O povređenosti

SONY DSC

Samo onaj ko nije voleo nije bio povređen. Onaj koji nije patio ne zna šta je ljubav. Ko u vodu nije kročio nije ni naučio da pliva. Odricanje od ljubavi zbog straha od povređenosti prevelika je cena. Vezati se za nekoga, osećati bliskost, privrženost, jedinstvo, deliti sve sa drugim, biti posvećen drugom, najlepše je osećanje koje čovek/žena može doživeti. Biti otvoren za drugog nužan je preduslov svake istinske ljubavi.

Mnogi ljudi se upravo toga plaše, jer biti otvoren istovremeno znači biti i ranjiv. Otvoriti se u potpunosti prema drugom biti spreman za davanje i primanje ljubavi, razmenu osećanja i ostvarenje istinskog emotivnog kontakta pobuđuje u nama ono za čim najviše žudimo ali i ono čega se najviše plašimo, a to je upravo strah od povređivanja, odbacivanja, izdaje i prevare.

Mnogi od nas bili su povređeni, izdani i na svojoj koži osetili bol, bes i razočaranje (kako u svojoj porodici tako i u partnerskim vezama). Jedino što je gore od toga jeste potpuno zatvaranje, zbog straha od povređivanja. Ko to učini postaje sam sopstveni tamničar i zatvorenik samoće, praznine i apatije. Dakle, pitanje je kako biti otvoren za druge, otvoren za ljubav a u isto vreme nositi se sa strahovima od povređivanja?

Povređenost je nezdravo i disfunkcionalno osećanje kojim sebe samoporažavamo i nanosimo sebi nepotreban i suvišni bol. Činjenica da nas je neko ostavio, prevario ili izneverio dovoljno je loša i bolna da bi sebe dodatno opterećivali povređenošću. Treba naglasiti da osećanje povređenosti nije direktna posledica činjenice da se neko loše (ili čak veoma loše) poneo prema nama, već je pre svega posledica naših iracionalnih verovanja da se tako nešto nije smelo nipošto dogoditi upravo nama. Povreda je nešto što mi uvek doživljamo veoma lično, nešto što je direktno i namerno bilo usmereno protiv nas odnosno naše ličnosti. Ali takav stav često nije realističan. I ti drugi (naši partneri, prijatelji, članovi porodice) koji nas mogu izneveriti imaju sopstvene emocionalne probleme i upravo zbog toga se mogu ponašati na način koji smo skloni da doživljavamo kao povredu i odbacivanje. Takvi događaji su svakako loši i ne mogu nas ostaviti ravnodušnim.

Ali zapitajte se, ako vas neko ostavi, izneveri ili uradi nešto što niste očekivali od osobe sa kojom ste prethodno ostvarili odnos poverenja i emotivne bliskosti, da li je to užasno, nepodnošljivo i neizdrživo ili samo loše (ponekad i veoma loše)? Kada vas neko ostavi ili izneveri da li je nužno da reagujete besom, povređenošću ili očajanjem? Ne, zato što bes, očajanje ili povređenost (osećanja koja obično idu u paketu) nisu direktna posledica odbacivanja, već posledica vaših uverenje, vašeg načina razmišljanja o tome.

Ako verujete da je odbacivanje, pronevera vašeg poverenja, nešto nepodnošljivo i užasno, zapitajte se kako će te se osećati kada tako razmišljate? Umesto da sebe uvodite u osećanja besa, očaja i povređenosti, možete naučiti kako da na odbacivanja reagujete na racionalan, samopomažući način. Umesto da budete povređeni možete odabrati da budete tužni i razočarani. Tuga i razočaranje su neprijatne ali ujedno i zdrave emocije koje vam pomažu da prebolite gubitak, zadržite sopstveno samopoštovanje, ne optužujete druge, preispitate sve aspekte nepovoljnog događaja i kada odtugujete nastavite dalje svoj život. Dok kog ste povređeni i besni vi zapravo sprečavate sebe da prebolite gubitak i nastavite dalje.

Stoga, odaberite da budete razočarani i tužni, dozvolite sebi da prebolite gubitak jer je to osnova da ostanete jaki, otvoreni za ljubav, bliskost i građenje neke buduće i kvalitetnije veze.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

9 komentara na: “O povređenosti

  1. Pingback: Da li je nužno da budete depresivni posle raskida? | Vaš psiholog

  2. Visnja says:

    Da ja sam evo vec dva meseca povredjena i razocarana.
    Kazete da dozvolim sebi da prebolim gubitak…sve je to ok ali kako?
    Sve ista prica radi ovo, ono radi sve sto te cinilo srecnom a mene je on cinio srecnom a vise nije tu, jer on tako zeli. A ja cekam da prebolim…a on posle svega zeli da se pozdravljamo jer smo poslom povezani i vidjamo se svaki dan.

    Tesko da cu moci prihvatiti raskid.

  3. sonja says:

    u jako teskom stanju sam.osoba sa kojom sam bila me jednostavno odbacila,posle niza povreda,kako sa moje tako sa njegove strane.dovodila sam sebe do ponizavanja,moljenja,proganjnaja njega.konstantno imam jak bol,posao mi zahteva usresredjenost 100 posto,a ja ne mogu da dam ni 10,jer mi je srce kao i misli stalno kod njega.volela bih da se probudim bez ikakvog osecaja-mnogo me boli sve. on ima novu,ima izlaske itd.ja zivim posao kuca i nikog ne vidim i ne cujem,i dalje zivim za njega.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Osecanje tuge nakon raskida je normalna reakcija, to jeste neprijatno osecanje ali je to neminovan proces koji ce proci. Ono sto nije dobro u svemu tome je osecanje povredjenosti koje mozete sebi stvarati tako da sto mislite da „On nikako nije smeo da Vas ostavi“, da „To nije fer sto se desilo, da on prema vama nije bio fer“ i sl. Ono sto je vazno jeste da prihvatite da ljudi mogu da se ponasaju na razne nacine i cesto to ne ispadne onako kako mi zelimo, Vi svakako mozete biti razocarani i tuzni zbog toga ali ne i povredjeni. Poenta je da sto vise budete pridavali znacaja i moci njegovim postupcima, koji su u suprotnosti sa onim sto biste Vi zeleli, osecacete se povredjeno i beznadezno. Pozdrav.

  4. damir says:

    sa mnom je raskinula djevojka sa kojom sam bio mjesec dana,znam da nije nesto mnogo al ona je moja najveca ljubav,znam da vise necemo biti zajedno i pomirio sam se sa tim,samo je problem sto idemo u istu skolu,isti razred i prinudjen sam da je stalno gledam i to mi smjeta,kako da ovaj problem rjesim i ucinim sve sto laksim.

  5. Medina Kadric says:

    Naravno da je ruzno,depresija ubija ko i tuga.da ga bar mogu zaboravit pa da budem kao nekad al ne mogu jer sam me on cini sretnom,depresija me uhvati noci jer sam se sjecam tad nas uspomena i svega sto smo prosli a i znam da ga nikad necu zaboravit… 🙁

    • ivana says:

      Neko rece „ne dozvoli da te usamljenost vrati nekome kome nije stalo do tebe“…. (pa makar i u mislima…)
      Zvuci brutalno, kao hladan tus, ali je istina koja moze samo da vas tera napred.
      Gradite novi zivot… bolji i trajniji od onog sto ste imali. Svoju energiju usredite na rad na sebi i pronalazenje novog partnera koji ce vise ceniti kvalitete koje posedujete i biti vise spreman da podeli sa vama deo svog zivota. A sigurno ima takvih u vasoj okolini… vise sto ocekujete…

  6. Stressed says:

    Moja veza je trajala godinu dana sa 2 kratka prekida koje je on inicirao…oba puta mi se vracao kao pokislo kuce,zaleci zbog svojih postupaka. Evo,prosla su 2 mjeseca od naseg konacnog raskida…problem je sto ne prepoznajem samu sebe od tada,drugima to ne pokazujem toliko,ali cim ostanem sama ,moj svijet se rusi…iako imam ispunjen dan 100%,radim,treniram,ucim ,i tako u krug,on je i dalje sve o cemu mislim..prijatelji su tu uvijek za mene,ali oni ga ne podnose jer me je povrijedio kako niko nije,pa im vise ni ne pricam o tome kako se stvarno osjecam,vec se sama borim s tim…s njim imam divne uspomene,i godina sa njim je bila najljepsa u mom zivotu,Tad sam bila vidno presrecna i zadovoljna svime sto uradim,i to su svi primjecivali..
    Ubrzo nakon raskida ,tacnije 3 dana nakon toga,nasla sam drugog momka,misleci da ce mi pomoci u „mom oporavku“…postigla sam samo to da se prema njemu ponasam hladno,kao kucka,a on je u kratkom roku poceo osjecati nesto prema meni. Nisam mu mogla uzvratiti,pa sam to prekinula..
    Sad se pitam koliko vremena ce mi trebati da predjem preko raskida,da ga mogu pogledati a da se ne tresem sva 5 dana nakon toga,da ne zaspem svaku noc u suzama i misleci o njemu…

  7. nadjam says:

    mene je muz ostavio posle deset godina lepog zivota nikad nismo imali konflikt malo smo se udaljili na par meseci i on je otisao kod koleginice dolazi u kontaktu smo zbog detate i vise o toga imamo jako normalan odnos dok ja ne puknem svasta kazem pa on meni dok neko nespusti loptu i posle naj normalnije pricamo tri meseca nije tu vidjamo se jednom nedeljno i cesce i u tim vidjanjima bilo je i sex pogotova kad ja pozelim da izadjem sve bude ok dok se necujemo par dana i ja pustim poruku drsku on vrati tako dok neko nespusti loptu . neznam kako da prebolim mi smo ostali u kuci ja i dete a on je kod nje nemam mogucnost da se preselim a i spbzirom da bas i nije neki karakter sve se nadam vratice se. jer deset godim\na u harmoniji, bas bbas mi tesko i sve teze ulazim sve u vecu depresiju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *