Kako se izboriti sa samokriticizmom

„Ko radi taj i greši.“ Ova izreka je naširoko poznata i prihvaćena u našem narodu ali bez obzira na to neki ljudi su skloni da svoje greške preuveličavaju, smatraju ih katastrofalnim i neprestano krive sebe zbog istih. Samokritikovanje može biti korisno u onom delu kada ukazuje na neku objektivnu grešku ali ne i u onom delu kada za tu grešku počnemo nemilosrdno da se okrivljavamo. Kada upadnemo u „zamku“ samookrivljavanja odnosno samokritike postajemo sve manje korisni i sposobni da popravljamo greške i lakše ih ponavljavo. Prikazaćemo vam nekoliko koraka koji mogu biti korisni za prevladavanje  samokriticizma.

Napravite realistične procene sopstvenih grešaka

Svi ljudi greše, stoga niste ni vi nepogrešivi. Ukoliko ste negde pogrešili napravite listu tih grešaka i držite je pri ruci. Ne trošite vreme tako što ćete iznova i iznova u glavi oživljavati scenu u kojoj ste nešto uradili pogrešno govoreći kako ste za to krivi i kako to nikako niste smeli da uradite već pokušajte da naučite nešto iz svojih grešaka. Dakle, cilj je da vas lista grešaka natera da ih ne ponavljate i da ih popravite u budućnosti.

Ispitajte korisnost svojih ruminacija

Ruminacije uključuju preterano fokusiranje na negativne misli kao što su: „Zašto mi se ovo dešava?“, „Ne mogu da verujem da sam u ovoj situaciji“ ili „ Napravio/-la sam tako glupu grešku“. Kada ruminirate uvek se fokusirate na negativne stvari i što je najvažnije ne rešavate problem. Ruminacija vas drži u klopci samookrivljavanja i sprečava vas da uradite nešto konkretno povodom svojih grešaka. Kada postanete svesni da ruminirate zapitajte se da li vas to dovodi do nečeg korisnog odnosno da li vas to u tom trenutku dovodi do bilo kakve produktivne aktivnosti? Ako ne, onda samo gubite vreme. Zato je bolje da se u takvom trenutku fokusirate na listu korisnih aktivnosti koje možete obaviti.

Napravite listu korisnih aktivnosti koje će vam pomoći da poboljšate svoje buduće postignuće

Možda ste napravili nekoliko zaista „glupih“ grešaka ali da li sada treba njima da se opterećujete? Iskoristite ih za listu korisnih aktivnosti, tako što ćete na osnovu njih isplanirati kako da se sledeći put poboljšate. Dakle, učinite sve da vaše greške budu koristan putokaz za bolje postignuće ili ponašanje u budućnosti.

Zamenite samokriticizam samokorekcijom

Samokriticizam uključuje različite beskorisne i obezhrabrujuće „etikete“ koje „kačite“ sebi: „ Pogrešio/-la sam, ja sam gubitnik, ne mogu da uradim ništa kako valja!“. Čak i ako je to tačno, ovakav samokriticizam vas drži u zamci i onemogućava vam da bilo šta uradite. Zamislimo da igrate tenis i da vam trener kaže da ste se pogrešno namestili za udarac, umesto da sednete i krenete da se samokritikujete-namestićete se sledeći put kako valja.

Sa druge strane, samokorekcija je plan aktivnosti koje vas teraju da idete ka popravljanju svojih grešaka, daje podstrek da unapređujete sebe. Jednom kada pređete iz samokriticizma u samokorekciju ono što ćete imati je razrađen plan aktivnosti bez osećanja krivice i bezvrednosti.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *