Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Često pitanje koje postavljaju naši klijenti koji dođu na psihoterapiju jeste „Da li anksiozni poremećaj može da pređe u depresiju?“. Ono što navodi na ovakvo pitanje jeste pogrešno tumačenje sniženog raspoloženja i „osećaja praznine“ kao depresije kao i manjak informacija o tome šta je zapravo depresivni a šta anksiozni poremećaj. Više o svemu ovome saznajte u ovom videu.

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

10 komentara na: “Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

  1. Mina says:

    Super ste samo ovako nastavite Malo cu vam objasniti moj problem zanima me vase misljenje. Ja nisam sigurna da li sam anksiozna ili depresivna. Simptomi su mi: povisena anksioznost povodom nekih misli ( opsesivne misli) koje me odavno plase osecam umor ponekad i besna jer nemogu da funkcionisem kako bih zelela. Nakon dva ili tri dana (ponekad i duze)prodje me sve opet uzivam, presretna, pozitivna itd prodje neko,opet pocinje kao zacaran krug. Momentano me muci pitanje da li sam samo depresivna mozda se samo tesim da je ovo samo prolazni anksiozni napad itd i onda to pitanja stvara u meni strah. Onda moje emocije koje dozivljavam napr bes, nerazpolozenje, anksioznost, tuga analigiram i tumacim kao depresiju itd a phizicke simptome su ponekad glavobolja. Sad nisam sigurna dali sam anksiozna potom depresije ili depresivna potom anksioznosti.. moram da dodam da ankziozne napade dozivljavam najvise nakon dobijanja mens ponekad i nakon ovulacije a ponekad samo tako. Mozete mi dati neki savjet hvala puno pratim vas od pocetka i uvjek ste interesantni i dajete super savjete hvala na tome pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Poštovana Mina, glavni simptomi kod vas su opsesivne misli i povišena anksioznost (povodom opsesivnih misli). Bes, neraspoloženje, tuga, umor su emocije i stanja koje se javljaju povodom simptoma povišene anksioznosti i opsesivnih misli (koje tu anksioznost aktiviraju i održavaju). Verovatno usled neuspešne borbe sa simptomima (opsesivnim mislima) imate uverenje tipa: „Ja nikada neću moći da prevaziđem ovaj problem“, „Ovo je jače od mene“, „Od ovoga možda mogu da poludim“ i sl. Ove misli Vas uvode u stanja kada se osećate izmoreno, tužno, besno, neraspoloženo. Dakle, ove emocije su rezultat neprevazilaženja glavog problema koji je anksiozni poremećaj i Vi niste depresivni. Više o tome koja osećanja mogu da se jave povodom povišene anksioznosti pročitajte ovde. Dalje, što se tiče povećanog javljanja simptoma u pms-u to je nešto što je tipično i više o tome možete pročitati u ovom našem tekstu. Hvala Vam na lepim rečima. Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog

      • Mina says:

        Hvala vam puno na odg. Mnogo sam se trudila da objasnim ali meni taj osjecaj naidje i u jedno vreme prodje.. zato sam isla kod strucnjaka on je me ispitivao za moju proslost i rekao je da imam postraumaticni stresni poremecaj i da je to kod mene strah kao sto ste rekli i depresivna simptomatika ..a nisam sigurna u to sve jer sam imala ljepu proslost dajle nikakve veze sa nekom traumom mozda ima tu nesta iz detinstva. Radi se o ubistvu koji sam indirektno dozivela i znam da sam tada imala veliki strah od gubitka kontrole itd… vi kazete da nisam depresivna a steucnjak kaze da imaju tu neka simtomatika ali da to nije depresija u tom smislu nego samo kao sto ste rekli kad mi naisju ti anksiozni napadi i napad emocije meni se cini da nikad nece da prodje taj osecaj ( strah u stomaku) i tegobe ali sam sad imam nadu i verujem u to sto kazete da ovo nije depresija nego samo strah od neke bolesti strah od gubitka kontrole.. hvala

        • Mina says:

