Neki ljudi smatraju da to što imaju vezu ili su tek ušli u brak da više ne moraju da se trude onoliko koliko su to činili pre. Jednom kada su osvojili srce partnera više nije toliko važno ulagati napore radi održanja i unapređivanja veze i rešavanja problema. Stvari će se rešavati same od sebe. Istina je zapravo u potpuno suprotnom stavu. Početak veze ili braka početak je zajedničke komunikacije, deljenja vremena, obaveza, rada na održanju i unapređenju seksualnog života itd. Što ste duže u vezi ili braku potrebno vam je da ulažete više napora nego na početku.

Na početku kada ste samo zaljubljeni i euforični, sve je ružičasto, novo i izazovno, puno strasti, sjajno i nestvarno dobro, tada vaša jedina aktivnost sa partnerom se svodi na međusobno viđanje i provođenje zajedničkog vremena. Međutim, ovo stanje zaljubljenosti i euforije prolazi brzo i tada nastupa realnost. Realnost je da ste sada sa osobom koju ste izabrali. Kako zaljubljenost opada tako se vaša čula ponovo izoštravaju i počinjete da primećujete kod vašeg partnera sve ono što volite i sve ono što vam se ne dopada ili vas čak iritira. Prestanak zaljubljenosti je otrežnjenje koje vas nužno uvodi u novu fazu u vezi. Ta nova faza može podrazumevati stvaranje ljubavi (afektivne vezanosti, produbljenih osećanja prema partneru, viši stepen naklonosti i empatije, viših nivoa seksualnog uživanja) ili monotoniju, zastoj i konflikte pa čak i kraj veze i interesovanja za partnera.

Do zastoja u vezama ili braku može doći iz raznih razloga. Neki od tipičnih su: prevara, laganje i gubitak poverenja, ne poklanjanje pažnje i zanemarivanje partnerovih osećanja i želja, odsustvo komunikacije i razumevanja, monotonija u seksualnom životu, seksualni problemi, retko viđanje i neprovođenje vremena u zajedničkim aktivnostima, svađe i konflikti itd. Neki od sigurnih znakova zastoja u vezi su:

  1. razgovarate o problemu ali ne primećujete napredak u njegovom rešavanju
  2. osećate da ste fiksirani u svojoj poziciji i niste spremni ili ne znate kako da je promenite
  3. posle diskusije o problemu osećate se još povređenije i neshvaćenije
  4. diskusija o problemu je lišena humora, zabave, osećanja
  5. sve ste manje spremni na kompromise
  6. osećate se emocionalno distancirano
  7. hronično ste ljuti na partnera
  8. seksualni odnosi su sve ređi i manje kvalitetni ili ih nema uopšte

Kada ste ustanovili da problemi postoje, šta uraditi, odakle krenuti?

Najgora stvar koju možete da uradite je da ne uradite ništa i da čekate da se ljutnja, povređenost i ogorčenost nagomilaju i da se onda rastanete na najgori način. Umesto toga mnogo korisnije je da probate nešto novo, nešto što niste radili do sada, ako i dalje verujte da vaša veza zaslužuje da opstane.

Prvo, kada nastanu konflikti a naročito kada se nerešavaju dugo, obe strane u konfliktu su u stanju da polarizuju svoja mišljenja i čvrsto zauzmu suprotne pozicije. Inat, ponos, ljutanja, povređenost sujete i nefliksibilnost, razlozi su zbog kojih niko od strana ne želi da ublaži ili promeni svoju poziciju i stavove.

Početak rešavanja konflikta podrazumeva da neko prvi započne i inicira promene. To budite Vi. Ovde se ne radi o principu pametniji popušta. Mudriji je onaj/ona koji/a nastoji da bude fleksibilniji/a, da promeni svoje ponašanje, inicira konstruktivnu komunikaciju i nastoji da motiviše (a ne pritiska) partnera svojim novim postupcima (više nego rečima) da i on/ona promene svoje ponašanje i stavove. Nikoga ne možemo na silu promeniti niti ubediti u nešto. Ono što obično partneri koji imaju konflikt rade je upravo to. Nastoje da ubede drugu stranu kako on/ona nije u pravu. Nametanje stavova, kriticizam i ucene su najgore strategije koje dugoročno gledano nikada ne dovode do rešavanja problema i konflikata. Umesto toga možete učiniti sledeće:

  1. Vi prvi inicirajte komunikaciju oko nastalih problema – ne čekajte na drugu stranu jer na taj način vi ostajete ukopani u vašoj poziciji i ostajte nespremni na promene i kompromise. Objasnite parnteru da vam je stalo do održanja veze i da ste zato inicirali komunikaciju. Pokažite prvi dobru volju i pozitivan stav prema rešavanju problema.
  2. Pokažite da ste spremni na kompromise – jako je važno da partneru pokažete da ste fleksibilni, da ste spremni da i vi nešto promenite u vašem ponašanju ili stavovima a ne samo da isključivo to očekujete od druge strane. Ako želite da nešto dobijete morate nešto da date, a ponekad i da odustanete od nečega.
  3. Nastojte da zaista saslušate vašeg partnera – slušanje podrazumeva da nastojite da zaista razumete njegovu/njenu poziciju i viđenje problema, a ne samo da ćutite i prevrćete očima ili još gore „slušate“ da biste potvrdili vaš početni stav. Ako ste posle razgovora potvrdili svoje početne stavove onda je to siguran znak da niste pažljivo slušali i nastojali da razumete drugu stranu. “Stavite se u cipele druge osobe“, pokušajte da uvidite kako bi ste se vi osećali u toj poziciji, naravno iz ugla te osobe ne iz vašeg ugla.
  4. Uvažavajte osećanja, želje i potrebe vašeg partnera – ako vaš partner izražava osećanja tokom razgovora (na primer: plače, ljuti se ili se oseća povređeno) dopustite mu/joj da izrazi ta svoja osećanja. Nemojte ga/je prekidati, kritikovati, govoriti da ne plače ili se ne ljuti i sl. Jednostavno dopustite mu/joj da izrazi osećanja. Ako vaš partner izrazi osećanja (a da ga/je vi ne prekidate u tome), on/ona će biti spremniji/ja za konstruktivnu komunikaciju i rešavanje problema “hladne glave“.
  5. Nastojte da otkrijete šta vašem partneru zaista smeta i šta želi – šta mu smeta u vašem ponašanju ili šta mu nedostaje u vezi. Nemojte to shvatiti kao kritiku već kao dobre sugestije za promenu. Na isti način i vi izrazite šta vama smeta i šta bi ste vi voleli da dobijete od partnera. Ono što želite da dobijete iznesite u vidu očekivanja a ne zahteva.
  6. Iznesite nekoliko konretnih predloga za rešenje problema – to znači da o tome morate prethodno dobro razmisliti. Pokažite da ste spremni na konstruktivno rešavanje problema tako što ćete izneti konkretne, ostvarive i konstruktivne predloge za rešenje problema. Tražite od partnera njegovo/njeno mišljenje i njegove/njene predloge.
  7. Suzdržite se od kritikovanja i vređanja – kritikovanje i vređanje podstiču kritiku i vređanje od strane drugog učesnika u konfliktu. To ne vodi nigde. Ako nešto kritikujete uvek kritikujte ponašanja a nikada nečiju ličnosti. Kritika se odnosi na ono što ne želite od vašeg partnera. Nekada je bolje da umesto kritike kažete i tražite to što želite, to je direktnije a ne vređa drugu stranu.
  8. Prihvatite činjenicu da ste oboje nesavršeni i pogrešivi – ako verujete u suprotno onda ćete biti skloni da mislite da ste samo Vi uvek u pravu što svakako ne odgovara realnosti i vodi polarizaciji stavova. Ako smatrate da je vaš partner nešto pogrešio, mnogo će vam biti lakše da to razumete i prihvatite ako polazite od stava da su ljudi generalno pogrešiva i nesavršena bića.

Ako i pored dobre volje niste u stanju da rešite problem u vezi, obratite se stručnjaku i dođite na partnersku terapiju. Sama činjenica da ste odlučili da dođete na partnersku terapiju i da je vaš partner pristao/la na to, govori o tome da postoji motivacija i želja za rešavanje problema. To je dobar znak i osnova za dobar početak rada. Ako vaš partner ne želi da ide na terapiju, nemojte ga/je forsirati jer to neće dati željene rezultate. U tom slučaju možete krenuti prvo Vi, što može kasnije motivisati i vašeg partnera da se priključi procesu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com