Dvogodišnje dete istražuje svet. Ono nalazi specijalno mesto u bašti na kome srećno kopa po mekanoj zemlji. Dete se oseća ponosno zbog svoje aktivnosti. „Pogledajte me“, je ono što hoće da poruči svetu. „Pogledajte me šta ja znam, ja sam dobar.“ „Samo se pogledaj“ viče njegova majka. „Pogledaj šta si napravio, sav si prljav, tvoja odeća je uništena. Veoma sam se razočarana u tebe, trebalo bi da se stidiš.“ Dete se oseća veoma posramljeno. Ono obara glavu i gleda u pod. Ono vidi svoju prljavu odeću i prljave ruke i počinje da se oseća prljavo i unutar sebe. Ono misli da je loše, prljavo, da ima nešto u sebi što se stvarno nikada ne može oprati. Ono čuje majčin prezir. Ono se oseća defektno.

Osećanje stida nije vezano za nešto što ste loše uradili, stid znači da ste loši kao osoba. Zbog toga je stid iracionalno, nezdravo i samoporažavajuće osećanje. U navedenom primeru malo dete internalizuje (pounutruje) suđenje svoje majke i doživljavaga kao svoje. Majčine reči se pojavljuju tačno u momentu razvoja kada dete tek počinje da stiče izvesnu nezavisnost i autonomiju. U drugoj godini života dete po prvi put počinje da doživljava sebe kao jedinstveno biće (self) i u stanju je da kaže „ne“, „Ja nisam ti, ja sam ja“. Ako majka ima problema sa detetovim napredovanjem ka sopstvenoj autonomiji, dete će doživeti intenzivna osećanja stida.

stid

Uverenja o sebi od kojih se brane osobe sa intenzivnim stidom:

  • Ja sam defektan (oštećen, manjkav, loš)
  • Ja sam prljav (blatnjav, nečist, ružan, pokvaren, odvratan)
  • Ja san nekompetentan (nisam dovoljno dobar, nesposoban, neuspešan)
  • Ja sam beskoristan (bezvredan)
  • Ja sam neželjen (nevoljen, necenjen, neprihvaćen)
  • Ja san napušten (zaboravljen, nevoljen, ostavljen)
  • Ja sam slab (nejak)
  • Ja sam loš (grozan, užasan, zao, prezren)
  • Ja sam niko (bezvredan, neprimećen, prazan, nevidljiv).

Odbrane od stida mogu pomagati osobi da se nosi sa problemom lične vrednosti ali samo privremeno, ali na duže staze ove odbrane ne leče stid. Niko ne može da reši problem stida tako što će ga ignorisati. Odbrane od stida su samo strategije za nošenje sa stidom. Osobe koje se intenzivno stide moraju da nauče i iskuse da su one vredne osobe koje zaslužuju ljubav i poštovanje. U tome mogu uspeti tako što će prestati da sebe samoporažavaju, naučiti kako da poprave sliku o sebi, kako da prestanu da izbegavaju i počnu da se suočavaju sa stidom.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog