Unutrašnji govor je ono što mi govorimo sebi i kako se sami sebi obraćamo u određenim situacijama. Ovaj govor je obično automatski i suptilan, pa teže možete primetiti kako on utiče na vaše raspoloženje i osećanja. Vi reagujete pre nego što ste primetili šta ste sebi „reklli“ pre reagovanja. Obično kada ste relaksirani, odmarate se i pokušate da analizirate šta ste sebi rekli možete da primetite vezu između unutrašnjeg govora i vaših osećanja. Ono što je važno je da možete da naučite da se u svakom trenutku zaustavite i obratite pažnju ili zabeležite svoj unutrašnji negativni monolog.

Koje su karakteristike unutrašnjeg govora

Unutrašnji govor se javlja u telegrafskoj formi. Jedna kratka reč ili slika sadrži čitavu seriju misli, sećanja, ili asocijacija. Na primer, ako osetite da vam srce lupa brže nego obično možete reći sebi, „O, ne!“. Implicitno sa ovim automatskim „O,ne“ je povezana čitava serija asocijacija koja uključuje strah od paničnog napada, sećanja na prošle panične napade, i misli kako da izbegnete trenutnu situaciju. Identifikovanje unutrašnjeg govora može omogućiti da otkrijete nekoliko različitih misli iz samo jedne reči ili slike.

„Anksiozni“ unutrašnji govor je uglavnom iracionalan, nema osnova u realnosti ali skoro uvek zvuči kao nepirkosnovena istina. Razmišljanje šta-ako…(se ne snađem prvog dana na poslu, ne ostavim dobar utisak na sastanku, mi se zaveže jezik na ispitu) može voditi tome da očekujte najgore moguće ishode situacija u kojima ste, a koje se vrlo verovatno neće ni dogoditi. Ipak, kako se asocijacije veoma brzo nadovezuju jedna na drugu, vaša predpostvaka da će se dogoditi nešto loše postaje neprikosnovena istina koja se ne dovodi u pitanje već automatski prihvata.

Posledice negativnog unutrašnjeg govora

Negativni unutrašnji govor vodi do izbegavanja različitih životnih situacija. Kažete sebi da je biti na koncertu sa puno ljudi opasno i isti izbegavate. Možete čak i u svojoj glavi konstruisati sliku katastrofe koja se može dogoditi u takvoj situaciji. Ukratko, „anksiozni“ unutrašnji govor dovodi do izbegavanja situacija, izbegavanje dovodi do „anksioznog“ unutrašnjeg govora i tako u krug.

Unutrašnji govor može inicirati ili otežati panični napad. Panični napad obično počinje sa simptomima povećanog fiziološkog uzbuđenja, kao što su ubrzano lupanje srca, stezanje u grudima, ili znojenje dlanova. Biološki, to je prirodni odgovor organizma na stres, ne postoji ništa neobično i opasno u vezi sa tim. Ipak, ovi simptomi vas mogu podsetiti na prošli panični napad. Umesto da dopustite fiziološkim reakcijama vašeg organizma da se razvijaju, dostignu vrhunac i povuku nekim svojim ritmom vi sebe zastrašujete da ćete imati mnogo intenzivniji panični napad zastrašujućim unutrašnjim govorom: „ O ne, ovo se dešava ponovo!“, „Šta ako izgubim kontrolu?“, „Moram što pre pobeći odavde!“ ili „ Moram se boriti sa ovim simptomima i naterati ih da odu“. Zastrašujući unutrašnji govor otežava da fiziološki simptomi nestanu svojim tokom. Mnogo lakše ćete prebroditi napad ukoliko sebi govorite: „Mogu da prihvatim ono što se dešava iako je neprijatno“, „ Pustiću svoje telo da prođe kroz ovaj proces neometano“, „Ovo će proći“, „Prošao sam kroz ovo i ranije moći ću i sada“.

Negativni unutrašnji govor predstavlja lošu naviku. Mi nismo rođeni sa predizpozicijom zastrašujućeg unutrašnjeg govora mi smo naučili da mislimo na takav način. Kao što možemo da zamenimo loše navike u ponašanju, npr. pušenje ili intenzivno ispijanje kafe, sa pozitivnim navikama življenja npr. bavljenje sportskim aktivnostima i zdravom ishranom isto tako možemo zameniti nezdravo razmišljanje sa mnogo pozitivnijim, podržavajućim načinom razmišljanja. Treba imati na umu da učenje drugačijeg načina razmišljanja zahteva isto toliko upornosti i vežbe kao i učenje novih navika u ponašanju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja