Na izazivanje i održavanje anksioznosti najvećim delom utiče naš način razmišljanja. Postoji nekoliko kategorija tipičnih načina razmišljanja koja idu ,,ruku pod ruku“ sa negativnim osećanjem anksioznosti. Kada uplovi u neku od tih kategorija razmišljanja osoba biva potpuno u tome i nije ni svesna kako sama sebe opstruira.
Zabrinutost ili briga
Prva kategorija razmišljanja vezana je za stvaranje brige. Misli su takve da kod osobe stvaraju osećanje bojazni da će se nešto loše desiti. Na primer:,,Šta ako dobijem srčani udar?“, ,,Šta će oni misliti kada me budu upoznali“, ,,Šta ako ne položim ispit?“, itd. Naglasak je na ,,ŠTA AKO…“. U glavi se stvara najgori mogući scenario, gde su posledice određenih događaja uvek katastrofalne. Dakle, uvek se predviđa najgore-precenjuje se verovatnoće da će se desiti nešto loše i osujećujuće, preuveličava se i precenjuje potencijalni neuspeh. Postoji i neprekidno stanje pripravnosti, kako bi se uočio i najmanji znak nadolazeće opasnosti. Još nekoliko primera: ,,O ne, moje srce počinje jače da lupa!“, ,,Šta ako počnem da paničim i potpuno izgubim kontrolu nad sobom?“, ,,Šta ako počnem da zamuckujem u sred svog govora?“,itd.
Više o tome kako da smanjite preteranu brigu pogledajte u ovom videu.
Samokriticizam
Druga kategorija razmišljanja proizvodi kritiku. Kritiku karakteriše konstantno osuđivanje i procenjivanje sopstvenog ponašanja i ličnosti. Kritikovanje ima tendenciju da vas podseti na sopstvene padove i ograničenja kad god je to moguće. Dovoljna je samo jedna greška da vas navede na pomisao da ste neuspešni ili gubitnik. Kritikovanjem sebe stvarate nisko samovrednovanje a onda i uverenja da niste sposobni da se suočite sa svojim strahovima, da niste sposobni da odete na određena mesta, da niste sposobni da date najbolje od sebe ili da ste nesposobni jer zavisite od drugih. Obično uključuje i: upoređivanje sa drugima, koji su ,,bolji“ od vas, naglašavanje slabosti i potcenjivanje pozitivnih osobina. Kritika obično potiče od značajnih drugih iz prošlosti, roditelja, učitelja, osoba koje su za vas predstavljale autoritet i misli koje postoje u svesti su velikim delom njihove doslovne ili parafrazirane rečenice upućene vama. Primeri: ,,Kakvo si ti razočarenje!“, ,,To što si uradio je bilo glupo!“, ,,Ti si glup!“, ,,Zar ne možeš ništa da uradiš kako treba?“, ,,Vidi kako je sposoban taj i taj a ti?“ ili ,,Mogao si to mnogo bolje da uradiš.“ Ovakav samokriticizam i percepcija sebe kao nesposobnog može pojačati anksioznost povodom suočavanja sa novim životnim izazovima koji služe ličnom napretku u različitim poljima- poslovnom, socijlanom, intimnom.
Više o tome kako se izboriti sa samokriticizmom pročitajte ovde.
Uloga žrtve
Treća kategorija razmišljanja vas stavlja u ulogu žrtve. Ovakva vrsta razmišljanja izazivaju da se osećate bespomoćno i beznadežno. Indukuju anksioznost time što čine da vidite kako ne napredujete, kako je vaš cilj predalek a vi ste bespomoćni da smognete snage za najmanji korak ka njemu. Ovkava razmišljanja pored anksioznosti mogu da vas uvedu i u osećanje depresije. Postoji konstantno prisutno uverenje da se ništa nikada neće promeniti. Primeri: ,, Ja to ne mogu.“, ,,Nikada neću biti sposoban to da uradim , kakva je onda svrha svega?“, ,,Možda sam mogao to da uradim kada sam ima više inacijative pre deset godina ali sada je previše kasno za bilo šta.“.
Perfekcionizam
Četvrta grupa razmišljanja vezana je perfekcionizam. Perfekcionizam je blizak kritici, ali on vas za razliku od kritike ne ,,spušta“ već vas stalno tera dalje i dalje, prisiljava vas da radite što bolje možete. Perfekcionistički način razmišljanja izaziva anksioznost stalnim podsećanjem da vaši napori nisu dovoljni, da treba više da radite, da treba da držite sve pod kontrolom, da treba uvek da budete kompetentni, i sve ostalo ,,TREBA DA…“. Nema tolerisanja grešaka i bitno je uvek biti najbolji, vredite samo ako ste uspešni, ako imate novac, status, prihvaćeni ste od drugih, voljeni, jednom rečju savršeni. Perfekcionizam vas dodvodi do iscrpljivanja, stresa, psihosomatike, jer ulažete velike napore na raznim poljima kako biste se osećali vrednim- vrednost dolazi od spoljašnjih potvrda. Ipak, kada se oseti psihofizička slabost ona se ignoriše. Primeri: ,,Ja treba da…“, ,,Ja moram da…“, ,,Moram uvek biti na visini zadatka“, ,,Moram imati taj i taj posao, toliku platu i biti prihvaćen od strane tih i tih ljudi u suprotnom ja ne vredim“.
Više o tome kako se izboriti sa preteranim perfekcionizmom pročitajte ovde.
Videli smo kakvo razmišljanje stvara i održava anksioznost. Za početak potrebno je osvestiti postojanje ovakvog načina razmišljanja i okarakterisati ih kao negativne i samoosujećujuće. U psihoterapijskom tretmanu se kasnije ono menja i kreiraju se novi načini razmišljanja koji su njihov realistični pandan. Dakle, ako želite da tražite uzroke vaše anksioznosti proverite kakav je vaš način razmišljanja.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename:psihologsanja
14 thoughts on “Tipična razmišljanja povezana sa anksioznošću”
Poštovani,
Imam 20 godina i već skoro godinu dana idem na REBT terapiju koja mi je zaista pomogla, prvenstveno da shvatim šta se to sa mnom dešava, šta je anksioznost i na kraju na koji način da menjam misaone obrasce i čitav odnos prema tom trenutnom stanju. Dosta toga sam naučila o anksioznosti, mislim da više ni nema nečega što ne znam vezano za to „čudnjikavo“ stanje. E sad, moja anksioznost se uglavnom povećava i dovodi do blažih (ali neprijatnih, naravno) napada panike i to baš onda kada je u pitanju neka separacija. Separaciona anksioznost je najjača kada treba da krenem na putovanje…stoga sam dugi niz godina izbegavala da bilo gde otputujem. Ipak, prošle god. sam rešila da odem na more, naravno prvi dan sam bila anksiozna, kasnije je to prošlo, ali tada sam zaključila da mi treba pomoć i krenula na terapiju kada sam došla sa odmora. (Zamislite, preživela sam! :D) Sada, rešila sam da ponovo idem na more jer znam da je to jedini način da se suočim sa svim strahovima, podnesem ih, prihvatim, a onda će oni polako iščeznuti. Putujem 27.7. i to ni manje ni više autobusom (zamislite, gomila ljudi unutra, joj 😀 ). Do juče sam se aktivno radovala putovanju (ne pamtim kada sam se poslednji put uopšte radovala nekom putu), bilo je tu naravno anksioznih milsi “ šta ako…dobijem napad panike u autobusu, pa na moru, pa mi lupa srce, pa neće da prestane da lupa…“ , ali sam ja to uspešno prevazilazila racionalnim razmišljanjem. E sad, deo „do juče“ se odnosi na situaciju koja mi se desila juče u kafiću (se dečkom sam bila), popila sam espreso, bila umorna, stigla me vrućina i naravno sve je to išlo u prilog sličnim simptomima anksioznosti koje mi paničari namirišemo bolje nego mišić sir. Dobila sam nalet panike u kafiću, samo konstatovla naglas, sačekala i taj naprijatni talas je prošao…posle mi je još neko vreme lupalo srce, ali i to je prošlo. Pomislićete sigurno: „pa šta je onda problem?“ 😀 Reč je o tome da je taj jučerašnji napad bio nešo jačeg intenziteta nego moje „obične“ anksioznosti i ja sam naravno odmah prebacila misli na pitanje: „šta ako dobijem napad panike ispred autobusa pa neću da uđem i ukočim se, šta ako doživim tako jak napad panike u autobusu, na putu od 8 sati, tamo ne mogu da izađem, tamo su ljudi, taj osećaj je jako ne prijatan, ali ŠTA AKO bude još neprijatniji, uh kako ću?“ Uvek postoji to pitanje „šta ako“ i vezano je za to da uvek mislimo da će nam seldeći napad biti gori ili drugačiji od prethodnog, a na delu je u stvari ništa drugo do naše „iskrivljene“ misli. Sve je meni to jasno…ali sam ja ipak uspela da skrenem sa osećanja čiste radosti (vezane za putovanje) na pojačanu zabrinutost. Čak osećam kao da imam blagu povišenu temperaturu, tople obraze od sinoć (pretpostavljam da i to može biti simptom anksioznosti?). Imam osećaj da mi je potreban neko da me „polije kofom ledene vode“ da bih se osvestila i nastavila racionalno da razmišljam. Moj terapeut je na odmoru i zato sam se odlučila da pišem Vama jer će mi jako značiti da mi možda date neki savet. Još jedna stvar koja mi se javila sinoć je neverica: Kažu da lupanje srca i uznemirenost ne može ošetiti naše srce i dovesti do oboljenja posle nekoliko godina. To mi je rekao psiholog i svi to kažu…a onda, onda se meni javi anksiozno pitanje (iako je verujem svom terapeutu) : „Ali, ŠTA AKO on meni ne želi da kaže da ja zaista mogu oštetiti srce tom uznemirenošću i da me tim odgovorom onda još više uznemiri? Kako da se opustim? Kome da verujem?“ Jako mi znači odgovor na ova pitanja. U suštini, ja sam napisala roman sad, ali šta da se radi. 🙂 Nadam se da ću ovim postom pomoći drugma da vide da „mi“ anksiozni svi manje-više funkcionišemo na isti način i imamo veoma slične misli i pitanja…A najlepši je osećaj kada uspemo sami da se „izborimo“ sa panikom i anksioznošću i to svojim pravilnim razmišljanjem i treba svi da idemo ka tome.
Unapred se zahvaljujem na odgovoru,
Srdačan pozdrav!
Postovana, i sama shvatate da pravite STA AKO lanac koji pojačava anksioznost i potencijalno Vas uvodi u novi panicni napad. Da je istina o panicnom napadu drugacija sigurno biste je dobili od strucnjaka, onda bi svakako i tretman panicnog napada bio drugaciji. Ukoliko zelite mozete se javiti kod nas za savetovanje kako bismo Vam dodatno pomogli da prevazidjete svoje panicne napade. Srdacan pozdrav.
Hvala puno na odgovoru! Sad idem malo sama sa svojim mislima u nove pobede, a nakon godišnjeg odmora ću razmotriti Vaš predlog. Hvala na pomoći. Uzgred, sajt Vam je odličan i jako je lepo znati da se u društvu stručni ljudi bave ovakvim temama jer je zaista bitno da se što više razgovara o tome, kako bi ljudi što pre shvatili da ne postoji ništa „nenormalno“ u njihovom životu i ponašanju, a samim tim lakše pravazišli svoje strepnje i strahove.
Srdačan pozdrav!
Zahvaljujemo se na lepim rečima. Pozdrav.
imam 29 godina prije tri godine mi je dijagnosticirana anksioznost i napadi panike….počela sam sa terapijom sa zoloftom i xanaxom i nakon nekog vremena mi je bilo dobro do prije mjesec dana kada sam prestala uzimati minimalnu dozu pola zolofta i jedan xanax ujutro.Nakon tjedan dana nakon prestanka uzimanja sve mi se vratilo…….i doktorica mi prepisala normabel ali od njega nakon tjedan dana nikakvog poiboljšanja,nakon toga mi je rekla da počinjem piti zoloft jedamputa i 3 puta xanax preko dana nakon dva tjedna nikakvog poboljšanja.Prije tjedan dana sam bila kod psihijatra koji mi je dao terapiju zoloft 2 puta i 3 puta xanax,ali ne osječam poboljšanje,jutro je najgore….Hoču li se izvuč iz tog kruga oko kojeg se uz dana uz dan vrtim…… ?????
Postovana, mi smo psiholozi i ne bavimo se medikamentoznim lecenjem anksioznosti i napada panike (koristimo iskljucivo psiholoske metode). Ono sto mozemo da Vam kazemo je da sto se tice lekova slusate svog psihijatra jer kako nije dobro uzimati lekove na svoju ruku tako nije dobro ni prestajati sa njima vec uz obaveznu konsultaciju sa lekarom. Dakle, ako Vam neka kombinacija lekova ne odgovara za to se konsultujte iskucivo sa Vasim psihijatrom koji bi onda morao menjati tu kombinaciju dok se ne nadje ona koja je za Vas adekvatna. Pozdrav.
postovani,hteo bih da vas pitam za misljenje.prije godinu i 3 meseca,desilo se nesto sto sam dozivio kao veliku traumu,i od toga se taj stres akumulirao do maja ove godine kada sam dozivio prvi napad anksioznosti i od tada imam strah od ludila,razvoja neke opasne psihoticne bolesti.i svaki put kad se osjecam anksiozno imam strah i opsesiju oko toga da je to mozda pocetak neceg gore.da li je ovo anksioznost.kad god citam o nekoj mentalnoj bolesti,uglavnom shizi.pomislim da cu je ne daj Boze razviti.sta da radim?
Postovani, osobe koje imaju probleme sa anksioznoscu ili napadima panike interpretiraju svoje simptome kao znake „ludila“ i cesto kao znake shizofrenije. Medjutim, ove dve grupe poremecaja nemaju nikakve veze i po simptomatologiji su dosta drugaciji. Prema tome, nema osnova za brigu od nastanka „ludila“ ali bi bilo dobro da resite problem sa anksioznoscu koji je uz odgovarajuci psiholoski tretman lako resiv i spada u lakse poremecaje. Srdacan pozdrav.
hvala na divnom i utjesnom odgovoru.idem kod psihologa,ali imam tu naviku da sebe dijagnoziram preko neta,a psiholog mi kaze da je samo anksioznost.Da li je anksioznost zaseban poremecaj?
Molim za pomoc! Od avgusta 2009 sam na terapiji zbog ansioznosti.Pre toga je dugo bilo simptoma, ali pravu dijagnozu sam dobila po prvom odlasku kod neuropsihijatra. U medjuvremenu napadi su bili kako kad, redji cesti…medjutim, u maju dolazi do velike prekretnice u mom zivotu.Razvodim se posle 21 godine braka, pakao krece, od dece, selidbe, moje ljubavi prema njemu, njegovog ponizavanja, dovodjenja u kucu druge zene(jer sve zajednoi steceno sam ostavila),odvracanje dece, kritike sredine, operacija nerva na ruci kao posledica batina…zapadam u depresiju…traazim spas na sve strane…4 x mi se menja terapija..sada sam na zoloftu i rivotrilu…mozda je to za nojansu bolje, ali ja sam puna tuge, bezvoljna, jedva odlazim na posao, ne mogu da se druzim, odlazak u prodavnicu, postu, banku, za mene su pakao…finansije uz to su veliki problem..svaki dan grc, drhtanje, gubitak apetita….uzasno mi je…s obzirom da zivim u Loznici kako i da li mogu da sa Vama kontaktiram, da li mi ima pomoci? Kako do Vasih terapija, jer za razliku od svih dosadasnjih pokusaja u trazenju pomoci Vi ste mi ostavili utisak nekog ko zaista moze pomoci! |Unapred se zahvaljujem
Kako da razlikujem sizofreniju i anksioznost? Inace imam 15 god i jak strah da imam sizofreniju
I ako mozete nekako da me oslobodite tog straha, posto me ubija… 🙁
Naš Psihologu,može li se lečiti anksioznost kod vas hipno terapijom i koliko košta po satu
Konstantovao sam sebi anksioznost.
Desilo se to pre oko 4 meseca kada sam se vracao iz sela i tada sam dobio prvi napad panike i strasne misli su mi prolazile kroz glavu i nekako sam preziveo. To se ponavljalo ali sam shvatio sta se desava i prestalo je. Sada imam problem da stalno mislim o anksioznosti i skoro stalno sam nervozan. Ne zanimaju me iste stvari kao pre i mislim da cu da poludim. Stalno osecam nesto u grlu i otezano disem. Molim Vas za savet. Inace imam 18 godina.