U osnovi niskog samopuzdanja stoje, bazična, duboko ukorenjena, negativna uverenja o nama samima i o tome kakvi smo mi kao osobe. Ova uverenja se često uzimaju kao činjenice ili istine o našem identitetu. U ovom tekstu ćemo govoriti o tome kako se ova negativna uverenja o sebi razvijaju.

Sadržaj negativnih uverenja se uči kroz iskustva koja imamo tokom života, naručito su bitna rana životna iskustva. Često su uverenja koja imamo o nama samima zaključci do kojih smo došli na osnovu toga šta nam se dogodilo u životu. Mi učimo na različite načine. Učimo iz direktnog iskustva, posmatrajući šta drugi ljudi rade, ili slušajući šta drugi ljudi govore. Ovo znači da su iskustva koja smo sticali u detinjstvu, primarnoj porodici, društvu u kome živimo, u školi koju smo pohađali, i ona koje smo imali u okviru vršnjačkih grupa, uticala na naše misli i uverenja o različitim stvarima uključujući i misli i uverenja o nama samima. Ako smo formirali mnogo negativnih uverenja o nama samima, verovatno je da smo se susretali sa različitim negativnim iskustvima koji su ovome doprineli. Sada ćemo navesti neka takva negativna iskustva.

Kažnjavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje

Na to šta smo mi može uticati način kako smo odgajani u ranim životnim fazama. Ako je dete često kažnjavano na ekstreman ili nepredvidiv način, zanemarivano, napuštano, ili zlostavljano, ova iskustva mogu doprineti kasnijem stvaranju nekih emocionalnih problema. Nije iznenađujuće da neke osobe koje su imale ovakvo životno iskustvo imaju veoma negativna uverenja o sebi samima.

Teškoće u postizanju zahteva roditelja

Iskustva u kojima nije bilo ekstremnog kažnjavanja ili konstantnog kritikovanja mogu takođe biti nagativna. Na primer, ako su roditelji, staratelji i članovi porodice često fokusirani na detetove slabosti i greške i retko primećuju njegove pozitivne karakteristike i uspehe (pritom govoreći ,, Mogao si to uraditi bolje,“ ili ,, To nije dovoljno dobro“),ili ako često testiraju dete, ismejavaju ga, i izneveravaju, ono kao osoba može razviti negativna uverenja o sebi.

Neuklopljenost u kući ili u školi

Neki ljudi imaju iskustva ,,odbacivanja“ u kući ili u školi. Oni mogu biti manje inteligentni od svoje braće ili sestara u kući ili imati drugačija interesovanja, talente ili sposobnosti koja se razlikuju od drugih u familiji (kao što su umetničke, muzičke, sportske sposobnosti ili da vole matematiku, nauku). Iako oni ne moraju biti kritikovani zbog svojih drugačijih interesovanja i sposobnosti, ona ne moraju biti primećena i pozitivno vrednovana od strane drugih. U isto vreme aktivnosti i uspesi njihove braće ili sestara, ili vršnjaka mogu biti nagrađena i isticana. Pri ovakvim iskustvima ljudi mogu stvoriti uverenja kao što su „Ja sam čudan“  ili ,, Ja sam manje vredan“.

Teškoće u postizanju zahteva vršnjačke grupe

Tokom kasnog detinjstva i adolescencije, naša iskustva sa vršnjacima takođe mogu uticati na to kako sebe vidimo odnosno kako se samoprocenjujemo. U ovom periodu dolazi do različitih fizičkih promena koje su važne za mladu osobu. Pa tako one mogu formirati uverenja ,, Ja sam ružan/-a i debeo/-la.“, ,,Ja sam neatraktivan/-a“, ili ,, Ja sam nedopadljiv “.

Biti ,,žrtva“ tuđeg stresa

Ponekad kada porodicu zadese stresni životni događaji, roditelji im mogu pridati veliku pažnju kako bi se sa njima izborili. Tada, roditelji nisu u stanju da se puno fokusiraju na svoje dete ili decu. Takođe je moguće da roditelji ili staratelji u takvim okolnostima postaju frustrirani, besni, anksiozni, ili depresivni i negatovno reaguju na decu ili postaju modeli nekorisnog ponašanja koje dete može prihvatiti kao svoje.

Odsustvo pozitivnih iskustava

Odsustvo pozitivnog iskustva u našim životima takođe može uticati na naše samopouzdanje. Moguće je da nismo dobijali dovoljno pažnje, nagrade, ohrabrenja, topline ili emotivne razmene. Moguće je da su naše bazične potrebe dobro shavatane ali da nisu zadovoljavane u onoj meri koliko je trebalo. Neki roditelji ili staratelji mogu biti emocionalno distancirani, ,,neuki“ u fizičkom pokazivanju emocija, provoditi mnogo vremena na poslu ili biti preokupirani svojim ineresovanjima i provoditi veoma malo vremena sa decom. Ovo može negativno uticati na decu pogotovu ako mogu da uporede pozitivno iskusvo svojih vršnjaka u njihovoj okolini.

Potrebni su svest i promena pogrešnih uverenja o sebi

Kao što sam napomenula na početku, ovo su verovatni razlozi stvaranja negativnih uverenja koja mogu doprineti formiranju niskog samopuzdanja. Ova uverenja se formiraju u periodu detinjstva i adolescencije i to u velikoj meri pod uticajem okoline. Odrasla osoba treba postati svesna ovih uverenja i dodeliti ih prošlim iskustvima i ponašanju drugih i ostaviti ih tamo gde pripadaju-prošlosti. Ono što je ključno je menjanje ovih uverenja u sadašnjosti i shvatanje da to nisu činjenice na koje treba da se oslanjamo pri vrednovanju sebe. To su samo događaji, bolna iskustva, ali ne govore ništa o našoj vrednosti, više govore o neadekvatnim ponašanjima drugih ljudi. Ipak, ne treba nikog okrivljavati i „plakati nad tužnom sudbinom“, važno je prepoznati koja uverenja nas sputavaju da napredujemo, komuniciramo, pokazujemo i dajemo emocije, volimo sebe. Potrebno je da shvatimo šta želimo i da uprkos strahu od neuspeha/uspeha, osporavanja, prihvatamo izazove i stvaramo nove situacije sa novim, boljim ishodima.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja