Panični poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja. Za razliku od ostalih anksioznih poremećaja panični poremećaj se karakteriše izraženim i uobičajenim nizom fizioloških simptoma kao što su ubrzano lupanje srca, skraćenje daha prilikom disanja, vrtoglavica, bol u grudima. Na psihološkom planu ovakvi fiziološki simptomi se tumače kao znaci mogućeg srčanog udara ili iznenadne smrti, gubljenja sposobnosti odnosno gubljenja razuma (obično ljudi misle da će poludeti) ili gubitka kontorle (nesposobnosti da se pobegne iz date situacije). Ovakav način razmišljanja dovodi o osećanja straha i anksioznosti koji povećavaju aktivaciju navedenih fizioloških simptoma. Za osobe koje pate o paničnih napada karakterističan je tzv. strah od straha, odnosno strah od paničnog napada, o tome je bilo reči u našim prošlim tekstovima.

U tretmanu paničnog napada klijent prvo biva obavešten o tome da fiziološki simptomi nisu jednaki simptomima javljanja nekog somatskog oboljenja (npr. srčanog oboljenja) ili da su znak javljanja „ludila“. Fiziološke promene koje se javljaju kod paničnog napada su drgačije prirode od onih koji se javljaju kod nekih drugih oboljenja. Ono što je važno zapamtiti je za panični napad karakteristično da „kako dođe tako i prođe“ u roku od 10-tak minuta.

 Sledeći korak u tretmanu je fokusiranje na pogrešnu interpretaciju fizioloških simptoma. Dakle, razmišljanje da ćete izgubiti kontrolu, da će vas „strefiti“ srčani udar, da ćete se osećati još gore i želja da pobegnete i kontrolišete datu situaciju se menja u razmišljanje da ne treba kontrolisati te simptome, da treba pustiti da prođu, ostati miran i relaksiran jer će oni proći sami od sebe i nastaviti da radite aktivnost koju ste započeli pre napada. Ovakav način razmišljanja se postepeno usvaja tokom tretmana i važno ga je po mogućtvu primeniti u situacijama paničnog napada.

Tehnika indukcije je sledeći korak u tretmanu panike. Kod ove tehnike u terapijskoj seansi se veštački izazivaju fiziološki simptomi slični onima koji se javljaju pri paničnom napadu a zatim se primenjuje drugačiji tj. novi način razmišljanja. Ovo je na neki način simulacija realnog paničnog napada. Npr., pojačani rad srca se izaziva tako što osoba brzo trči u mestu, osećaj vrtoglavici se može izazvati dubokim ubrzanim disanjem ili okretanjem u stolici,itd. Uz ovo može se primeniti i zamišljanje da se nalazite u situaciji paničnog napada. Ideja je da se pod ovakvim okolnostima koje su veštački proizvedene vežba razmišljanje da fiziološke simptome ne treba kontrolisati i da će oni proći sami od sebe.

Ovo je bio prikaz koraka u tretmanu paničnog poremećaja ali u kratkim crtama. Kroz svaki od psihoterapijskih procesa koji smo naveli se prolazi postepeno uz podršku terapeuta koji poštuje tempo napredovanja klijenta.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog