Kada govorimo o problemima zbog kojih klijenti dolaze na psihoterapiju i savetovanje, potrebno je prvo definisati razliku između emocionalnih i praktičnih problema.

Šta su emocionalni problemi?

Emocionalni problemi su vrsta problema zbog kojih se klijenti najčešće obraćaju za pomoć psihologu. Kada ljudi imaju neki emocionalni problem oni pate zbog intenzivnih, neprijatnih i disfunkcionalnih osećanja (kao što su: depresija, panika, bes, stid, osećanje krivice itd) zbog kojih se osećaju loše i nisu u stanju da ih promene. Primeri emocionalnih problema su: strah od gubitka partnera, preterana ljubomora, strah od javnog nastupa, preterana stidljivost u odnosima sa drugima, depresivnost, napadi panike, agorafobije, erektilna disfunkcija itd.

Šta su praktični problemi?

Za razliku od emocionalnih problema ljudi u životu imaju i brojne praktične probleme (kao što su odabir posla ili škole, finansijski problemi, stambeni problemi itd). Ovakvu vrstu problema ljudi obično samostalno rešavaju ili uz pomoć prijatelja, kolega ili drugih ljudi koji im mogu biti od koristi.

Kakva je povezanost između emocionalnih i praktičnih problema?

Međutim, često postoji povezanost između emocionalnih i praktičnih problema. Ponekad praktični problemi (kao što je na primer gubitak posla i sl.) mogu predstavljati osnovu za razvoj emocionalnih problema, odnosno stresa i disfunkcionalnih osećanja koja naknadno otežavaju rešavanje tih praktičnih problema.

Na primer, osoba koja je izgubila posao (praktični problem) može zbog svog načina razmišljanja razviti depresivno reagovanje (emocionalni problem) što dalje može voditi padu motivacije i aktivnosti neophodne da bi osoba pronašla novi posao i popravila svoj položaj.

Takođe, ljudi koji pate od intenzivnih i dugotrajnih emocionalnih problema često nisu u stanju da reše brojne praktične, životne probleme koje bi inače sasvim uspešno rešavali kada ne bi imali emocionalne probleme.

Na primer, neke osobe koje su preterano strašljive i stidljive u komunikaciji sa drugim ljudima, često izbegavaju važne susrete i neke društvene situacije jer se brinu da bi ponovo mogli doživeti te neprijatne emocije i na taj način propuštaju brojne prilike da urade nešto važno i reše svoje praktične životne probleme (kao što je na primer odlazak na intervju za posao, odlazak kod lekara, pronalaženje partnera i sl.).

Pored toga što su ljudi skloni da se samouznemiravaju povodom brojnih životnih nedaća i praktičnih problema, ljudi su skloni i da se samouznemiravaju povodom svojih emocionalnih problema. Ljudi su ponekad skloni da se plaše svog straha, depresivnih reakcija ili uopšte neprijatnih i intenzivnih osećanja, čak i zdravih ali neprijatnih osećanja kao što su tuga, nezadovoljstvo, frustracija ili ljutnja. Upravo ta uznemirenost može ljude sprečavati u rešavanju svojih kako praktičnih tako i emocionalnih problema.

Šta je zadatak psihologa i psihoterapeuta?

Zadatak psihologa je da pomogne klijentima da razumeju i razreše svoje emocionalne probleme, kako bi mogli da „hladne glave“ rešavaju svoje praktične, životne probleme koje svako od nas ima. Kada patimo od emocionalnih problema, često nismo u stanju da razmišljamo racionalno i fleksibilno, ne uviđamo moguće alternative a ponekad odlažemo rešavanje problema. Sve to povratno može uticati na naše raspoloženje i motivaciju, što nas sve zajedno može držati u začaranom krugu iz koga ne znamo kako da izađemo.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com