Prilikom intenzivnijih paničnih napada moguće je javljanje takozvane hiperventilacije.
Hiperventilacija je stanje do koga dolazi usled preteranog unošenja kiseonika. Tokom napada panike možete imati utisak da ne možete da dišete i da gubite vazduh, pa tako udišete previše vazduha. Ubrzanim udisanjem vazduha remeti se balans kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu što dalje dovodi do bolova u grudima, vrtoglavice ili utiska da ćete se onesvestiti, skraćenja daha, doživljaja slabosti ili trnjenja u udovima.

Dakle, kada ste anksiozni i osećate strah, rad srca se ubrzava kao i disanje, dolazi do stezanja u grudima možete imati utisak da se gušite i da nemate dovoljno vazduha tada uzimate sve više i više vazduha te ulazite u hiperventaliciju. Najčešće ćete brzo unositi vazduh i plitko disati ali se nekima dešava da udišu brzo i duboko što takođe povećava hiperventilaciju sa svim njenim simptomima. Dodatno obraćanje pažnje na simptome i strašne misli vezane za trenutno stanje pojačavaće ovo bezopasno ali jako neprijatno stanje.

 

Kako sprečiti hiperventilaciju?

 

Najednostavnije što možete da uradite jeste da u trenutku hiperventilacije zaustavite svoje disanje na 10-ak sekundi i da ovo ponovite nekoliko puta dok se organizam ne umiri. Međutim, ono što se pokazalo kao najbolje rešenje kod naših klijenata jeste disanje stomakom odnosno dijafragmom. Ovo disanje treba prvo uvežbati, primenjivati ga dnevno 3-5 minuta kako biste ga nakon toga primenili u trenutku hiperventilacije. Tehnike za sprečavanje hiperventilacije pogledajte u našem kratkom videu.

 

Dr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i KBT savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com