          Uz taj moj problem opet funktionisem hvala bogu trudim se da budem dobra majka i supruga.. ne razmisljam o proslosti toliko sta je bilo bilo je to sto se desilo sam cula iz price pa me je malo uplasilo ali po meni ja nemam nikakav postrauamtski stresni poremecaj jer meni to ne smeta niti me muci niti razmisljam o tome mene vise smeta i muci ono sto sam vam opisala.. ipak mislim da ste vi upravu da je kod mene glavni problem opsesivne misli i anksioznost jer secam se kao teenagerka sam imala neke misli povesane sa mojom majkom koje sj me plasila i potom sam radila kompluzivnu radnji gasila svetlo i palila sad ja mislim su mi samo ostali misli i anksioznost koja mi se pojavlja i nestja ali opet sam sretna samo sto se ponekad previse brinem za buducnost.. ok sad sam zavrsila ali mi je laknulo zato sto sam ispisala moj problem i nadam se da se slazete samnom.. pozzzzz za vas

          • Mina says:

            Izvinjavam se sto vam smetam ali mozete li dati neki sacjet kakonda prevazodjem ovaj problem i ove emocije koje mi se uporno vracaju.. pokusavam da hinse resim tako sto pokusavam da mislim positivno tako sto sama sebi kazem da ce proci .. ali ima tu sigurno neka mala tehnika koja ce mi pomoci damlakse
            Prevazodjem da se ne nerviram i da ne jpadam svaki put u taj krug uspela sam nekolikonputa ali nekad je jace od mene.. uspela sam tako sto sam cekala da prodje i nisam him toliko dala na znacaj.. sa tom tehnikom pocinjem opet da razmisljam racionalno inda je sce uredu da ja sebi sama stvaram problem kad sam napr besna ili tuzna da ja to sama uvelicavam i analiziram.. hvala unapred i to je zadjne od mene.. dalje cu vas pratiti … ❤

  2. Adriana says:

    Pozdrav dr. Marjanovic imam 29 godina jedno djete funkcionisem u zivotu ali mi smeta sto imam strah od negativnim emocijama zato kad mi dodjo ja ne funkzionisem bas kako hocu i to me nervira kao da nemam nikakvo inetresanje i radost (ili mozda ja to sebi sama utripujem da tako mislim jer me strah depresije ja neznam) kad mi se pojavu ja to protumacim kao ozbiljnu depresiju. Postojanje misli tipa da imam strah od gubitka kontrole su prisustni u taj period. Kad sam tuzna ili besna toliko so udubim u moju situaciju i analiziram svoje misli svoje emocije da postanem nekako opsesudna time na nemogu da him se kutarasim. znaci jedno vreme sam super ne postoji nikakva sumnja da imam ikakvu ozbiljnu depresije a onda cim sam super mene strah opet da dozivljavam te negativne emocije kao sto su bes, neraspolozenje, poviseni strah itd. Padam stalno u taj krug negatovnim emocijama cim pomislim na njih i pocinjem hi izbegavati oni su jos jaci mozete li minkazati da li ovo ima neke veze sa ozbiljnom depresijom ili je ovo neki specialni strah. Hvala

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Andriana, postojanje negativnih emocija je noramalno. Negativne emocije su to da nam „kažu“ da nam nešto smeta, da imamo neki problem koji ne rešavamo. Razmislite u kojim situacijama se aktiviraju negativne emocije i da li postoji neki problem koji Vas muči a koji zanemarujete i sa kojim ne želite da se suočite. Preporučujem Vam da pročitate ovaj naš tekst koji govori o tome kako treba „gledati“ na negativne emocije. Što se tiče dijagnostikovanja depresije, u videu sam navela koji su simptomi depresije i koliko dugo oni treba da traju najmanje da bi se dijagnostikovala depresija. Ne morate imati depresiju ali možete imati psiholoških teškoća i za njihovo otkrivanje i definisanje najbolje je javiti se stručnjaku. Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog

      • Andrijana says:

        Hvala na odg.. pa ja mislim da mi se pojavu najvise kad potiskujem.. napr. Sam besna na supruga i ja sto radim jeste da se sto brze smirim da nebi upala u veci bes.. kad me nesta iznervira pokusavam frustraciju da sakrijem .. ne dopustam neg emocije toliko zato sto me strah da suprug ne misli da sam slaba itd.. al imam i neki problem sa anksioznost i mislima ..! Jedno vreme mogu da mi se pojavu bile kakve misli nista.. ne opterecuje me a nekad desetak i vise dana sam pod pritisku osecam tegobu koja mi prolazi kroz stomak.. lagano se izvucem iz tog stanja cotam vas savjete pocnem da se secam kako sam se ranije izvukla i opet uzivala iz duse. Znaci da nekada sve pocnem da poriskujem emocije misli tegobj sve i onda traje dugo .. kao da mi mozak ne dopusta da se osecam deprimirabo kao da mi kaze ti imas sve ne smijes se tako osecagi i da pokazujes tvoju slabost.. uzas kao da u neko vreme izbije u meni neki rat. Kad sam bila prosle godine na omdor moram da kazem da sam bila u vreme menstruacije i isto tako sam se osecala odjednom mi se strah povecao bukvalno sam bila napeta po cjeli dan i misli nisam mogla da uzivam kad sam morala da uzivam.. to sama sebi nenogu da oprostim zasto nisam mogla da uzivam nego sam se bavila samo mojim mislimai emocijama..

  3. Ilena says:

    Dobro vece ako mozete i meni da odgovorite. Imam simptome: unutrasnju nemir i tekoba vec par nedelja kao da izmedju grudima gori neki cudan osjecaj.. hvata me zbog toga cesto nervoza jer to je znalo da minse pojavi i nakom par dana povrati. Ali sad mi se cini da je postalo chronicno neprestalno cim sam malo u stresu meni se ro pojavi uz to neki cudni misli koje pogorsavaju simtome i odrzavaju. Da li je u pitanju samo anksioznost posto to kako sam napisala traje par nedelja ne citav dan ali kad se pomislim na te simptome onda mi se cini da hi izazivam sama i opet pocinje kao neka mala panika a potpuno sam u sigurnom.. kao da u meni explodira vulkan.. cesto nemogu i da uzivam bas kako bih zelela jer mi jako smeta.. depresivna sam zbog toga i strah me da ne pocinje ozbiljna depresija.. da nikad vise necu moci uzivati.. a imam jako lep zivot finog muza i djete .. ali mi ovi simptomi smetaju.. pokusavam da uzivam ali ponekad mi smetne i pokvari razpolozenje.. nikako da se resim tjeskobe i unutrasnoj nervozom kao da sam pod pritiskom.. znaci cudan je to osjecaj nekako sve skupa tjekoba unutrasnja nervoza.. strah me da nije ovo pocetak neke ozbiljne bolesti.. kako je i nezgodno kad mi prodje nekako kao da sam se opet rodila ali ne zelim da minse vraca i kvari razpolozenje.. sto se tice jela i spavanja sve je ok.. samo sto mi taj unutrasnji vulkan kako bi ja sad objasnila jako smeta .. pozdrav svima. Ilena

  4. Vladan says:

    Poštovani,

    U ferbruaru sam doživeo dva napada panike ali nisam imao pojma da je to napad panike već sam mislio da umirem. Od tada ne mogu da se otarasim tog osećaja – ujutru se budim napet, uglavnom je to napetost u nogama i rukama, izmoren, imam osećaj da ću pasti u nesvest svakog trenutka i umreti ili izgubiti kontrolu a onda zbog toga postajem tužan i depresivan j ne mogu da funkcionišem normalno, ništa mi se ne radi. Za ovih 5 meseci bilo je raznih faza, jedno vreme sam imao problem da zaspim tj pri samom utonuću u san sam počinjao da se tresem u krevetu, to je prošlo, pa sam onda jedno vreme imao osećaj stalne pretnje od srčanog udara tj stezanje oko srca i bol u desnoj ruci, pa je i to prošlo, zatim niz strahova se pojavio, od prehlade, bolesti, ujeda insekata…u međuvremenu sam izgubio 10ak kilograma težine…prepisan mi je bio zoloft, bromazepam 3mg i amitriptalin ali ja sam samo bromazepan pio i to samo povremeno, pomagao je samo noću da zaspim..takođe sam primetio da svi ovi simptomi uglavnom počinju da nestaju kako se spusta mrak, nekad ih uopšte nema, tj postojao je jedan period kada se tačno oko 17-18h sve povlači o onda ništa, normalno odem na spavanje…ponekad mi pomogne da legnem..takođe, usled tog osećaja stalne napetosti pritisak mi ode do 140 a uglavnom mi je oko 120-130 i mnogo teže podnosim sada bilo kakav konflik, žurbu, viku, dreku (imam dvoje dece+treće čekam) šta je ovde u pitanju patološka ansioznost ili depresija? i šta mi je činiti, očito moram na neku terapiju jer sam ovaj prvi odlazak kod neuorlog olako shvatio verujući da ću sam olako rešiti situaciju…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *