Katarza

Katarza

Katraza je izražavanje neizraženih, potisnutih osećanja bez svesti o uzrocima i misaonoj komponenti koja je u osnovi osećanja koja se izražavaju. Izražavanje i pražnjenje neizraženih osećanja i nagomilane tenzije dovodi samo do trenutnog olakšanja i privremenog rasterećenja psihofizičke napetosti. Primer katarze je osoba koja kada popije, ponaša se agresivno, lomi stolice, viče i sl. Usled kozumiranja alkohola osobi popušta kontrola i dolazi do pražnjenja besa. Neposredno nakon pražnjenja osoba oseća da se rasteretila ali kasnije može imati osećanje krivice zbog svog ponašanja. Ako osoba stekne naviku da svoj bes prazni na taj način, ta vrsta ponašanja može postati ustaljena (zbog nagrade koja prati ovu vrstu ponašanja – osećaj olakšanja i popuštanja tenzije) što može voditi u brojne druge probleme.

Da li je katarza korisna?

U terapijskom smislu katraza se ne smatra korisnom jer predstavlja sirovo pražnjenje osećanja bez sticanja uvida. Katarza često ne vodi u menjanje disfunkcionalnog ponašanja već naprotiv u njegovo učvršćivanje i održavanje. Izražavanje osećanja je korisno i zdravo samo ako osoba ume da misli o svojim osećanjima, ume da ih verbalizuje i ako izražavanje osećanja vodi u promene u načinu mišljenja. Jedini način da osoba prestane da bude opterećena nekim neprijatnim afektom jeste da stekne uvid kojim mislima i uverenjima stvara i održava taj afekat i kada promeni svoj način mišljenja može prestati da stvara to osećanje. Katarza to ne omogućuje, jer cilj katarze je rasterećenje a ne razmišljanje i promena.

Izražavanje zdravih osećanja (kao što su: tuga, kajanje, nezadovoljstvo, ljutnja, razočaranje itd) je korisno dok izražavanje nezdravih osećanja (kao što su: anksioznost, bes, mržnja, bespomoćnost, očajanje, stid, osećanje krivice itd) nije korisno i čak šta više može voditi jačanju i učvršćivanju tih osećanja. Cilj svake terapije jeste redukovanje nezdravih osećanja a ne njihovo jačanje. Na primer: izražavanje besa, vodi učvršćivanju iracionalnih uverenja kojima osoba stvara bes (prema sebi ili drugima) što otežava dalju promenu.

Osmišljavanje umesto pražnjenja

Da bi neko prestao da bude rob katarze i prestao da nekontrolisano prazni svoja osećanja (što predstavlja štetno i socijalno nepoženo ponašanje) potrebno je da osoba nauči da misli i verbalizuje svoja osećanja. Misaona obrada afekta je neophodna da bi se izražavanje kanalisalo i da bi se osećanja mogla menjati i kontrolisati na zreo način. Takođe, svesno izražavanje osećanja podrazumeva znanje o tome šta i zašto nešto osećamo i podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstvena osećanja i postupke.

Ljudi koji su skloni nekontrolisanom paržnjenju besa, pravdaju takvo svoje ponašanje gubitkom kontrole i kažu da su nešto počinili u afektu. Ali ljudi u afektu ne čine ništa što inače ne bi činili, obuzetost afektom ne može učiniti da osoba počini nešto što je poptuno u suprotnosti sa njegovim/njenim sistemom vrednosti. Pre nego što osobu obuzme afekat (intenzivno osećanje), osoba mora doneti svesnu odluku o tome da će se prepustiti tom osećanju i kako će postupiti kada dozvoli sebi da doživi to osećanje (da li će reagovati u skladu sa tim osećanjem ili će se uzdržati od svoje reakcije). Osobe koje su sklone izlivima besa, imaju problem sa kontrolom impulsa i odlaganjem reakcija jer nisu nikada ni naučile da svoje reakcije kontrolišu ili su često bile potkrepljivane za pražnjenje i nekontrolisano izražavanje besa i drugih osećanja. Terapijski rad sa osobama koje imaju ovaj problem je fokusiran na sticanje kontrole, učenju socijalnih veština i zrelijeg, socijalno prihvatljivijeg načina izražavanja osećanja i želja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *