Dijafragma je snažan mišić koji učestvuje u disanju. Pokretanje dijafargme omogućava kretanje donjeg dela grudnog koša. Bez pokretanja dijafargme nema dubokog disanja, da bi smo udahnuli punim plućima neophodno je pomerati dijafragmu. Disanje “stomakom“ je zapravo disanje dijafragmom.

Koja je funkcija stezanja dijafragme?

Kod nekih ljudi dijafragma je mekana i pokretljiva a kod nekih je tvrda i nepokretna. Ljudi često toga nisu ni svesni. Kad je ovaj mišić nepokretan i tvrd možemo konstatovati da postoji mišićna blokada. Funkcija ove blokade je u ograničavanju disanja. Ograničavanjem disanja smanjuje se kapacitet za doživaljavanje i izražavanje osećanja. Blokada dijafragme je najčešće u vezi sa blokiranjem i izražavanja bola i plakanja. Osobe koje blokiraju dijafragmu veoma plitko udišu i plitko izdišu jer pri disanju pokreću samo gornji deo grudi. Ograničavanjem disanja sprečava se prodor intezivnijih osećanja i njihovo izražavanje.

Kako da proverite da li je vaša dijafragma pokretljiva?

Dijafragma je mišić koji se nalazi ispod rebara u donjem delu grudnog koša. Napripajte ovaj mišić prstima, masirajte ga i dodirujte prstima. Ako pri masaži osećate bol znači da je vaša dijafragma stegnuta. Sada stavite ruku na stomak i sa svakim udisajem pokrećite stomak naviše a sa izdahom naniže. Da li vam to lako polazi za rukom? Ako vam je ovaj način disanja težak dijafragma vam je blokirana.

Vežbe za otklanjanje stezanja dijafragme

Sada ću opisati jednu vežbu kojom lako možete razmrdati dijafragmu. Sedite na tvrdu podlogu ispravljenih leđa. Dište isključivo kroz nos. Sa udahom ispupčite dijafragmu ka spolja a sa izhadom je uvucite ka unutra. Ovi ritmički pokreti treba da budu praćeni udahom i izdahom. Ponavljajte ove pokrete ritmično i bez pauza, zadržavanja daha ili dijafragme. Radite ovi vežbu pet minuta. Sada kada ste malo razmrdali dijafragmu, kleknite na pod i rukama dodirujte podlogu, zauzmite položaj mačke ili psa (sve četiri su na podu). Sada sa udahom ispupčite dijafragmu ka spolja, izvijte vrat, podignite glavu i gledajte ka plafonu. Sa izadahom spustite i povucite dijafragmu ka unutra, uvucite stomak, spustite glavu i savijte vrat ka sebi, ka grudima. Ponavljate ovaj ciklus bez pauza. Radite ovu vežbu oko pet minuta.

Druga vežba je tzv vežba mrtve bube. Lezite na leđa na tvrdoj podlozi (podu, madracu ili strunjači). Ruke stavite pored tela a glava nek vam bude na podlozi. Opustite ruke, ramena i vrat. Sada podignite obe noge, tako da vam noge budu pod uglom od 90 stepeni u odnosu na telo. Neka vam noge budu blago savijene u kolenima a stopala paralelna sa plafonom. Kada ste zauzeli ovu poziciju dišite dubokom stomakom. Udah može biti na nos a izdah na usta. Nemojte prekidati disanje. Posle izvesnog vremena osetićete vibracije u nogama. Kada osetite ove vibracije nemojte ih sputavati već se u potpunosti prepustite. Nastavite sa dubokim i ritmičkim disanjem stomakom. Dozvolite da se vibracije iz nogu prenesu na stomak i dijafragmu. Ako uspete u tome dijafragma će početi da vibrira. Ako ne uspete u tome prvi put ne morate odustati, to znači da vam je potrebno neko vreme da prepustite vibracijama i otpustite blok u dijafragmi i nogama. Kada uspete da se prepustite vibracijama možete dodati svemu tome i ispuštanje zvuka. Sa svakim izdahom otvorite usta i istovremeno sa izdahom ispuštajte zvuk. Nek zvuk bude spontani neka prati vibracije koje osećate.

Opisane vežbe su u potpunosti bezbedne i stimulišu pokretljivost dijafragme. Oslobađanje dijafragmatskog bloka može dovesti do oslobađanja tuge. Spontano, autentično i duboko izražavanje tuge nije moguće sa nepokretnom dijafragmom. Duboko izražavanje tuge podrazumeva javljanje jecaja i ritmičkih pokreta dijafragme.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com