Ljubav i tugovanje

Iako neprijatna, tuga je zdrava emocija. Tuga i žaljenje predstavljaju emocionalne reakcije na gubitak voljene osobe ili stvari za koju smo bili emocionalno vezani. Tugovanje je proces i ima funkciju da nam pomogne da se emocionalno distanciramo od izgubljenog objekta (osobe ili stvari) i posle gubitka nastavimo svoj život sa punim kapacitetom da volimo, da se ponovo vežemo za nekog ili nešto. Taj proces prvi je uočio i opisao sam Frojd, nazvavši ga „radom tuge“.

Ako dozvolimo sebi da budemo tužni, ako plačemo i izražavamo tugu, mi ne samo da se suočavamo i prihvatamo realnost onakvu kakva jeste već i dozvoljavamo sebi da prebolimo dati gubitak. Kada izgubimo neku značajnu osobu, osobu za koju smo bili jako emocionalno vezani (kao na primer: člana porodice, partnera itd) nastupa proces tugovanja. Naučna istraživanja ukazuju da proces normalnog tugovanja traje oko 40 dana. U tom periodu osoba ima nalete sećanja na izgubljenu osobu, priseća se proživljenih trenutaka i aktivnosti sa tom osobom, što je praćeno osećanjem tuge, žalosti, plačem, osećanjem telesne malaksalosti i drugim telesnim senzacijama. U ovom procesu, tuga se obično javlja u talasima, u početku često a kasnije kako se proces odvija sve ređe i ređe. Tokom vremena i intenzitet emotivne reakcije počinje da opada i završava se time da možemo da se setimo izgubljene osobe i asocijacija povezanih sa njom a da ne budemo preplavljeni intenzivnim osećanjima. Ovaj proces je od izuzetne važnosti jer omogućava našem psihičkom aparatu da preboli gubitak, sačuva sećanja, održi vlastiti integritet i omogući dalje normalno funkcionisanje.

Mnogi ljudi suzbijaju svoju tugu, ne dozvoljavaju sebi da budu tužni, da plaču. Ljudi to rade iz raznih razloga, neki (najčešće muškarci iz kulturuloških razloga) misle da ih tuga čini slabima, a neki se jednostavno plaše svoje tuge jer misle da će ih ona preplaviti i da više nikada neće moći da normalno funkcionišu, odnosno da budu srećni. To naravno nije tačno. Upravo potiskivanje tuge stvara dodatne probleme. Ko ne dozvoljava sebi da bude tužan, sebe čini podložnim anksiozno-derpresivnim stanjima, sužava svoj kapacitet za radost, uživanje i nova emocionalna vezivanja za druge osobe. Ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da tuguju, sprečavaju proces tugovanja, preduzimaju razne odbrambene manevre kako bi sebe zaštitili od psihičkog bola za koji misle da ne mogu podneti. Neki od tih odbrambenih radnji su: euforičnost, prisilno izlaženje i druženje, korišćenje psihoaktivnih supstanci, promiskuitetno ponašanje itd. Dakle, sprečavajuči sebe da budemo tužni mi se ustvari udaljavamo od sebe, otuđujemo od vlastitih osećanja, što za posledicu donosi mnogo više štete nego koristi. Svako ko je ikada voleo morao je da pati neko vreme. Kada prebolimo patnju to nas čini jačim, zrelijim i spremnijim za nove emocionalne veze.

Nakon završetka partnerske veze (naročito dugogodišnje) period tugovanja je uobičajena pojava. Neki ljudi iz straha od usamljenosti i straha od osećanja tuge i žalosti nastoje da ta osećanja suzbiju, pokušavaju prisilno da pronađu novog partnera kako bi poništili osećanje gubitka i praznine. To svakako nije dobra strategija jer se od sopstvenih osećanja ne može pobeći. Pokušaj bekstva od datih osećanja stvara konfuziju, anksioznost, veštački povišeno raspoloženje (hipomaniju) što stvara dodatne probleme. U ovakvom stanju osoba nije u stanju da se ponovo emocionalno veže, da prati i prepozna sopstvene autentične želje i osećanja, što često dovodi do pogrešnih izbora partnera i posledično niza razočaranja. Dakle, kako bi ste izbegli navedene probleme, dozvolite sebi da budete tužni, prihvatite svoja osećanja, jer ta osećanja su deo vas, ona su poptuno bezopasna i svakako će proći. Nakon svega bičete jači, zadovoljni i ponovo spremni da volite i budete voljeni.

Vladimir Mišić dipl. psiholog

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Jedan komentar na: “Ljubav i tugovanje

  1. Danijela Nestorov says:

    Ponekad pomislim da nisam normalna kada se osvestim i shvatim sta sam uradila.Nekim svojim ponasanjem oteram voljenu osobu,nesvesno…Posle se kajem i patim.Najgore od svega je sto se tada prepustam alkoholu.

    • Lutka says:

      Ja sam svojom ljubomorom i nekim detinjastim ponasanjem,ucinila da decko koji me je jako voleo,drzao kao kap vode na dlanu,sad me ne moze ocima podneti i vrti me oko malog prsta. Lakse mi je kad vidim da ja nisam jedina u toj situaciji,ali sto je najgore ja mislim da me i dalj voli,a znam da nije tako.

  2. Pingback: Da li je nužno da budete depresivni posle raskida? | Vaš psiholog

  3. jelena says:

    Da li je moguce zaboraviti neke ruzne stvari koje su se desile u vezi? kod mene je proslo evo vec vise od pola godine sto nisam u vezi, ali i dalje ne prodje ni dan a da se ne setim veze i njega, ponekad sa setom sto nas vise nema, niti te (lazne) iluzije koju sam gajila svo ovo vreme, ali ponekad me presece neugodno osecanje i duboka bol sto sam sve u toj vezi trpela i sto ranije nisam izasla iz te veze .. 3 godine veze, sa jednim velikim vise-mesecnim prekidom, i mnostvom manjih .. moja velika prva ljubav, puno odbacivanja, ponizavanja, potcenjivanja, ostavljanja, odlazenja .. potom zvanja, moljenja, vracanje .. jako bolno iskustvo .. znam da ne mogu da udjem otvoreno u vezu sa nekim novim dok ne presecem sve veze iz proslosti .. ali nekako mi ne ide .. stalno se vracam mislima na to sta sam mogla da uradim, a nisam .. sto sam sve to trpela .. mnogo je komplikovana ta ljubav i taj proces emotivnog odvezivanja .. nadam se samo da je moguce u potpunosti se odvezati od neke osobe koja te je jako povredila ..

    • sonja says:

      jelena,i ja isto prolazim sto i ti…moje je samo krace.isto sam prezivljavala,molila,zvala..pridruzujem se tvom pitanj,kako i sta dalje,da bi sva bol prestala.

    • jagoda says:

      Isti slucaj kao i kod Jelene. Mucim se vec skoro 4g i na kraju je otisao a ja sam u totalnom haosu i ne mogu da se sredim.Svaki dan je sve gore a narocito jer radimo zajedno i vidjam ga svaki dan.Sta da radim? Pomozite mi molim vas jer cu unistiti samu sebe ovakvim mislima i ponasanjem

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovana, nakon raskida normalan i prirodan period kroz koji svaka osoba mora da prodje je period tugovanja. Kroz ovo mozete proci sami a mozete se i obratiti za strucnu pomoc psihologa (mada naglasavam ona nije neophodna ali Vam moze biti od pomoci da lakse prodjete kroz bolan period). Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  4. Dunja says:

    U moru raznih sajtova sa „popularnom psihologijom“ vi ste pravi biser ! Ovi tekstovi su veoma stručni, a opet dobro ukomponovani da ih i laici razumeju.
    Predlažem ljudima koji čitaju ove tekstove da se ne stide i da slobodno probaju psihoterapiju u teškim trenucima, jer će im sigurno poboljšati kvalitet života i razumevanje sopstvenih emocija.
    Sve pohvale za vaš rad !

  5. Miljana says:

    Sest godina sam bila u vezi,sve je savrseno funkcionisalo,izuzev njegove majke koja mi je na samom pocetku veze rekla kako tiha voda breg roni i da ona da misli da sam opasna ne bi mi nista rekla vec bi znala kako drugacije…Ja pojma nisam imala sta ona prica,bila sam dete, a itekako je vredno radila na tome, i kada sam mu sve ispricala, olaksala dusu, a inace i sam je bio prisutan u xy situacija i pravio se blesav, samo jednom je odreagovao,on je sve ispricao svojoj mamici, hteo je tako da resi problem, i da moram da razgovaram sa njom, ja nisam to htela,zasto imam sa njom da polemisem o bilo cemu, kada svako zna sta radi i zasto, ja sam se njemu obratila kao mom partneru da me razume i da resava sa svojom majkom a ne ja sa njom, i on mi je raskinuo zato sto ja nisam htela da se raspravljam sa njegovom presvetom majkom sultanijom.Inace ona mi je naredjivala, proveravala njega preko mene, zvala me kada mi on nesto pokloni da pita koliko kosta, udeljivala mi metlu non-stop, sa podsmehom mi uvek dobaci nesto, inace neobrazovana je, imam utisak da kada mene vidi da joj je i osmeh vestacki i namesten koliko ne moze da me podnese,i tu izgleda nema pomoci koliko god da je on dobar,kada su uvek drugi bitniji od mene…….

  6. neda says:

    Godinama sama tugovala za kojekakvim muskarcima koji nisu vrijedni ni dlake s moje glave ….Vremenom te sve prodje ,upoznas bolje ili samo posmatras sta se desava ,Ti isti dozive isto .Najvise mi zao godina ali ima ih jos za sljedeceg 😀

    • Lutka says:

      Aj ti sad lepo meni daj savet kako da prebolim bivseg vec tri godine se mucim tih normalnih 40 dana tuge su kod mene odavno prosli,meni je vec 3 godine pakaooo,decko me zavitlava a ja glupa pa se vidjam s njim sta ucinitiii kako odbiti debila? 🙁

  7. Viktorija Jovanovic says:

    Devojke, moram vam se pridruziti. Imam jako veliki problem, pokusavala sam na raznim mestima da ga resim, razgovarala sa bezbroj iskusnih devojaka i zena, i nikada mi nista nije bilo od pomoci, ne znam zbog cega. Sa deckom sam vec godinu dana, prvih 3 meseca sve je bilo sjajno i bajno, ali posle toga, polako postaje da bude pakao. Ne mogu da se dozovem pameti i da ga vec jednom ostavim, a mnogo mi znaci i previse ga volim, To mi je inace prva duga veza, i prva ljubav. On se odvratno ponasa prema meni u nekim trenutcima. Stalno mi govori da ga smaram, gnjavim, da sam dosadna, cak su postojali trenutci u kojima mi je rekao da me ne voli. Mnogo je hladan prema meni, ali ja nemam snage da ga ostavim. Zelela bih da mi kazete kako da se ponasam prema njemu, sta da radim da mu pokazem da je i meni svejedno kao i njemu, ali naravno, plasim se da ga time ne udaljim od sebe. Ne zelim ni da ga promenim, ali samo zelim da me voli kao i ja njega. Vidjamo se svaki dan po ceo dan smo zajedno, po celu noc, svake noci spavamo zajedno, zivimo 10 kuce jedno od drugog, ali sve to nije ni od kakvog znacaja sa njegove strane. Molim vas za strucan savet, hvala unapred.

  8. Miami Girl says:

    Postovani,

    Zabavljala sam se 9 meseci sa deckom starijim 6 godina od mene. Zaljubili smo se jedno u drugo, puno putovali i ulagali dosta u nas odnos. Na jednom od putovanja upoznajem njegovu agresivnu stranu, ali agresija nije ispoljena prema meni vec prema predmetu u apartmanu. Ostajem u drugom stanju i presrecni smo zbog toga. Moji roditelji smatraju da on nije pravi izbor za mene jer poticemo iz razlicitih zivotnih prica, ne poznajemo se dovoljno dugo i mlada sam da tako srljam. Ipak ostajem sa njim i otpocinjemo zajednicki zivot. Svoje nezadovoljstvo i protest zbog reci mojih roditelji ispoljava na meni svakonovnim svadjama i ponekim gadjanjem jastukom (trudna sam). Odlazimo na odmor i nakon 3 meseca gubim plod na romaticnom putovanju. Smestaju me u bolnicu gde dobijam prsten i bivam verena. U tuzi zbog izgubljene trudnoce nalazim komadic srece zbog veridbe i sa pozitivnim stavom nastavljam dalje. Medjutim, nakon toga ispoljava agresiju na meni, svakodnevno ima promene u raspolozenju, postaje hladan sa vremena na vreme, i nemoguce je ispratiti sve te promene, a ne zapitati se :’ Da li sam ja nesto pogresila?’
    Od jednog samara, preko davljenja, dolazim do situacije gde bivam isamarana i napustam nas zajednicki stan i odlazim svojoj kuci. Pakujem svoje stvari i vracam mu prsten par dana nakon toga. Sada je post-raskid period i nakon 7 dana ne javljanja, sada me zove i tvrdi da treba da probamo jos jednom jer je on u medjuvremenu radio na sebi i isao na psihoterapiju. Njegovi roditelji imali su isti problem, sto znaci da on vuce neke traume iz detinjstva. Moguce li je da on prestane sa svojim nasilnim ponasanjem? Volim ga i zao mi je sto se prica zavrsila ovako, ali on uvek sebe predstavlja kao najvecu zrtvu i sebicno mene baca u drugi plan. Molim za savet. Unapred zahvalna

  9. Predrag says:

    Poslije 16 godina braka, supruga nasla ljubavnika i odvala nase troje djece…sad je u centru za soc. rad i ne pomislja da se vrati. Proslo je 3 mjeseca, a kod mene sve teze i teze, tuga i samoca me ubijaju, ne znam sta da radim. Zivim i radim u Italiji, a svaki dan mi je gori od prethodnog…ne znam kako da izadjem iz ove situacije…imam 53 godine i umjesto da se skoncentrisem na djecu, skolu, suprugu, ja pomisljam na najgore…kako da se spasim…

  10. Maja says:

    Raskinula sam sa deckom stalno smo pricali svaki cas i minut ja ne znam kako cu bez njega rekao mi je da mu se svidja druga lose mi je ne mogu da podnesem to

  11. Mimi says:

    Vidim da smo svi u manje vise slicnoj situaciji pa da i ja olaksam dusu, mozda mi bude malo lakse. Bili smo 4 godine u vezi. U pocetku je sve finkcionisalo lepo i divno, znao je dobro kako da me zavede i navede da ga zavolim. Imali smo i par prekida posle kojih bi ili on ili ja popustali i vracali se jedno drugom tvrdeci da ne mozemo da zivimo jedno bez drugog. Zadnjih pola godine su kod njega dosta splasnula osecanja, nije se vise tako cesto javljao, uvek se pravdao nedostatkom vremena i previse posla. Ja sam patila i cekala, svaka njegova napisana rec mi je bila kao nesto najlepse sto mi se moglo desiti. Pricala sam mu koliko mi nedostaje i koliko me boli sto se vise ne cujemo ( veza je bila na daljinu) i sto se promenio,ali on je i dalje tvrdio da je prezauzet poslom i cesto uvece umoran. Sve me to jako pogadjalo jer sam osetila da mu nisam ono sto sam nekad ranije bila i odlucila da raskinem bez obzira koliko ga volim i koliko mi znaci pa taman se raspala kao sto se i raspadam. Culi smo se par puta posle raskida uglavnom u alkoholisanom stanju i zeleo je da se vratim. Nisam pristala jer sam znala da cu i tako samo da patim. Blokirao me je na svim brojevima mesec dana i nismo se culi od tada. Sada vidim da je cesto na tel.i to do kasno u noc i raspadam se jer ne mogu da verujem da je tako brzo pozeleo drugu i da sad za nju ima vremena a mene otkacio kao kretena nekog. Pomozite mi, jako mi je tesko, cesto placem i molim Boga da ova bol prestane sto pre i da ga zaboravim konacno, jer znam da me nije vredan. Molim vas za savet

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *