Generalizovani anksiozni poremećaj (eng. GAD – generalized anxiety disorder) karakteriše javljanje neodređenog, “slobodno lebdećeg“  straha, odnosno hronične strepnje (anskioznosti) koja ne mora uvek biti vezana za neki konkretan sadržaj ili situaciju u kojoj se osoba nalazi (kao što je to slučaj kod fobija). Osoba koja pati od ove vrste problema zapravo oseća hroničnu napetost, strašljivo iščekuje buduće događaje, stalno brine unapred i nikada se ne opušta. Ovakva hronična napetost i zabrinutost ponekad kulminiraju preplavljujućim osećanjem straha sa svim svojim telesnim manifestacijama (pojačan puls, otežano disanje, znojenje, drhtanje itd.).  Ovakva preplavljivanja strahom mogu biti veoma neprijatna ali sama po sebi ne mogu narušiti zdravlje osobe. Hronično napeta osoba stalno brine, razmišlja i pažljivo analizira svaki mogući aspekt potencijalne opasnosti ili sistuacije koja može (ali i ne mora) uslediti. U okviru ove vrste problema često se javljaju ruminacije (stalno ponavljanje jednih te istih misli, vezanih za brigu koju osoba stvara). Osoba je čvrsto uverena da mora da neprestalno brine jer to je jedini način da se predvide i spreče, moguće nezgode i loše okolnosti u hipotetičkoj i sasvim neizvesnoj budućnosti. Ono što osoba zapravo ne uviđa nikada do kraja jeste činjenica da takvom vrstom razmišljanja i hroničnom brigom on/ona zapravo ništa ne sprečava niti sebe čini sprenijim/om za potencijalne poteškoće već upravo na taj način stvara i održava stanje hronične aknsioznosti i telesne napetosti. Osobi je jako teško da se suprotstavi ovakvom čvrsto ukorenjenom načinu razmišljanja i to iz pre svega dva razloga:

  1. Osoba pogrešno veruje da je konstantna briga čini bolje pripremljenom za buduće potencijalno loše događaje.
  2. Konstantnom napetošću osoba drži svoju aknsioznost na podnošljivom nivou i tako sprečava javljanje jačeg straha ili neke druge neprijatne emocije koje se plaši.

Pored toga što stalno strepe, osobe koje pate od generalizovane anksioznosti su u stanju hronične mišične tenzije, što dodatno potkrepljuje strah i druge telesne senazacije koje osoba često prati i tumači kao signale opasnosti. Zbog toga u tretmanu generalizovane anksioznosti pored rada na promeni razmišljanja, ponašanja i osećanja neophodan je rad i na telesnom opuštanju, odnosno otklanjanju hronične mišićne tenzije putem koje osoba suzbija svoj strah. Osobama koje pate od generalizovane anksioznosti neophodno je da nauče kako da se suočavaju sa svojim strahovima, da prestanu da hronično brinu, da odustanu od svojih iracionalnih verovanja da je neophodno da u potpunosti predvide i kontrolišu sve što bi im se moglo dogoditi, kao i da iskustveno dožive da ako se opuste i odbace kontrolu da im se neće dogoditi ništa loše, opasno, odnosno da neće biti kažnjeni. Uzročni faktori za nastanak generalizovane anksioznosti su višestruki i podrazumevaju genetsku predispoziciju (strašljivost, senzitivnost) kao i sredinske faktore (traumatska isksutva, serija nepovoljnjih životnih događaja, smrt ili bolest voljenih osoba, razvojni problemi, nasilje u porodici itd.). Uspešan tretman generalizovane anksioznosti podrazumeva primenu raznih tehnika Kognitivno bihejvioralne terapije, tehnika relaksacije i nekih metoda telesne psihoterapije.

Vladimir Mišić dipl. Psiholog