Specifične fobije podrazumevaju javljanje klinički značajne anksioznosti koja provocirana izlaganjem specifičnom objektu ili situaciji. Javljanje fobičnog straha (anksioznosti) često dovodi do izbegavajućeg ponašanja. Kriterijumi za dijagnostikovanje specifične fobije su:
Preteran i nerazuman strah koji se javlja ako se osoba izlaže specifičnom objektu ili situaciji (letenje, visina, životinje, injekcija, krv itd.)
Izlaganje specifičnoj draži provocira anksioznost koji se može ispoljiti kao napad panike
Osoba prepoznaje sopstveni strah kao preteran ili nerazuman
Objekti ili situacije se izbegavaju ili podnose u stanju anksioznosti ili preteranog stresa
Izbegavajuće ponašanje je disfunkcionalno
Kod osoba ispod 18 godina traje bar 6 meseci
Ne može se podvesti ni pod koju drugu vrstu straha
Neki od tipičnih objekata ili situacija koje mogu postati objekat specifičnih fobija su: pauk, lift, miš, pčela, bumbar, osa, golub, otvoreni prostor, visina, vrtoglavica, zatvoreni prostor, stepenice, nepoznate osobe, gužva, pijaca, robna kuća, voz, avion, letenje, aerodrom, voda, most, specifična vrsta hrane, gutanje, mrak, krv, povreda, igla, injekcija itd.
U nastanku, razvoju i održavanju specifičnih fobija značajnu ulogu imaju kognitivni faktori kao što su anticipacija (strašljivo isčekivanje) i greške u mišljenju (kognitivne distrozije). Pod anticipacijom se podrazumeva predviđanje telesnih promena (koje su sastavni deo emocionalne reakcije straha), opasnosti ili loših ishoda (“uješće me pas”, „lift će se zaglaviti” itd.). Najčešće greške u mišljenju koje održavaju fobični strah su: mišljenje u krajnostima (uopštavanje: svi, sve, sva, niko, uvek, nikad), skok na zaključak, emocionalno rezonovanje, užasavanje, ja to nemogu da izdržim itd.
Osobe koje imaju specifičnu fobiju preuveličavaju opasnost (preuveličavaju verovatnoću javljanja opasnosti) i imaju pogrešne interpretacije telesnih promena koje doživljavaju tokom susreta sa objektom fobije, potcenjuju sopstvene kapacitete i sposobnosti za izlazak na kraj sa opasnostima i potcenjuju pomoć sa strane.
U kognitivno bihejvioralnim terapijama rad sa specifičnim fobijama prolazi kroz nekoliko faza:
Uspostavljanje kooperativnog terapijskog odnosa – podrazumeva stvaranje radnog saveza između klijenta i terapeuta. Ova vrsta odnosa podrazumeva da klijent preuzme saradničku i aktivnu ulogu u rešavanju ovog problema. Od klijenta se očekuje da redovno dolazi na seanse, radi domaće zadatake, aktivno osporava svoja disfunkcionalna uverenja, sarađuje sa terapeutom u procesu postepnog izlaganja i sve što je naučio/la primenjuje u svakodnevnom životu (vanterapijskom setingu).
Definisanje terapijskih ciljeva – klijent i terapeut zajedno postavlju terapijske ciljeve. Terapijski cilj podrazumeva precizno definisanje koje su to situacije u kojima klijent doživljava fobični strah i kako bi klijent želeo da se oseća i ponaša u takvim situacijama umesto da oseća panični strah i da te situacije izbegava.
Kognitivna obrada problema – podrazumeva analizu klijentovog načina mišljenja koje se odnosi na anticipaciju, situacije u kojima je klijent suočen sa objektom fobije i njegovom/njenom stavu prema fobiji, strahu i telesnim senzacijama. U ovoj fazi terapijskog procesa klijent otkriva svoja disfunkcionalna uverenja kojima stvara i održava svoj strah.
Priprema za izlaganje – podrazumeva kognitivnu pripremu (klijent uči nov, samopomažući način mišljenja koji će mu/joj pomoći da ne stvara panični strah već sebe ohrabruje i bodri, ne oseća se bespomoćno i ne ozbegava situacije u kojima oseća strah) i ponašajnu pripremu (klijent uči šta je sve to što može da uradi u situaciji izlganja objektu fobije, kako da reguliše strah, kako da se odnosi prema telesnim senzacijama, šta da uradi u konkretnoj situaciji umesto izbegavanja itd.).
Postepeno izlaganje opasnosti – klijent u saradnji sa terapeutom sastavlja listu situacija u kojima oseća fobični strah. Zatim klijent ove situacije rangira od onih u kojima oseća najmanji strah do onih u kojima oseća najintenzivniji strah (pravi se rang lista situacija prema jačini straha na skali od 1 do 10). Na osnovu ove liste klijent i terapeut zajedno prave plan postepenog izlaganja. Cilj ovog postupka je da se klijent izlaže izazovnim ali nepreplavljujućim situacijama i na taj način postepeno prevladava strah koji oseća. Nakon svakog uspešnog izlaganja klijent se oseća više motivisano i ohrabreno. Strah se postepeno smanjuje i brže prolazi do potpunog prestanka.
Vladimir Mišić
dipl. psiholog
email: vlada39@gmail.com
11 thoughts on “Specifične fobije”
imam 23 godine i unazad 3 godine patim da li od depreseije dali od aneksiozbosti ni sama neznam plasim se svacega noza mostova i imam svakakve crne misli u glavi
i ja isto tako ali kako da dodjemo do ovog psihologa nikako vladimiru nemogu da posaljem za skajo mejl hvala u napred
Imam 23 godine i dosta nekog neprijtnog iskustva uazad u zivotu. Kako vreme prolazi tako i moje specificne fobije sve vise dolaze do izrazaja iako nemam uvek nekog povoda za tim strahovima. Zapravo najveci strah kod mene je strh od ljudi, situacija, buke u smislu da neko glasno prica samom, vice javlja se jak stres i strah tahikardija preznojavalnje i jako je neprijatno a najgore mi je kad se javi vrtoglavica a u momentu i zelja da povredim sebe kako bih to nekako odstranio zapravo taj neugdan osecaj. U okolini retko ko ume to da razume pa uvek budem pogreso shvacen i nastane jos gore. to je kod mene mozda generalno najveci problem i stah koji proizvodi ostale strahove i povlaci za sobom ostale probleme i nedostatke u mom karatkeru i licnosti jer me cini slabom i dosta povodljivom osobom u smislu uradicu sve ne vici ne ljuti se. ponekad nisam siguran dali uopste to moze da se promeni, postoji li nada da ojacam i da se promenim da bih mogao lakse da se prilagodim okolini i da lakse podensem neke stvari ili sam okarakterisan kao takav i ne zavisi sve samo od mene. Postoje i duge fobije kao sto su: uzak prostor, grmljvina, podrumi, pacovi,misevi,pa cak i paucina i pauci… zpravo mracne i zapustene prostorije. kao sto sam pocetku naveo iao sam zaist traumaticnih trenutaka u zivotu i nekako se uvek ponavljaju uvek gledm isto a radi se o nasiju i alkoholu koji je ozrok nasilja koji mene prati citav zivot u svakoj situaciji. Ako su moje fobije, proizvod tih situacija i zovota, postoji li nacin d se oslobodim svega toga da bi mogao normalnije da funkcionisem kroz zivot.
Postovani, traumaticna iskustva su svakako jedan od uzroka razlicitih strahova koji pominjete (pogotovo onih koji se ticu vikanja jer ste usled dozivljenog nasilja u porodici postali osetljiviji na povisen ton koji za Vas sigurno oznacava agresiju ili uvertiru u agresivno ponasanje). Uvek postoji nacin i resenje samo morate biti uporni i odluciti se za borbu. Mozda ne mozete postati osoba kakvi ste bili pre traumaticnih dogadjaja ali sigurno mozete popraviti trenutno stanje kako biste mogli lakse da funkcionisete kroz zivot. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Hvala puno na odgovoru, puno mi znaci vas savet, narocito zato sto sam ispisao svoje neke osnovne karakteristike strahova u jednom manjem koncepu reci. Svakako i ovo je jedan korak ka resavanju psihickih problema. Inace u poslenje vreme cesto posecujem vas sajt koji takodje pruza dosta informacija i gde vidim i pronalazim sebe u nekim situacijama i shvatim da za sve postoji neki razlog i samim tim dosta mi olaksa da shvatim neki problem. Srdacan pozdrav takodje 🙂
Imam trypophobiu ili ti strah od rupica. Kako da ga prevazidjem samostalno?
Imam neizdrziv strah od gutanja hrane. Stvarno vise ne znam sta da radim. Gubim na tezini jer izmisljam svasta samo da ne bih jela. Stvarno shvatam kolika je glupost taj moj strah, ali ne umem da ga se resim samostalno. Mislim da sam u zaista strasnom problemu. Molim Vas, pomozite.
Poštovana,
Najbolje bi bilo da nam se javite da zakažemo termin za uživo ili Skype savetovanje kako bismo precizirali moguće uzroke problema i put ka rešavanju istog.
Srdačan pozdrav!
Повратни пинг: Strah od visine – Akrofobija - Vaš psiholog
Повратни пинг: Strah od zatvorenog prostora - Klaustrofobija - Vaš psiholog
Повратни пинг: Filofobija – strah od ljubavi - Vaš psiholog