Često ljudi osećanje anksioznosti mešaju sa osećanjem straha. Razlog za mešanje ovih dveju emocija je u tome što su reakcije organizma pri njihovom manifestovanju gotovo jednake. Mišićna tenzija, ubrzan rad srca, otežano disanje su neki od fizioloških reakcija koje osećamo kada se nađemo u opasnoj/stresnoj situaciji. Ove promene u ogranizmu predstavljaju urođenu  ili „bori se ili beži“ reakciju na pretnju i imaju adaptivnu funkciju odnosno omogućavaju organizmu da odgovori na pretnju iz spoljašnje sredine.  Ove reakcije možemo doživite ako smo napadnuti na ulici ili ako razmišljamo o mogućnosti da ćemo biti napadnuti na ulici. U prvom slučaju doživljavamo strah u drugom slučaju anksioznost.

Kako razlikovati anksioznost i strah?

Glavna razlika između osećanja straha i anksioznosti je u tome što kod straha postoji realna pretnja u sadašnjosti dok se kod anksioznosti ta pretnja anticipira (predviđa) u budućnosti. Na primer, zamislimo da se nalazite na ulici i iznenada vas neko napada želeći da vam uzme novac. U tom trenutku vaš organizam dolazi u posebno fiziološko stanje i vi se suočavate sa situacijom tako što dajte svoj novac, borite se sa napadačem ili bežite i pri tom na psihološkom planu osećate strah. Zamislimo sada drugu situaciju, trebalo bi da odete do prodavnice ali dok ste to odlučili već je pao mrak. Krenuli ste u prodavnicu ali sve vreme razmišljate „Šta ako iza nekog ćoška izađe neko i napadne me…, Šta ako ne uspem da se odbranim…, Šta ako ne bude nikog u okolini da me spase…,itd.“ U trenutku kada ovako razmišljate vaš organizam takođe reaguje na isti način kao u prethodno opisanoj situaciji. Osećanje koje je se javlja kada razmišljate o mogućoj opasnosti, koja nije realno prisutna već će se možda dogoditi u budućnosti je osećanje anksioznosti.

Strah ima adaptivnu funkciju reagovanja u situaciji realne pretnje i u funkciji je očuvanja života, anksioznost ukoliko je umerena (a onda to nazivamo zabrinutošću) je takođe korisna za pripremu organizma na stresne situacije. Međutim, preterana anksioznost može biti parališuća i onemogućavati svakodnevno funkcionisanje. Na primer, biti zabrinut oko ispita je sasvim u redu, to nas može terati da bolje učimo i da se bolje fokusiramo na ispitna pitanja ALI biti anksiozan povodom ispita nas može kočiti u njegovoj pripremi, ometati koncentraciju, stvoriti efekat da „ne znamo ništa“, ili čak naterati da pobegnemo iz ispitne situacije bez obzira na to koliko dobro smo ispit spremili.

O razlici između anksioznosti i anksioznih poremećaja pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja