Patološko kockanje

Kocka je jedan vid zabave, rizik koji ona donosi diže nivo adrenalina i stvara specifično  uzbuđenje u nama. Kockanje radi zabave i igre nije isto što i kockanje koje prerasta u adikciju odnosno zavisnost. Tada kockanje predstavlja veliki problem kako za zavisnika tako i za ljude u njegovoj najbližoj okolini.

Šta je patološko kockanje?

Patološko kockanje karakteriše uporno nastavljanje sa kockom bez obzira na gubitak, osiromašenje i ozbiljne socijalne i zakonske probleme kao i poremećen porodični i lični život. Smatra se da je patološko kockanje poremećaj u kontroli impulsa.  To znači da se osoba ponaša po određenom impulsu (u ovom slučaju impulsu za kockanjem) kojem ne može da se odupre.

Koji su znaci patološkog kockanja?

Ukoliko postoji pet (ili više) neadaptivnih ponašanja koje ćemo navesti to znači da osoba ima problema sa patološkim kockanjem:

•  Preokupiranost kockanjem (npr. preokupiranost i stalno rezimiranje prošlih kockarskih iskustava, planiranje sledećeg kockarskog podviga ili razmišljanje kako nabaviti novac za sledeće kockanje)

•  Potreba za kockanjem sa sve većom sumom novca kako bi se dostiglo veće uzbuđenje

Ponavaljanje neuspešnih pokušaja da se kontroliše, smanji ili prestane sa kockanjem

•  Nemir i frustriranost u slučaju smanjenja ili prestanka sa kockanjem

•  Kockanje kao način da se pobegne od problema ili neprijatnih osećanja (npr.  osećanja bespomoćnosti, krivice, anksioznosti, depresivnosti)

•   Kontinuirano gubljenje novca i vraćenje kockanju sutradan da bi se izgubljeno nadoknadilo (,, gonjenje “ svog gubitka)

•   Laganje članova porodice kako bi se sakrila zavisnost od kockanja

•   Vršenje krivičnih dela falsifikovanja, prevare, krađa ili finansijskih pronevera

•   Ugrožavanje ili gubljenje značajnih socijalnih i emotivih veza, poslova, mogućnsti u karijeri ili obrazovanju zbog kockanja

•   Pozajmljivanje novca od drugih kako bi se prevazišla bezizlazna finansijska situacija uzrokovana kockanjem

Da li postoje uzroci patološkog kockanja?

Postoji nekoliko činioca za koje se pretpostavlja da mogu imati veze sa nastankom patološkog kockanja. Ne možemo reći da su to uzroci ali ukoliko oni postoje veća je verovatnoća da će se patološko kockanje javiti. Jedan od takvih činioca je sklonost osobe ka različim vrstama rizičnog ponašanja.  Ovakve osobe mogu imati i visoku učestalost suicidalnih pokušaja. Dalje, patološko kockanje je usko povezano sa pojavom i trajanjem depresivnosti,  kao i zloupotrebom alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Takođe, kao činioci navode se i nepravila i nedovoljna roditeljska disciplina, grubost i negacija vrednosti rada.

Kako se izboriti sa patološkim kockanjem?

Kao najuspešnija u teretmanu patološkog kockanja pokazala se kognitivno bihejvioralna terapija. U ovoj terapiji prvi cilj je otkrivanje i promena iracionalnih uverenja koja su povezana sa neumerenim kockanjem i njegovim upornim održavanjem. Na primer,  verovanja u tzv. ,, veliku pobedu“, verovanje u mogućnost nerealistično velike sreće, sujeverje.  Takođe, radi se i na opovrgavanju tzv. ,, iluzije o kontroli“ koja je suštinska kognitivna zabluda koja se javlja kod patološkog kockanja. Postojanje svesti o posedovanju moći da se predvide šanse za dobitak je konstantna kod osoba koje imaju problema sa patološkim kockanjem. Na kraju, psiholog ukazuje na efekte kockanja, prati ih i pokušava da minimizuje ove efekte na porodicu, posao i finansije klijenta.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

27 komentara na: “Patološko kockanje

  1. bojan says:

    imam problem sa kockanjem…student sam i svaki dinar koji dobijem ja potrosim na aparate…ja i kad necu da se kockam ima nesto u meni sto me tamo vuce kao da se izgubim i ne znam zasto to radim….inace te aparate igram 2 godine kad sam prvi put igrao aparate uzeo sam za 2 dana 100e i od tada sam uvek gubio…ja se ne kockan svaki dan vec mozda u nedelju dana jednom….treba mi neki savet jer ne zelim ovakav zivot.

  2. zoran says:

    Kockam se 20 godina,Ozenjen sam i imam sina 16 i cerku 14 godina.za sve te godine puno puta sam doziveo da izgubim i vece svote novca i porodicu dovedem u bezizlaznu situaciju,Nakon toga ostanu oziljci.Uvek razmisljam da li uopste kockari prestaju da se kockaju i na koji nacin?

  3. zoran says:

    Trebalo bi osnovati organizaciju ili klub koji ce se boriti protiv kockanja i odrzavati sto cesce seminare o tom problemu!.kao drugo problem treba izneti i na vecoj distanci u drzavi jer je to problem ne samo moj licni nego i problem samog drustva i ljudi uopste,

  4. nikola says:

    Zaposlen sam u dobroj firmi…Za danasnje vreme dosta para zaradjujem.Imam 22 godine.i kockam…Neko moje misljenje je da kockam zbog previse slobodnog vremena koje imam kada dodjem sa posla.Nije mi se nikada desilo da zapostavim posao ili da za vreme posla svratim do kladionice da odigram tiket ili neku masinu.Kada sam zauzet uopste ne razmisljam o kockanju.Dok sam imao devojku igrao sam kladionicu ali nisam bio u njoj duze od 10minuta…sada kada dodjem blejim u kladionici i po par sati…mislim da bih mogao da prestanem samo kada bi imao neke obaveze druge…voleo bih da cujem necije misljenje o ovome?

  5. Stefan says:

    imam 23 godine i imam problem sa kockanjem,hteo bih da prestanem ali uporno se vracam,već me postaje sramota sto imam takvu etiketu na čelu a i radnici u kockarnici postaju neučtivi prema meni ali nista od toga me ne zaustavlja.Ako ima neko ko je imao problem i rešio ga ,voleo bih da čujem njegovo mišljenje.

  6. Anonimno says:

    Kockam od svoje 17 godine.Dobijao sam veliku sumu novca cak sam i prestao da igram dve godine nisam prilazio u kladionicu ali i dalje me vuce neka sila i cim udjem uvek neki problem se desi il se zaduzim ili pocinje svadja sa devojkom porodicom..SAMO NE ZNAM CEMU OVO VODI

  7. Boban says:

    Meni je uspelo tako sto sam pronasao devojku koja me je razumela od samog starta, puno sam kockao… Uspeo sam da limitiram sebe tako sto tri puta nedeljno uplatim tiket od po 100 din i ne razmisljam o tome, pogledam rezultate tek kad se sve zavrsi.. U svakom slucaju cilj je da imate neciju podrsku i da nadjete neke druge stvari koje vam zaokupiraju paznju,pored svega toga morate imati iskrenu volju da prestanete sa tim i sve je na psihickoj bazi.. Ponekad pomislim da ako sam ja prestao sa kockanjem onda svi mogu.. Nadam se da ce nekome bar malo pomoci..

  8. Boban says:

    Poštovani,

    Ako sada čitaš moju knjigu, verovatno si osetio gorko-slatki ukus kocke i negde u tebi počela je borba između dobra i zla, borba na život i smrt. Znam da si slab i nesiguran u svoj konačan uspeh, ali nemoj brinuti zbog toga. Sve što ti se događa, negde duboko, isto je kao i ono kroz šta sam prolazio i ja dok sam bio patološki kockar, ali kroz isto prolaze i mnogi drugi koji su uspeli da obezglave to nevidljivo čudovište zvano Kocka.
    Možda i ne misliš da ti to jesi, kockar, ali… narod kaže „kašće ti se samo“. Što se duže budeš zavaravao, platićeš veću cenu; pri tom ne mislim na novac, već na mnoge hipoteke koje ćeš sebi natovariti na leđa i s kojima ćeš teško živeti. Mislim i na povređivanje roditelja, braće, sestara, dece…
    Svojim ponašanjem otvaraš vrata da nemir i strah, a kasnije i bolest, nepozvani dođu po svoje, to jest tvoje. Ne dozvoli sebi da upadneš u zamku, već ako te je kljusa povredila, odmah beži s tog polja jer šut sa rogatim ne ide. I ma koliko da si inteligentan i smatraš da si drugačiji od ostalih, shvati, molim te, da si u kockarskoj mašineriji samo jedan od robova, samo jedan u nizu gubitnika. Shvati da si šut.
    Ja sam, druže moj, imao sve. Imao sam hiljadu razloga da prigrlim život i da to„blagostanje“ čuvam kao oči u glavi. Kad kažem „blagostanje“, ne mislim samo na novac i sve što sledi za njim i s njim, već, pre svega, mislim na harmoniju u svom unutrašnjem i spoljašnjem svetu. Bio sam omiljeni dečko iz komšiluka – dobro dete koje je mnogo obećavalo jer je rano naučilo da čita i računa, što se kasnije verifikovalo kroz nagrade na školskim takmičenjima. Bio sam i uzoran drug na koga su se oslanjali mnogi, mezimac u familiji…
    Imao sam svoje snove i neograničeno vreme koje sam posvećivao sebi kako god sam želeo. Druže moj, imao sam sebe, a to je najveće bogatstvo. I toliko toga lepog izvire kad je duša čista, a um ukroćen na pravi način jer je i on, kao i vatra, dobar sluga, ali loš gospodar mnogih drugih stvari na ovom svetu.
    Detinjstvo mi je bilo „med i mleko“, i jedina crna tačka iz tih dana bila je smrt mog dede po ocu. Dugo je bio bolestan i umesto da se povinuje savetima lekara, on je terao po svom misleći da može kako hoće i da se njemu neće dogoditi „ono“ što se događa drugim ljudima. Prkosio je bolesti i ja sam u svojim uspomenama urezao mnogo scena iz tih dana.
    Mnogo slika, kažem ti, a tek jedna fotografija s čovekom od koga sam, kažu, povukao dosta gena. Imao sam devet godina i mislio kako dede i treba da umiru, da smrt ima kakav-takav spisak i kako se to mladim ljudima ne dešava. Mislio sam da postoji red jer sam ga imao u svojoj glavi, ali me je vreme demantovalo. Totalno me je porazilo na tom polju pokazavši mi nered, haos i neizvesnost, kao i mnogo nelogičnosti koje sam kapirao kako sam sazrevao. Tek, moj je deda umro u 56-oj godini i sada razumem ondašnje jadikovke rođaka kroz reči da „eto, ode u najboljim godinama“.
    Dok si živ, svaki je minut najbolji i svaka sekunda neprocenjivo vredna. Mene je um varao kao utrenirani vašarski Ciganin koji i najprovidnije trikove brani celim bićem jer oni i jesu deo njegovog života, i bez njih on ne postoji.
    Tako sam u jednom trenutku i ja nestao jer nisam više podnosio razna podmetanja svog uma. Sve me je manje bilo, proždirao sam samog sebe, nadajući se da će se nešto desiti i kako će samouništenje prestati kad se budem probudio u toplom krevetu, u sobi oblepljenoj posterima i s pogledom na gitaru u uglu.
    Bio bi to dobar kraj jednog košmara, ali život nas je naučio da ne postoje Crvenkape, Snežane, Trnove Ružice, a Ivice i Marice su u velikim problemima posle prejedanja kućom od slatkiša jer je kompenzacija za dobro – zlo.
    Sve se plaća i ima svoju cenu, ja sam svoju platio u velikoj meri. Ostalo je još nekih „kredita“, ali barem znam na čemu sam, pa te molim da i ti prihvatiš svoje cene i plaćaš ih sa osmehom. Ako si dobio šansu da ih isplatiš, to je samo po sebi velika sreća i znak kako je uz tebe neko ko ti je drag i stalo mu je da opet budeš svoj.
    Nemoj dozvoliti da neko drugi više veruje u tebe nego ti sam, da je nekom drugom više stalo da budeš svoj nego tebi samom. To nije fer, a smatram da si dovoljno toga prošao da makar ispoštuješ jednostavnu reč „fer“.
    Bilo je mnogo laži i bili ste kao dve pijane lude na ulici, zagrljeni i obezglavljeni, i pri tom vam je sve bilo dostupno. I sam znaš kako ne postoji mogućnost da si „malo kockar“; ili kockaš ili ne, kao što ne postoji „malo kradem“. Kradeš ili ne kradeš.
    Tačno je da ima ljudi koji godinama kockaju, a nisu u novčanom problemu, uplaćuju minimalne iznose na tikete i prate ih, očekujući povremene dobitke. Iz našeg ugla, oni to rade iz čiste zabave, hobija, a verovatno je i njihov ugao razmišljanja sličan našem. Ali, jesi li ikada razgovarao s njihovim suprugama, decom, roditeljima, i čuo kako oni gledaju na to?
    Ja jesam, i reći ću ti da u velikom procentu (dakle, ne baš svi) predstavljaju teret porodicama koje ih se stide, s njima stalno razgovaraju i bore se da i s takvim načinom kocke prekinu. Rođena deca ih sažaljevaju, a supruge preziru.

    Neću da pametujem, niti da te ubeđujem da prestaneš, već jedino želim da na dve odvojene tezge prezentujem ponudu života, a ti izaberi ono što više voliš.
    Ako želiš da obmanjuješ i duguješ, pa da te proganjaju zbog novca dok kamate rastu, ako više voliš da strepiš zbog utakmice nego da prošetaš sa devojkom, ako ti je draži dobitak od smeha tvoje majke, onda to i odaberi, samo znaj da si bolestan. Nemoj se ljutiti, ali stvari treba nazvati pravim imenima. To nije stil života, to je BOLEST.
    Verujem u tvoju inteligenciju i da ćeš makar priznati da sam u pravu. Upusti se u borbu s tom paklenom industrijom i okreni joj leđa. Tada ćeš ugledati život i sve što dosad nisi video. Veruj da si do sada bio u mraku. Mislim da zaslužuješ šansu… a ti?
    Iako je borba teška, brzo ćeš progledati, a u zemlji slepih, jednooki je kralj!!!
    Dosta je više!
    Ne znamo se, ali molim te, reci: DOSTA je bilo!!!

  9. azilant says:

    Problem sa kockom ,sjebao sam neke pare koje nisam smeo,kako povratim novac,zelim da ostavim ovo znam da mogu,imam karakter i definitivno sam resio,ali me vuce to da vratim novac,ne mogu doci do novca,radim imam stalni poso,ali novac moram vratiti sto brze,nemam od koga da pozajmim

  10. Robert says:

    Ja sam iz hrvatske. Posudio sam 3000€ koje sam prokockao. Zena me hoce ostaviti ako ne vratim pare, imam djete od 3 godine i na korak sam od samoubojstva. Imam rok od mjesec dana da vratim pare ali nemam nacin, najgore je sto svaki dan vodim borbu da se ne ubijem. Kockam pola godine i nikada do sad nisam puno izgubio niti dobio. Jedan dan mi se pruzila prilika da posudim novac i palo mi je na pamet da zaradim nabrzinu. Mislim da necu dozivjeti iduci mjesec.

  11. Dragan says:

    …ljudi moji jebeno je zivjeti sa kockom a svi mi koji posjetimo ovakve stranice i sajtove imamo volju da prestanemo ali nam mozak ne dozvoljava.. ja kockam od 15god a sad mi je 33. Imao sam pauzu od 4god kada mi se rodila kcerkica i taj period zivota sam zaista bio srecan…poslednje 4 god zivota su mi prosle u ljutnj, nervozi, stresu…zeli da prekinem ovu agoniju koju sam sebi stvaram al se uporno vracam na bojiste sa elektonskim masinama za pravljenje para…procitao sam vise puta tekst koji je Boban podjelio sa nama…samo cu reci da cu ga citati svaki dan dok ne prestanem sa kockom…

  12. ivan says:

    Ja kockam od svoje 15 god trenutno imam 18. Redovno kradem novac od roditelja za kocku poslje se pravim da ja to nisam uzeo oni dobro znaju da jesam uzimam maminnu karticu dizem novce koje izgubim na kocki… Nitko u obitelji ne zna da kockam s nikim to nisam nikada podijelio jedini koji zna da ima probleme s kockom sam ja,a volio bi ih rijesiti da ih nemam da um uopce ne misli o tome da nitko ni nezna kakve sam probleme imao samo bih htio jednostavno stati posvetiti se necemi drugom

  13. razocarana says:

    E ovako.Moj suprug je radio nekada u kladionici i uplacivao je tikete do 100 din.max.Jedno vreme uopste nije ulazio u klad.da bi krenuo sa brzim tiketima pa uplatom na karticu itd.inace kocksre je prezirao a upao je u taj krug tako jer je par puta dosao do 50 hilj.na uzivo kladjenje.Sada se desava da uplacuje pada opet dobija a neretko se desi da jednog dana imamo 50 hilj.a vec sutra ni 50 din.ubedjen je da kad padne „mora da krene“ i cesto mu i ja uplacujem samo da se iscupa.Ne znam sta ce biti na kraju posto on nece prestati dodje mi da ga ubijem da se svi spasemo.Inace imamo dvoje divne dece.On na to gleda „da napravimo pare“pa se nervira vice haos pa onda i ja i tako u krug.

  14. Caki says:

    Ljudi tek sad vidim da ja nisam jedini sa ovim problemom. Iskreno ja sam toliko navucen da sam cak poceo i da ludim i da mislim da sam jedini na ovom svetu sa tim. Zivim u austriji vec 8godina radim. I zaradjujem mesecno bas dosta novca’ ali dzabe kad nemam nista od tog novca jos sam se uvuko u velike dugove. Sad je doslo vreme izgubio sam i posao izgubio sam i stan. Zena nema vise poverenja u mene nemam nijednog prijatelja. Znaci izgubio sam sve. Imam 25 godina i imam dva sina. Neznam vise kako dalje i sta da radim? Dajte mi molim vas sto vise saveta jer neznam kako da se izborim sa ovim. Nedostaje mi normalan zivot!!!

  15. Sale says:

    Ja sam kockar,odvratni,prokleti kockar, lazem porodicu,krao sam zbog kocke,naravno dugujem pare koje ne znam kako cu da vratim,imam sina od 5g. koji je uskracen za mnogo toga zbog mog sumanutog poroka,voli me puno,mnogo mi je tesko… znam da moze da se prestane sa tim,znam da svako moze,najveci problem su dugovi,jer meni je stalno u glavi „vadjenje“ ali tu vadjenja nema,samo moze da se potone sve dublje. Treba u sebi naci snagu,pljunuti na tu utvaru i poceti ispocetka.

  16. Dragan says:

    Ja sam kockao,rulet. Počelo je tako pre par god da sam uplatio 50evr i za pola sata isključio 1250evr. Poĉetnička sreća, a i drugo veĉe ponovo dobar…znate kad imate dece i platu od 500evr onda to malo promeni źivot. E onda poĉinjem da gubim,u početku po malo a onda znate već. Razmišljam to nije moguće da mi je sreća okrenula ledja,sad će da krene kao nekada. Ali neće..ustvari to nema veze sa srećom jer kockar kao ja je osudjen na propast zato što me zadovoljavaju samo veliki dobici. Sada kad ovo pišem sam čvrsto uveren da je to prošlost. Moram da uspem zbog porodice,prijatelja,pa i sebe. Da od života ne pravim źivotarenje i preźivljavanje nego normalan i uredan isti. Tačno je bar ja sam tako upamtio da sam bio neverovatno srećan kad bih poçinjao da kockam i to neko ĉudno uzbudjenje…ali to ima svoju cenu previsoku. Prodavao sam stvari mnogo puta vrednije od novca koji sam dobijao za njih. A sad ako dozvolite jedan savet: nikad nije kasno da se izvuĉete i kad mislite da ste mnogo zaglavili uvek možete jos vise,zato jedino resenje je prekinuti. Tesko je ali moguće. Ja sam na dobrom putu što źelim i vama!

  17. Carls says:

    Imam proble sakockom , imam 21 godinu, a kockam se od svoje 16te godine. Sad sam u kurcu i zivci mi odlaze zbog konstantnog nerviranja, zelim da prestanem ali uvek me nesto jebeno vuce u kockarnicu. Imam solidan posao, a nemam nikad dinara jer sam sd zaduzio i kad dobijem platu prokockam, a na sve to najvise me boli situacija kod kuce, sto lazem svoje roditelje,brata i sestru. Lazem i drugare i osecam kako mi sve polako propada zbog kocke. Imam zarku zelju da prestanem i pokusavao sam, ali me uvek nesto vuce. Imam strah da ako kazem roditeljima za moj problem, posto sam ih dosta puta u zivotu slagao, da ce me izbaciti iz kuce. 99 posto slucajeva sto lazem i petljam to je zbog smrdljive kocke i 99 posto problema mi potice zbog nje. Sad idem na to da hocu da se izvucem, ali kako vreme prolazi ja vidim kako tonem sve dublje i dublje. Kocka je zlo i hocu da je de resim.

    • Ivan says:

      Moras se suociti sa istinom i moras suociti svoje roditelje sa tim, jer ti samo oni mogu pomoci, ja sam dugo krio, pa sam isao iz duga u dug i tonuo sve vise. Reci im, budi iskren, sve dugove stavi na papir, jer su ti roditelji najbolji prijatelji i samo ti mogu oni pomoci! POZDRAV!

  18. Jebo me moccart says:

    Druze gledaj to sa vedrije strane,jebes i dug i sve,da se nisi kockao mozda bi te zgazio neki auto na pesackom ili tako nesto…Tako da samo opusteno i sve pare na kvotu 2…Uzdravlje!

  19. Miki says:

    Da uprostim.Dugovi jesu jedan od motiva ali nisu presudni.Mnogo nauke u svemu tome ima.Koga zanima moze gledati na netu sve lepo naucno objasnjeno.Mozak kockara je fizicki izmenjen i sto si veci kockar promene na mozgu su vece.I naravno sve moze u zivotu pa i skinuti se s kocke samo vam niko nije rekao da je to skidanje isto kao skidanje sa cracka ili heroina.I na kraju nema izlecenja samo manjih ili vecih pauza izmedju dve igre.Samo sam hteo realno izneti stvari

  20. GOCI says:

    Uzasavam se u sta sam se ja pretvorila zbog kocke…U sustini kao da mi je mozak ispran…Dovela sam sebe na mrvice od plate koje i dalje nosim u kockarnicu necu li povratiti ono sto sam izgubila…i jos kad legnem uspavljujem se mastanjima o dobitku koji ce podmiriti moje kredite i ja cu nastaviti da zivim kao prije…Ali to su samo mastarije,..Svjesna a opet uporna da idem i ocekujem veliki dobitak…Nervozna,bijesna sto sam postala takva u zadnje 4 godine…Uz to i lazem,i djecu i osobu sa kojom sam…A sve me to pogadja i cesto me boli u grudima…ali mi nesto neda da stanem dok nevratim sve pare koje sam izgubila,a to je znam nemoguce…I tako mi se zivot pretvoriou pakao…Imam podrsku ali mozda pogresnu…neznam…sve mi se nekad cini pogresno…U sustini neodustajem iako nemam vise novca ,snadjem se,pa vracaj…pa mucenje je postalo i kad odem tamo,nije to vise zabava ,to je borba za zivot…uzasno se osjecam i opet idem…Neznam sta da radim visee.Bila kod 2 psihijatra ,psihologa,kojekavih baba sa olovom …i nista ,zelja ista…kao da zivim u magli zivot van kockarnice…osim bola u grudima kad pomislim sta sam napravila ,sebi,njemu,djeci…kako iz ovoga,kako da me opet zainteresuju normalne stvari,citanje,setnja,gledanje filmova,lijepi trenutci sa porodicom i prijateljima,kojih sada skoro i da nemam,tj neinteresantni su…KAKOOOO

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *