Asertivnost na licu mesta

U toku dana možete naići na niz socijalnih situacija koje vas „teraju“ da spontano izrazite svoju asertivnost.  Na primer, neko pored vas puši a vama to smeta, neko pušta glasnu muziku i vi ne možete da zaspite ili neko pokušava da dok stojite u redu prođe preko reda. Kako odreagovati u ovim situacijama asertivno odnosno kako da izrazite ono što želite a da pritom nikog ne uvredite? Prikazaćemo pet koraka koji vam mogu pomoći da reagujete asertivno u datoj situaciji.

1. Rezimirajte svoja prava

Obično je ovaj korak automatski, i ne zahteva dodatno razmišljanje jer je očigledno da imate prava na npr., miran san ili na to da dodjete prvi na red jer ste duže čekali od nekog ko se upravo pojavio. Međutim, ponekad nije toliko očigledno da imate prava na nešto jer se u procenu o tome uključuje niz faktora kao što su neka vaša uvrenja, emocije i sl. Na primer, imate prava da ispunite svoju želju o samostalnom životu ali to ne možete tako jasno da definišete jer imate uverenje da morate uslišiti želju svojih roditelja da ostanete sa njima i strah vas je od njihove reakcije na vašu želju.

2. Izrazite sopstvenu želju

Ovo je ključni korak u izražavanju asertivnosti na licu mesta. U mnogim slučajevima vaša asertivna reakcija će sadržati samo ovaj korak. Ako neko narušava vaša prava ,vi mu se jednosatavno obratite, direktno, izražavajući ono što želite ili ne želite. Vaša rečenica može početi sa: „Voleo/-la bih…“, „Želim da…“, „ Značilo bi mi kada biste/kada bi…“, „Možete li molim Vas/Možeš li molim te…“.

Vaše rečenice moraju biti:

●Izrečene sigurno i čvrsto

●Jednostavne i sa jasno istaknutom poentom

●Bez izvinjavanja

●Neosuđujuće,bez kritika

●U obliku izražavanja želje a ne zahteva

Ako osoba nije spremna odmah da sarađuje ili pokušava da ne primećuje šta joj govorite, jednostavno ponovite svoju rečenicu. Ponavljanje svoje rečenice  (tzv. tehnika pokvarene ploče-vidite o tome u našim ranijim tekstovima) na monoton a ne na ljutit ili agresivan način će imati najviše uticaja ako vam osoba sa kojom razgovarate nije dovoljno emotivno bliska, dok će manje uticati na vaše prijatelje ili članove porodice (osim kod mlađe dece).

3. Formulišite probelem s obzirom na njegove posledice

Ako osetite da osoba kojoj se obraćate nije razumela vašu poruku, možete joj objasniti zašto njeno ili njegovo ponašanje utiče negativno na vas. Druga osoba će možda imati na taj način bolji uvid u vašu situaciju, saosećati se sa vama što će voditi većoj mogućnosti saradnje između vas. Na primer: „Svi ovde, uključujući i mene, već dugo čekamo u redu.“( kao uvod za: „Možete li molim vas da stanete na kraj reda?“) ili „Alergična sam na dim cigareta.“(kao uvod za: „Možete li molim vas da pušite negde drugde?“).

4. Izrazite svoja osećanja

Ako komunicirate sa neznancem sa kojim nikada više nećete stupiti u kontakt, obično je u redu da preskočite ovaj korak. Jedina situacija kada možete uključiti ovaj korak u komunikaciji sa neznancem je kada on ne sarađuje nakon što ste asertivno izneli svoju želju. Na primer: „Rekao/-la sam vam već dva puta da ne želim da kupim Vaš proizvod i Vi i dalje želite da mi ga prodate. Zaista počinjem da se osećam razdražljivo zbog toga.“.Sa druge strane, korisno je da izrazite svoja osećanja ako se obraćate emotivnom partneru, detetu ili bliskom prijatelju. Na primer: „Zaista sam razočaran/-a što me nisi pozvao onda kada si rekao.“ Ili „Osećam se umorno da bih čistio/-la kuhinju upravo sada.“.

5.Iznesite posledice ostvarivanja (ili neostvarivanja) saradnje

U situacijama sa nepoznatim osobama ovaj korak obično nije neophodan. U retkim prilikama, sa nekim osobama koje su otporne na vaše poruke, možete izabrati da iznesete negativne posledice iako je teško to izvesti a da se ne protumači kao pretnja. Na primer: „Ako nastavite da pušite, dobiću asmatični napad“. Sa porodicom i prijateljima izražavanje pozitivnih posledica može koristiti vašoj želji. Na primer: „Ako legneš u krevet do pola devet, čitaću ti tvoju omiljenu priču“.

Suština asertivne reakcije na licu mesta je u tome da formulišete i izrazite svoju želju na što jednostavniji, direktniji način, sa jasnim iznošenjem poente. Da li ćete izabrati da pomenete svoja osećanja ili posledice koje ponašanje druge osobe ima na vas zavisiće od situacije. Pomenite posledice onda kada želite da druga osoba bolje shvati i uvaži vaš položaj. Izrazite svoja osećanja onda kada želite da preneste drugoj osobi koliko jako utiče na vaša osećanja kada nešto radi ili ne radi.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

8 komentara na: “Asertivnost na licu mesta

  1. coje says:

    Svaka cast na svim Vasim clancima. Za razliku od ostalih tekstova na internetu koji su prozeti psihologijom i tzv. „savjetima“, ovdje se zaista mogu naci konkretni i prakticni savjeti. Samo nastavite ovako 😉

  2. amer says:

    Vasi tekstovi su zaista super za razliku od ostalih koji pisu na ovu temu.Dosta su tacni precizni i konkretni i svakodnevno citam Vase teme,veliki pozdrav i samo nastavite ovako.

  3. Maja says:

    Ovo sve zvuci divno, i da je u stvarnosti moguce tako voditi razgovor bilo bi idealno, ali neretko smo u poziciji da neko nastavlja da bude bezobrazan, stavise, veoma neprijatan, pocinje da se svadja ili raspravlja… Zanima me kako nastaviti komunikaciju, kako se dogovoriti i kako ne izaci iz pokusaja potpuno porazen ako je sagovornik uporan, bezobziran i neretko neprijatan?

    Hvala unapred

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postoana Majo, u takvim situacijama je jako bitno nauciti da pratite sta Vam osoba govori, obicno ce Vas takva osoba optuziti za nesto (iako mozda realno Vi nemate nista sa tim), mozda i vredjati i sl. Najpre treba ukazati da nema potrebe za povisenim tonalitetom (ukoliko on postoji), a onda argumentovano nastaviti jedno po jedno pitanje o kome se raspravlja sa sve „Shvatam da ti tako vidis situaciju ali iz mog ugla to izgleda ovako“ (obicno kod takvih osoba postoji centriranost na sebe pa je bitno da se to rasclani. Ovo su samo uopstene smernice, sve zavisi od situacije, koja je osoba u pitanju i sl. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  4. Boki says:

    Poštovani
    Teme su odlične ali mi se čini da sažetost članaka može dovesti do pogrešnog usmeravanja ka preteranom egoizmu.Što je uzrok mnogim problemima.neka paralela ili naznaka okvirnih granica koje bi vodile ka tom zastranjenju bile bi veoma dobrodošle

    • Lida says:

      Boki
      neko ne moze postovati drugu osobu ako ne postuje sebe. Da bi postovala sebe mora biti svesna svojih osecanja i potreba, znati granicu ponasanja koju prihvata a koju ne. Postovanje sebe ne znaci nepostovanje ili omalozavanje drugih ili njihovih potreba. Tako da prvo treba poceti od sebe, a to znaci biti u zdravoj dozi egocentrican i narcistican. Tu nema nista lose. Neka me „Vas psiholog“ ispravi ako nisam u pravu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *