Generalizovani anksiozni poremećaji (hronična briga)

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) zvanično se definiše kao postojanje kontinuiranog i intenzivnog osećanja anksioznosti i brige povodom različitih događaja. Osoba procenjuje da je brigu nemoguće kontrolisati i najčešće ispoljava najmanje tri od sledećih simptoma: osećaj uznemirenosti, lako umaranje, probleme u koncentraciji, mišićnu napetost i poremećaj spavanja. Iako osobe koje imaju ovu vrstu problema često govore o nekim drugim simptomima, hronična briga je zapravo ključna karakteristika ovog poremećaja. Svi mi manje ili više brinemo, te je briga nešto što je opšte prihvaćeno i normalno. Međutim, kada je briga hronična i ponavlja se iznova i iznova u velikom broju različitih situacija, onda ona postaje disfunkcionalna. Kod osoba sa GAP-om, briga može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, osoba percepira da ne može da je kontroliše, a osećanje anksioznosti se sve više intenzivira.

Briga počinje spontano, ali je problem u tome što se njeno trajanje svesno produžava jer postoji pogrešno uverenje da je briga korisna. Tako, osoba smatra da treba brinuti jer će se tako doći do rešenja ili prevenirati „katastrofa“. Takođe, osoba smatra da dok brine, ona je bolje pripremljena za slučaj da se nešto desi. Nažalost, briga samo povećava senzitivnost i preokupiranost potencijalno ugrožavajućim informacijama iz sredine, a katastrofični „scenariji“ koji se smišljaju u glavi tokom kontinuirane brige nanovo iniciraju i održavaju uznemirenost.

Kako prevazići preteranu brigu? Pre svega, važno je shvatiti da je briga proces koji je beskoristan i da se njome ne rešava problem. Kada brinete o nečemu, zapitajte se šta postižete brigom. Da li ćete brigom postići da se stvari poprave ili reše? Umesto da brinete o problemu, preduzmite konkretne korake ka njegovom rešavanju. Nekada ne možete odmah rešiti problem, a nekada on nije pod vašom kontrolom; to treba prihvatiti i pustiti da prođe neko vreme. Dakle, prvo treba registrovati brigu kao nešto što je štetno i reći sebi „Stop, ponovo brinim, a to je beskorisno“. Zatim, zapitajte se: „Da li mogu da rešim sada ovaj problem?“ Ako je odgovor „NE“, onda se prosto prepustite stvarima koje možete da radite i koje trenutno zavise od vas. Možete raditi i abdominalno disanje kako biste se opustili i smanjili napetost koja je nastala usled preterane brige ili raditi bilo šta drugo što trenutno zavisi od vas. Takođe, klijentima preporučujemo tehnike koje će im pomoći da se lakše distanciraju od beskorisnih misli, a jednu od takvih možete pogledati ovde.