U osnovi mehanizma koji pokreće osećanja straha anksioznosti nalaze se pogrešeni načini razmišljanja kojih često nismo ni svesni jer se, u za nas zastrašujućim situacijama, organizam preplavi nizom neprijatnih emocija i reakcija za koje mislimo da nismo u stanju da kontrolišemo. Ipak, naš pogrešan ili „iskrivljen“ način razmišljanja umnogome doprinosti održavanju ovakvih simtoma. Najčešće se javljaju tri pogrešna načina razmišljanja koja održavaju osećanje anksioznosti i panike.

1. Precenjivanje negativnih ishoda

Ovakav način razmišljanja podrazumeva precenjivanje verovatnoće da će se nešto loše desiti. Većinu vremena vaša zabrinutust sadrži „šta-ako“ rečenice koje upućuju isključivo na negativne ishode. Na primer, „Šta ako se uspaničim i u potpunosti izgubim kontrolu nad sobom?“, „ Šta ako me vide da paničim i pomisle da sam čudan?“, „Šta ako padnem ispit i moram da napustim školovanje?“. Primećujemo da je ovde ishod uvek negativan iako postoji isto tolika mogućnost da bude pozitivan. Razmislite da li bi vam bilo korisnije kada biste predviđali pozitivan ishod ili kada biste se prepustili prirodnom razvoju događaja bez ikakve anticipacije.

2. Katastrofiziranje

Ovaj način razmišljanja se nadovezuje na prethodni; razmišljate da ako bi se dogodio negativan ishod to bi predstavljalo katastrofu koju nećete moći da podnesete, prevaziđete ili preživite. Katastrofizirajuće misli sadrže rečenice kao što su „Ne mogu da se nosim sa tim“, „To će za mene biti nepodnošljivo“, „Ja to nikada neću preživeti“, „Oni mi nikada to ne bi oprostili“. Iskustva sa panikom,strahom ili fobijom jesu neprijatna ali nisu nepodnošljiva, i nemoguća za preživljavanje takvim ih činite vi vašim katastrofiziranjem.

3. Potcenjivanje sopstvenih kapaciteta da se suočite sa vašim strahom

Ovakvo razmišljanje je obično povezano sa katastrofiziranjem. Govorite sebi da niste sposobni da se izborite sa problemom da za to nemate dovoljno kapaciteta i da ste pred njime nemoćni. Ovakvim razmišljanjem u startu onemogućavate bilo kakav korak ka mogućem rešavanju problema i prepuštate mu se bez borbe.

Prikazaćemo sada jedan primer konkretnog delovanja gore spomnutih načina razmišljanja u konkretnoj situaciji doživljaja straha. Pritom, svakom takvom načinu razmišljanja „daćemo“ racionalnu alternativu koja će vam više koristiti u zastrašujućim situacijama.

Primer: Strah od javnog nastupa

1. Precenjivanje negativnih ishoda: „ Šta ako se uspaničim dok budem govorio/-la?“, „Sigurno će ostali pomisliti da sa mnom nešto nije u redu.“

Zapitajte se: „Koliko je realistično da ćete se uspaničiti tokom vašeg govora? Kakve su šanse da će,ukoliko se uspaničite, ostali ljudi imati pojma o tome o čemu trenutno razmišljate i da će vas osuđivati?“  Moguće je da ćete se uspaničiti dok budete izlagali pred publikom. Ako se to desi, možete jednostavno skratiti ono što ste hteli da kažete i smanjite mogućnost da se zapletete. Verovatno to niko neće ni primetiti. Takođe, iako ljudi primete da paničite-da vam se lice zacrvenelo ili vam glas podrhtava-oni neće pomiliti da nešto s vama nije u redu, niti vas optužiti zbog toga već će imati više strpljenja i razumevanja s obzirom da je to reakcija koju je većina ljudi doživela u svom životu.

2.Katastrofiziranje: „Ako počnem da paničim dok budem govorio/-la i ljude pomisle da nešto sa mnom nije u redu, to će biti užasno. Ja to neću moći da preživim.“

Zapitajte se: „Predpostavimo da se zaista uspaničim i ljudi pomisle da sam čudan zbog toga. Koliko bi to bilo užasno?“ Ako i neko pomisli sve ovo to nije kraj sveta, nećete propasti zbog toga. Možda nemaju iskustva sa napadima panike pa i ne mogu da razumeju kako to izgleda. Ako drugi ljudi ne mogu da razumeju vašu reakciju to ne znači da manje vredite. Verujte u sebe i prihvatite sebe bez obzira na reakcije drugih, možda neki od njih nisu prolazili kroz slično iskustvu pa ne mogu da stvore osećaj empatije.

3. Potcenjivanje sopstvenih kapaciteta da se suočite sa vašim strahom: „Neću moći da se izborim sa time da ljude pomisle da sam čudan.“

Zapitajte se „Da li je realistično da pretpostavite da nećete moći nešto da prevaziđete?“ Nadovezaćemo se na prethodno obrazloženje i dodati da iako neki ljudi ne mogu da razumeju šta vam se dešava uvek im možete objasniti da se ponekad uspaničite u određenim socijalnim situacijama. Iskreno izražavanje onoga kako se trenutno osećate odnosno deljenje osećanja sa drugima može zaustaviti neprijatna osećanja koja uporno pokušavate da sakrijete. Dakle, nekada je jednostavno otkrivanje vaših strahova dobar način da isti nestanu.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja