Kako prevazići napad panike na licu mesta

panicni napad

Prvo iskustvo paničnog napada za mnoge osobe predstavlja jedno od najgorih životnih iskustava. Šta ga to čini tako zastrašujućim? Pre svega tu je iznenadnost i intenzitet fizioloških reakcija koje su u trenutku kada se odigravaju potpuno neobjašnjive. Faktori iznenadnosti i nerazumevanja su zapravo i najbitniji u celoj “priči” sa paničnim napadima i razvojem paničnog poremećaja. Kada se uplašimo ako nas pojuri pas na ulici naše reakcije su intenzivne mozda čak i većeg intenziteta nego kod paničnog napada ali mi znamo šta je njima prethodilo i zato takve reakcije mirno prihvatamo i čekamo da se spontano povuku. Skoro identične reakcije dešavaju se i prilikom paničnog napada ali osoba ne ume da objasni njihov uzrok i automatski krene u trenutno dostupna tumačenja npr. pošto srce ubrzano kuca moguće je da je to početak srčanog udara, pošto je disanje ubrzano i plitko i doživljava se grčenje mišića moguće je da ću se ugušiti/pasti u nesvest, pošto je sve preintenzivno i ja nemam kontrolu nad reakcijama moguće je da počinjem da ludim i ko zna šta ću uraditi u ovakvom stanju, na kraju, moguće je da ću se srušiti i umreti na licu mesta. Ove interpretacije intenzivnih fizioloških reakcija podižu nivo straha, adrenalin raste a reakcije postaju još intenzivnije. Obično osoba ili neko ko je u njenoj blizini zove hitnu pomoć a dodatno će uslediti pregled srca/pluća/glave dok se na kraju ne ustanovi da je reč o paničnom napadu.

Kako nastaju novi napadi panike?

Kao što smo više puta napisali u našim tekstovima, pogrešna interpretacija prvog paničnog napada izaziva svaki sledeći. Okidači su misli i predstave kako će se opet desiti taj užasan napad i kako osoba neće moći to da podnese i preživi, kako niko neće biti u blizi da joj pomogne, pažnja se konstantno fokusira na senzacije po telu ne bi li se “oslušnula” nadolazeća oluja, nižu se slike u kojima osoba sebe vidi kako završava u bolnici, ludi, pada na sred ulice i sl. Ipak, panični napad prvi pa i svaki sledeći koja osoba inicira je potpuno bezopasan (više o tome pročitajte ovde) i o tome klijenti bivaju informisani na prvoj seansi a često to i sami znaju ali i dalje imaju probleme sa paničnim napadima. Dakle, samo saznanje o tome da se ništa ne može desiti tokom paničnog napada nije dovoljno. Zašto? Zato što panični napad deluje pre svega na domen emocija, odnosno emocija straha zajedno sa pratećom fiziologijom intenzivno “drma” organizam pa osoba nije u stanju tako lako da se prebaci u racionalni domen. U prvom trenutku ona ne može da prizove u svest informacije koje su joj potrebne da je razuvere, dok strah vlada (aktiviran limbički sistem) osoba je preplavljena i odvojena od racionalnih objektivnih informacija (koje se nalaze u korteksu). Dakle, prvi trenutak emotivne preplavljenosti je normalan a zatim se polako uključuju misli.

Kako prevladiti napad panike na licu mesta?

Kada panični napad nije dovoljno jak i kad emocija ne nadjača racio dovoljno je samo registrovati i obeležiti svoje strašne misli i reći sebi: “Ovo su samo strašne misli, simptomi moje anksioznosti i one nisu realne”, prihvatiti ove misli kao bilo koje druge koje su se našle u glavi. Međutim, često se dešava da je emocija straha toliko jaka da osoba ne može da misli racionalno, ne može lako da uspostavi “kontakt” sa racionalnim delom sebe. U tom slučaju treba samo pustiti emociju i posmatrati je, fokusirajte se na svoju emociju, budite sa njom, pitajte sebe šta se dešava u ovom trenutku, imenujte svoju emociju (ovo je moj strah/moja anksioznost), osetite kako se širi kroz telo… Možete se fokusirati na svoje disanje, dišite normalnim tempom i osetite kako emocija dolazi i odlazi, ukoliko ste u mogućnoti slobodno zažmurite kako bi bili fokusiraniji. Ako vam nadolaze misli samo ih registrujte kao što ste registrovali emociju, bez ikakvih procena, možete brojati vaše straše misli (npr. misao “Šta ako se ugušim” imenujte i obeležite kao strašna misao 1 i tako redom) ali vaš fokus vraćajte na emociju odnosno senzacije koja prolazi kroz vaše telo. Vremenom ćete stupiti u kontakt sa racionalnim delom i reći sebi racionalne i objektivne rečenice, npr. “Ovo stanje je prolazno i bezopasno…” Ovo morate vežbati kako biste potpuno usvojili i primenili u datoj situaciji, vežbajte i sa bilo kojom drugom negativnom emocijom, kada osetite npr. bes, osvestite ga u svom telu, posmatrajte gde se nalazi imenujte ga i fokusirajte se na senzacije koje dolaze i odlaze. Kada više puta prevaziđete panične napade, shvatićete kroz lično iskustvo da su oni potpuno bezopasni. Lično iskustvo je ovde najbitnije jer jedino ono može osujetiti vašu neprestanu sumnju i pogrešna “šta ako” katastrofiziranja. 

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

11 komentara na: “Kako prevazići napad panike na licu mesta

  1. Milan says:

    Jako koristan clanak, imao sam problema sa panicnim napadima i od tada sam u strahu da ce se opet pojaviti, probacu da primenim nesto od ovoga ako dodje do sledeceg puta, ali nadam se da nece.

  2. Zagorka says:

    Postovani,
    Vec godinu dana primecujem kod sebe jaku nelagodnost u pricanju sa ljudima. To se desava pogotovu sa ljudima sa kojima se ne vidjam svaki dan, a narocto pri prvom upoznavanju.
    Desava mi se iz nekog razloga, da osecam jako veliku nelagodu dok me neko gleda u oci kad pricam. Pocinje jako ubrzan rad srca, i desava mi se obavezno da mi se tresu misici na licu oko ociju sto me i najvise plasi. I uvek imam strah da ce mi se to iznova desiti i ljudi primete to podrhtavanje. Nikad mi se nje toliko cesto ovo desavalo koliko unazad par meseci.
    Plasim se da ne postane gore i da ne potraje. Pocela sam redovno da pijem cajeve od kamilice i lavande za smirenje. Ali nema preteranog ucinka, da li imate neki savet?

  3. Pingback: Povezanost iracionalnih strahova sa realnim problemima | Vaš psiholog

  4. Ana says:

    Zovem se Ana,imam 26 godina,i imam napade panike,anksiozna sam i sada ne tako kao sto sam bila,depresivna…isla sam samo jednom kod psihijatra,gde sam dobila terapiju seroxat 25mg da pijem jednu chetvrtinu,bromazepan 1,5 mg dva puta dnevno i lorazepan uvece pred spavanje 25mg…u pocetku sam pila ali sam shvatila da me to jako usporava i sad pijem samo seroxat,i po potrebi jednu cetvrtinu lorazrpana,to kad me uhvati napad…e sada da Vam objasnim sta se sa mnom desava…pre godinu dana umro mi je kum(za kog sam bila dosta vezana)na rukama od srca…inace,ja sam med sestra..i tada sam se potresla,ali nekako navikla sam na smrt pa sam to prebrodila…i sve je to bilo dobro do pre tri meseca kada su poceli napadi panike..momkov tata je umro isto na moje oci,i to sam jedva pregurala…i od tada se sa mojim telom cudne stvari desavaju…prvi napad je bio na poslu…dezurstvo noc,legle da malo odspavamo,i srce mi je lupalo nenormalno brzo,jako,pocela sam da se gusim,pritisak mi skocio,drhtavica,trnjenje…zvali smo doktora sa anestezije i tu mi je dao lekove za pritisak i za smirenje…posle jedno 3 nedelje kod momka iz cista mira dok smo lezali i gledali seriju osetila sam nemogucnost disanja,i krenula sam da panicim…od tada,panicne napade imam kad sam najmirnija i uglavnom pred menstruaciju,kad su hormoni pojacani…desava mi se da me jedan dan uhvati napad plakanja i da samo placem…a da,ima jos nesto sto je najaci okidac svega…odlucila sam se da odem u Dubai da radim isto u struci…i nekako sam povezala da je to glavni problem mojih napada…moji napadi se jave nekad kad pomislim kako ostavljam porodicu,momka i odlazim,i onda povezujem to sa srcem kao vid odlazenja…onda mi bude super par dana,sve divno nemam problema,i kada legnem,ili sama ili sa momkom,ja opet osluskujem srce,pipam puls,razmisljam sta bi se desilo da umrem…nemam paniku da izadjem napolje,veoma sam drustvena,volim setnje,i to mi ni sada nije problem..sve sto planiram da uradim ja to uradim,al kad ostanem sama,ili kad sam sa dve tri osobe,razmisljam samo o infarktu…onda,stalno me boli grudna kost(sto sam ustanovila da je od polozaja kicme)…a srce sam proverila i sve je u redu,al ja i dalje ne mogu da se obuzdam razmisljajuci o tome…kada osetim da krece napad,uzmem lorazepan jednu cetvrtinu izgrickam i bude mi posle kraceg vremena bolje…pokusala sam bez njih,al krenu misli da cu da umrem i da cu ih sve ostaviti da pate i da cu im doneti tugu…tesko je izboriti se sa svim…ne bojim se da cu poludeti samo sam umorna od ovih misli…imam neki osecaj da kada odem u Dubai da ce to prestati,da je to sada samo kriza,jer cinim veliki korak u svom zivotu i u zivotu mojih najmilijih…ja vam se najiskrenije izvinjavam sto Vas uznemiravam,i jos da vam se zahvalim na knjizi,koju od danas nosim stalno sa sobom…hvala jos jedno od ❤️

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *