Neprestana zabrinutost oko različitih životnih situacija i događaja za neke ljude predstavlja pravo opterećenje. Oni bi voleli da nekako prestanu da se bave time, da prestanu da brinu i da više ne „muče“ sebe svim tim „slutećim“ mislima koje im konstantno padaju na pamet. Uobičajena tehnika kojom većina ljudi koji su skloni preteranoj brizi primenjuje je da oni sami sebi govore da treba da prestanu da brinu, pokušavajući da misli koje ih uvode u osećanje preterane zabrinutosti ili anksioznosti spreče da se javljaju i da ih se tako za svagda otarase. Međutim, pokazalo se da ova tehnika, koja je često preporučivana i od strane psihologa, nije funkcionalna i da neće pomoći da briga prestane.

Da li možemo zaustaviti naše misli?

Dakle, briga jeste povezana sa našim katastrofičnim mislima o nekim životnim situacijama ali ne možemo prestati da brinemo tako što ćemo reći sebi kada se pojave misli „Prestani!“ ili „Ne misli o tome!“. Istraživanja su pokazala da što više pokušavmo da ne mislimo o nečemu, ta misao će nam se sve življe vraćati. Poznati primer ove pojave je eksperiment u kome ispitanici imaju instrukciju da živo zamisle belog medveda, a zatim da se u sledećih deset minuta svim silama potrude da ne misle o njemu. Pokazalo se da supresija misli o belom medvedu ne samo da ne pomaže da ova misao nestane već ona postepeno postaje sve češća.

Tehnika stopiranja sopstvenih misli, koje vas uvode u različita neprijatna osećanja, je zasnovana na ideji da vi ne možete da podnesete da imate tu vrstu misli. Takve misli su za vas povređujuće i vode vas gubitku kontrole. Supresijom, ove negativne misli oživljavaju jer je nemoguće tek tako da ih izbrišete iz pamćenja, takođe dok pokušvate da ih zaustavite vi sve vreme morate da ih tražite i na taj način oživljavate. Još gore je to što vi verujete da su misli koje želite da zaustavite opasne po vas a ako su opasne onda su i značajne, dakle pridajete im veći značaj nego što zaslužuju.

Promenite stav prema vašim mislima

Ono što bi bilo efikasnije uraditi u situacijama preterane zabrinutosti, kada počnete po glavi da vrtite misli o tome kako niste ovo ili ono uradili, rekli, i kako će se desiti nešto katastrofalno zbog toga i toga ne pokušavajte da to stopirate. Umesto da stopirate ovu bujicu misli koja vas uvodi u preteranu brigu pre svega je važno registrovati misli kao simptome brige a ne kao odraz realnosti. Ne možete znati šta će se dogoditi, ne možete predviđati budućnost. To što mislite negativno ništa ne znači to je samo loša navika koju ste razvili. Distancirajte se od svojih misli i slika, zamislite jedan veliki ekran na kome se smenjuju vaše misli i slike, zamislite da je to strašni igrani film koji vi gledate i ništa više. Isto tako ovaj sadržaj vas uznemirava ali znate da nije realan, pustite da te misli prođu. U jednom trenutku počećete da razmišljate o nečem što je realno i prebaciti se na realne aktivnosti. Misli mogu biti ovakve i onakve ne treba ih stopirati jer nisu značajne, treba ih samo posmatrati sa svešću da su one tu da dođu i prođu-vi ste oni koji odlučujete da li ćete poverovati u njih i neprestano brinuti ili ne.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja