Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano  i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja).  Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.

Više o negativnim osećanjima koja se mogu javiti povodom anksioznosti pročitajte ovde.

Više o razlici između zdrave i patološke anksioznosti saznajte ovde.

 Želim da ovo grozno osećanje prestane!

Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena  povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.

Više o strahu od “ludila” kao simptomu anskioznih poremećaja pročitajte ovde.

Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno  ipak njega  održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.

Prihvatite svoju anksioznost!

Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?”  Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.

Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok. U ovom kratkom videu prikazna je tehnika u kojoj ćete dobiti konkretne instrukcije kako to da uradite.  

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

9 komentara na: “Kako da prihvatim svoju anksioznost

  1. Minkica says:

    Jako vam hvala na ovaj predivan tekst. Ja sam se zaplakala. Svaku recenicu koju sam citala je sto posto istina. Pogotovu emocije koje se javljaju meni cak i vise smetaju nego anksioznost. Nisam to ja sta se desilo samnom. Ore par godina nisam znala za taj osjecaj nisam znala sta znaci imati anksioznost. Da prepadala sam se ali to je nekako bilo normalna situacija. A sad sam opet dobro i pitam se svaki dan kad ce se taj odvratni osjecaj vratiti cak se plasim unapred i pokvarim samu sebi razpolozenje. Stalno neki nemir u grudima koji prelazi u strah. Pa i neznam da li je to samo strah ili nesta gore.. a sta gore? Ma ima gore dobro sam sama se utripujem sve ovo sam kriva. Nemogu da se opustim da se prepustim strahu i njegovim emocijama. Placem ponekad jer me muce neke misli uz sve to.. pa se pitam sta se desilo samnom zasto ja.. imam lepu curicu lepog muza pa rekla bih da sam i ja lepa ali ipak imam tu borbu svaki put koja je svaki put jaca i jaca i pitam se koliko covjek moze da podnese strah dok mu ne pukne srce… zelim da zivim da se oslobodim zelim da imam strah a ne anksioznost zelim da sam i ponekad tuzna a ne tuzna zbog anksioznosti ne zelim taj osjecj vise.. srce me boli.. ponekad nemam snage.. a onda ustanem i kazem ne ovo nije toliko grozno i
    Moze da se podnese.. ali kako.. da uspel sam vec koliko puta valda cu i sad.. i sutra .. ko zna mozda do zivotno.. sta je to anksioznost.. sto puta sam vratila svoj zivot unazad.. gde si se prepala sta ti se desilo.. nema veze nisam prva ni posledna.. jednog dana sam se probudila i osetila unutranji nemir kao vatru i rekla sam aha evo ga opet koliko ce ovaj put trajati .. ma proci ce pusti samo sta god da pomislis sta god da osecas samo pusti nemoj se boriti i proci ce sto brze nemoj da se boris protiv straha jer ces izgubiti.. ovo sam ja laku noc

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Poštovana Minkice, drago mi je da Vam je tekst pomogao i da Vam se dopao. Anksioznost je samo emocija, negativna i neprijatna ali prolazna. Svi je imamo ponekad. Ipak, nije dobro ako je duže tu i ako nas ometa. Nemojte razmišljati „Vratila se, ovo je strašno, ne mogu da je podnesem!“, već „Javila se anksioznost i to je u redu proći će, danas mi je lošiji dan, ne treba da joj pridajem značaj!“. Srdačan pozdrav, mr Sanja Marjanović dipl.psiholog

  2. ana says:

    dobar dan ja vec 11 godina patim o anksioznosti mozete li mi reci koje su poslijedice dugotrajne i hronicne anksioznosti imam opsesivne misli ali ne uvjek napade panike itd znaci sve simptome nekad se malo smiri al skoto svaki dan je prisutna jaka nervoza uznemirenost pa ako mozete da mi kazete koje sve mogu biti poslijedice?Hvala

  3. ana says:

    Dobar dan,ako moze neko da mi odgovori da li dugotrajna anksioznost moze imati posljedice recimo meni srce svaki dan pocne da lupa kao ludo pri tome sam jako nervozna i uznemirena da li to moze uticati na srce da ima posledice i da li ako se ne leci anksioznost moze da traje jos dugo godina posto kod mene traje vec 11 godina i koje jos mogu biti poslijedice hronicne i svakodnevne anksioznosti?Bila bih vam jako zahvalna ako bi ste mi odgovorili

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Ana, može se dogoditi da nakon dugotrajne povišene anksioznosti dođe do nekih organskih tegoba, psihosomatska oboljenja su pravi dokaz za to. Zato je važno na pravi način rešavati svoje psihološke tegobe.Takođe, ukoliko su Vam kardiološki nalazi uredni nemate razloga za brigu. Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl.psiholog

  4. Jelka says:

    Kako da radim ovu vezbu kad trenutno vozim naprimer na autoput i nemogu da stanem jer desi mi se da osetim jak napas anksioznosti posto mislim da cu se onesvestiti i napraviti udes kako u tom trenutku da se izborim a da vozim normalno dalje.. bilo bi dobro da uradite tekst uvezi toga sta se tice napad panike ili napad anksioznosti u saobracaju ko kod mene napr samo na autoput kad ima puno auto.. hvala unapred

  5. Milena says:

    U poslednjih godinu dana mucili su me iracionalni strahovi.Većinu sam uspela da prevazidjem uz pomoć Vaših tekstova. Medjutim,u poslednje vreme sebi postavljam pitanja tipa: „Kako to da ja vidim,čujem,kako to funkcionišu moja cula?“.Ponekad se plašim da li objektivno funkcionisem u realnosti.Bila bih zahvalna kada biste mi rekli koji je poremećaj u pitanju?
    Još jednom,hvala unapred.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *