Hiperventilacija je skup neprijatnih simptoma koji nastaju kao posledica ubrzanog i produbljenog disanja. Ubrazno i produbljeno disanje smanjuje nivo ugljen dioksida u krvi što dovodi do suženja krvnih sudova u koži (bledilo) i u mozgu i do slabije pokretljivosti svih tkiva.

Najčešći simptomi hiperventilacije

Simptomi hiperventilacije su vrtoglavica, omaglica (prolazno mućenje percepcije), nedostatak vazduha, zamagljen vid, ubrzan rad srca, utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama, oznojeni dlanovi i ukočenost mišića.

Hiperventilacija se često javlja u sklopu napada panike ili nekog drugog vida anksioznosti. Kada osoba doživljava intenzivnu anksioznost, on/ona ubrzano diše, unosi previše kiseonika a ne izdiše dovoljno dugo i dovoljno duboko. Najvažnija stvar koju treba znati je da su simptomi hiperventilacije samo neprijatni ali ne i opasni. Imajte na umu da su simptomi koje osećate samo izraz ubrzanog disanja i straha koji osećate. Nemate razloga da se plašite sada kada znate da su ovi simtomi bezopasni. Ako usporite disanje, simptomi će proći veoma brzo.

Šta je dobro učiniti kada vas obuzmu simptomi hiperventilacije?

Sigurno ste već do sada videli na filmovima kako ljude koji dišu u papirnu kesu. Takav postupak zaista može dovesti do smanjenja simptoma hiperventilacije jer povećava unos ugljen dioksida, ali je taj postupak komplikovan i dramatičan. To uopšte nije nophodno, vi možete učiniti nešto mnogo jednostavnije. Kada osetite simptome hiperventilacije, zastanite na momenat i zaustavite dah na oko pola minuta. To možete učiniti tako što ćete zapušiti prstima nos. Zatim usporite disanje. Neka vam udisaj bude plići a izdisaj dublji i duži. Dakle, naglasak je na izdahu.

Primenite tehniku disanja stomakom. Sa udahom brojte do tri a sa izdahom do šest, sedam. Dišite na ovaj način bar pet do deset minuta. Ako vas simptomi i dalje ne prolaze ili prolaze sporo, pokušajte da produžite izdah još duže i smanjite udah. Dakle, ključ je u tome da dišete lagano i plitko a da pritom imate dovoljno kiseonika.

Dok budete primenjivali ovaj način disanja, imajte sve vreme na umu da sve što osećate nije opasno i da vi to možete da izdržite. Na taj način ćete sebe ohrabriti i sprečiti javljanje panike. To je jako važno. Neki ljudi su skoni da se jako uplaše kada osete simptome hiperventilacije. Razlog za to ne leži u samim simptomima već u netačnom intepretiranju onoga što se događa u telu. Neki ljudi kada osete ove simptome pomisle da će pasti u nesvest, da će dobiti infarkt i sl. Takve strašne (ali ujedno i pogrešne) misli dodatno pojačavaju strah, dovode do još ubraznijeg disanja i posledično do pojačavanja neprijatnih simptoma. Kada znate o čemu se radi, nema razloga za produbljivanjem straha i pogrešnim interpretacijama. Podsetite sebe da je reč o anksioznosti koju ste do sada izdržali podneli mnogo puta bez ikakvih posledica. Dišite lagano i sačekajte da vas prođe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com