Socijalna anksioznost podrazumeva intenzivan osećaj straha i neprijatnosti u socijalnim situacijama, koji zapravo proističe iz očekivanja negativnih ishoda i nepovoljnih procena koje će osobu dovesti do osramoćivanja pred ,,publikom’’. Percepcija socijalnih situacija prolazi kroz tri faze koje su specifičnost ovog poremećaja: 1) procena predstojeće situacije ili događaja, 2) pristupanje situaciji ili događaju i 3) procesuiranje nakon izlaganja situaciji ili događaju. U daljem tekstu pročitajte detaljnije o tome.

 

Procena predstojeće situacije ili događaja

 

Iščekivanje neke socijalne situacije ili događaja može za osobu sa socijalnom anksioznošću biti stresno kao i sama situacija ili događaj. Trajanje ove faze varira od nekoliko minuta do nekoliko nedelja. Kako se događaj bliži, tako se amksioznost pojačava. Intenzivna anksioznost, u krajnjem, može dovesti do izbegavanja, što osoba vidi kao najsigurniji način da spreči predviđajuće negativne ishode. Posledično, dolazi i do izbegavanja onih situacija koje su jako značajne (na primer, odustajanje od izlaženja na ispite).

Tokom ove faze aktiviraju se disfunkcionalna uverenja kroz koja osoba zapravo i posmatra predstojeću situaciju. Najčešće su to uverenja o socijalnoj neadekvatnosti (,,Neću se uklopiti u to društvo.’’, ,,Biću dosadan.’’, ,,Nisam druželjubiva.’’), kritički raspoloženom okruženju (,,Ljudi stalno negativno procenjuju druge i vide samo nečije mane.’’), samoj anksioznosti (,,Ako neko vidi da sam anksiozan, pitaće se šta nije u redu sa mnom.’’) i previsoko postavljenim standardima (,,Ljudi uvek moraju o meni da misle da sam interesantna/ inteligentna/ atraktivna.’’). Na ovaj način, pažnja postaje sužena, odnosno usmerena na očekivanje isključivo negativnih ishoda za koje osoba misli da će biti neizdrživi. Tokom ove faze je značajan i proces ruminacije – podsećanja na prethodne socijalne događaje u kojima je anksioznost bila ,,nepodnošljiva’’ –koji dodatno intenzivira zabrinutost.

 

Pristupanje socijalnoj situaciji ili događaju

 

U situacijama koje osoba ne može da izbegne (ili nije razvila strategiju izbegavanja) anksioznost dostiže najviši nivo koji može rezultirati i paničnim napadom. Kada se aktiviraju bazična disfunkcionalna uverenja, pažnja se usmerava na:
– procenu moguće opasnosti,
– preplavljujuće simptome anksioznosti,
– spontana inhibitorna ponašanja (izbegavanje gledanja sagovornika u oči, brz govor kako bi se razgovor što pre okončao),
– usvojena ,,sigurna’’ ponašanja (oblačenje više slojeva odeće kako bi se sprečilo vidljivo znojenje),
– svoje emocionalno stanje i negativnu samoprocenu.

Pažnja se, dakle, usmerava isključivo ka samom sebi. Pozitivne verbalne i/ili neverbalne poruke koje dolaze od strane sagovornika se ignorišu ili minimiziraju. To za posledicu ima da socijalno anksiozne osobe često i odaju utisak rigidnosti, dekoncentrisanosti i nezainteresovanosti.

 

Procesuiranje nakon izlaganja socijalnoj situaciji ili događaju

 

Tokom ove faze pristupa se detaljnoj analizi sebe nakon pristupanja socijalnoj situaciji ili događaju, što je zapravo i ključna tačka za održavanje socijalne anksioznosti. Zaključci su uvek negativni i na svoju štetu, iako nema realnih dokaza da to zaista jeste tako. Takođe i ovde se aktivira proces ruminacije koji održava negativno uverenje o sebi i tome kako ga drugi vide. Što više vremena osoba posveti razmišljanju o prethodnom događaju, ishod je sve nepovoljniji jer se fokus pažnje sve više usmerava ka znacima koji se procenjuju kao neodobravanje i neprihvatanje od strane drugih, kao ,,blamiranje’’. To vodi ka usvajanju uverenja ,,Bolje da sam ostao kući sam i depresivan, ali smiren’’ – odnosno ka percepciji koja u budućnosti dovodi do izbegavanja sličnih socijalnih situacija.

Uočene su individualne razlike u trajanju i značaju ovih faza. Primarni cilj kognitivno- bihejvioralne terapije socijalne anksioznosti jeste redukovanje nivoa anksioznosti, kao i osećanja stida i sramote u socijalnim situacijama. Uopšteno govoreći, to se postiže zamenom disfunkcionalnih uverenja za alternativna, odnosno funkcionalna, kroz ovladavanje određenim
tehnikama.

 

Mr Anđela Zlatković

dipl.defektolog-specijalni pedagog

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com