Šta je hronična depresija ili distimija?

Da bi se kod nekog dijagnostikovala depresija potrebno je da se simtomi kao što su: sniženo raspoloženje, nesposobnost da se uživa u stvarima koje su nekada predstavljale zadovoljstvo, smanjena fizička energija, poremećaj apetita (gubljenje ili dodavanje kilaže) i spavanja (smanjeno ili preterano spavanje), pesimističko razmišljanje, javljaju u kontinuitetu i intenzivno dve do tri nedelje. Distimija predstavlja hronično stanje depresivnosti i osoba ima sve simptome depresije ali su oni blaži. Ovakvo stanje, pak može trajati godinama, i osoba ima utisak da stalno upada ili izlazi iz depresije.  Praktično ona se saživi sa ovakvim stanjem, a često se dešava da ovi blaži simptomi postanu intenzivniji i osoba može razviti teži oblik depresije što se naziva dupla depresija.

Osobe koje su distimične mogu često ispoljavati razdražljivost u odnosima i izbegavati socijalne aktivnosti. Postoji pad u produktivnosti, teško donose odluke i skloni su neprestanoj ruminaciji. Često se ovakvo stanje pokušava smanjiti zloupotrebom psihoaktivnih supstanci-prekomerno konzumiranje npr. alkohola može dovesti do trenutnog olakšanja simptoma  ali na duže staze zatrpava problem, odlaže njegovo rešavanje i stvara zavisnost. Može postojati sklonost i ka suciadlanim mislima. Prisutno je osećanje niže vrednosti a često i krivice.

Kako prevladati distimiju?

Kao i kod svakog psihičkog poremećaja potrebno je da osoba registruje i razume svoje simptome. Distimija je hronična i ona može početi još u periodu adolescencije, jako je važno da se sniženo raspoloženje i sklonost ka anhedoniji (gubljenju interesovanja za stvari/aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovljstvo) shvate kao simptomi, da se ne produbljuju, da se na pravi način prevladaju. Pošto su većim delom simptomi blagi ali svakodnevni onda je važno delovati svakodnevno,uvođenjem zdravih navika, smanjivanjem opterećanja kad je potrebno, izbegavanjem loših navika (stvaranja zavisnosti od psihoaktivnih supstanci). Za sve depresivne poremećaje jako je važno napraviti strukturu dana, svakodnevna svrsishodna i ne preterano zahtevna aktivnost doprinosi boljem raspoloženju. Psihološki tretman u slučaju distimije obuhvata rad na „razbijanju“ pesimističkih obrazaca razmišljanja, na građenju smopouzdanja, veštinama bolje komunikacije sa drugima, pravljenju realističnih ciljeva i prihvatanju svojih simptoma kao savladivih, sklonih menjanju. U trenutku kada osoba primeti da se simptomi pojačavaju (naročito ako se pojave i učestale suicidalne misli) važno je da se odmah obrati stručnom licu kako bi dobila adekvatnu pomoć, pojačani simptomi zahtevaju upotrebu antidepresiva.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064/64 93 417

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

6 komentara na: “Šta je hronična depresija ili distimija?

  1. Dragana says:

    Ja mislim da je ovo prirodno stanje a ne odma vrsta depresija.. znaci svaki covjek ka svetu ima distimiju.. malo je nelogicno posto svako ima nekad neke simptome depresije ali to prodje takav je zivot.. ali ne razumijem zasto covjek mora odma da dobije diagnosu.. ja sam nekad anksiozna nekad nisam sve dodje i prodje a naravno da naidju uz to depresivno stanje simptomi kao sto su nesanica, umor,neraspolozemje jeli sam sad i ja distimiticna Mene strah depresije (ranije ludila) i sad ste mi dali informacije koje me jos vise plasi i sumnjam sta ako je distimija a ne anksioznost.. hvala

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Dragana, normalno je da osoba ima promene u raspoloženju ukoliko postoje različite životne situacije odnosno životni stresovi koji su okidači za to. Negativne emocije ili stanja sama po sebi nisu problematična jer nam govore da nešto treba da promenimo u načinu našeg funkcionisanja i rešimo neki problem koji nas muči. Distimija je stanje skoro svakodnevnog neraspoloženja i nezadovoljstva, osoba je skoro svakodnevno pesimistična ali funkcioniše u realnim životnim situacijama. Kada to funkcionisanje postane jako otežano onda je to znak da treba da potraži stručnu pomoć. Što se tiče Vašeg problema predlažem Vam da pročitate ovaj naš tekst o razlici između depresije i anksioznosti. Srdačno, Mr Sanja Marjanović, dipl.psiholog

  2. Dragana says:

    Hvala na odg.. malo mi je laknulo Ja sam citala sve vase savjete o anksioznosti tako da hi znam skoro na pamet Ovo je dobar citat sto mislim da je kod mene problem „Osećanje praznine koje se može javiti s vremena na vreme kod anksioznih posledica je kontinuranog osećanja intenzivnog straha koji može iscrpeti organizam pa se osoba često oseti „prazno“ ili „depresivno“.

    Ali hvala bogu covjek se navikne i treba se borit i priznati svoje mane i vrline a ne stalno da se borite protiv emocija i strahova nego pustiti da dodju i odu samo to je zastita depresije ja mislim… hvala puno pozdrav

  3. Ivana says:

    Postovana Sanja, prolazim kroz Vase tekstove i dosta su mi pomogli i zahvalna sam Vam na tome. Inace ima koji mjesec su mi pocele opsesivne misli (rocd) i pitanja da li volim svoga muza sta ako ga ostavim itd…te se onda osjecam jako anksiozno i osjecam strah jer znam da ga volim i do tada je sve bio u najboljem redu i bila sam prezadovoljna. Negde sam procitala kako drugi pod utjecajem ovih misli zaista i ostave partnera iako ga vole i toga me jos vise strah. Bila bih Vam zahvalna ako bi mi mogli odgovoriti da li zaista ljudi pod ROCD mogu ostavit partnera iako ga vole najvise? Te kako da postupam sa ovim mislima kad se pojave niotkuda? Hvala Vam

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *