Da li je biti stidljiv dobro ili loše?

Na stidljivost ljudi mogu gledati iz dva ugla. Prvi je da je stidljivost pozitivna, jer je ona znak da osoba ima usađenje vrednosne norme koje poštuje, da joj je bitno da ne izeveri očekivanja drugih (roditelja, zajednice) , da joj je važno da svojim ponašanjem ne izazove negatvne reakcije okoline, pa često ovu osobinu povezuju sa skromnošću, smernošću. Sa druge strane, stidljiva osoba se može procenjivati kao osoba koja ne vrednuje sebe, koja ne ume da se zauzme za sebe i sa kojom se teško uspostavlja i održava komunikacija.

Zašto osećamo stid?

Stid se obično javlja u socijalnim situacijama koje podrazumevaju da nas drugi ljudi procenjuju (procenjuju naše ponašanje, naše stavove/mišljenja, naš fizički izgled). Pritom, ovde nije važno što nas drugi ljudi procenjuju već koliko nam je važna njihova procena. Stidljive osobe obično jako brinu o tome kakav utisak ostavljaju na druge, jako im je važno šta će drugi ljudi misliti i da li će ih prihvatiti. Takođe, stid se javlja kada osoba uradi, kaže ili pomisli nešto što nije u skladu sa njenim vrednostima, moralnim načelima, očekivanjima koje ima od sebe ili koja drugi imaju od nje. Na primer, osoba može osećati stid povodom toga što je flertovala sa kolegom/-inicom iako je u emotivnoj vezi, jer to nije u skladu sa njim načelima o tome kako treba da se ponaša osoba koja ima partnera.

Da li je stidljivost dobra ili loša osobina?

Ono što je bitno shvatiti jeste da svaka osoba oseća stid u nekim za nju važnim socijlanim situacijama. Na primer, momak koji želi da osvoji devojku koja mu se jako dopada i veoma mu je značajno kako će ga ona proceniti i da li će ga prihvatiti/odbaciti verovatno će imati određeni nivo stida kada sa njim bude komunicirao. Isto tako, ako student , kome je jako važno da bude uspešan na fakultetu, ne položi ispit on može osećati stid povodom toga.

Osećanje stida koje je vezano za samo neke situacije, nije intenzivno i osoba ne izbegave te situacija ne predstavlja problem i tada o stidu govorimo kao o trenutnom emotivnom stanju. Stid je (pored krivice) osećanje kojim se često služe roditelji u socijalizaciji svoje dece. Pa tako, ako smatraju da je neko ponašanje neprimereno oni će izazvati stid i krivicu kod deteta ako ga uradi ili pokuša da ga uradi. Kasnije, stid „čuva“ osobu da uradi nešto što nije u skladu sa usvojenim načelima i vrednostima što je dobra funkcija stida.

Sa druge strane, ako se stid javlja povodom skoro svih socijalnih situacija u kojima možemo biti procenjivani od strane drugih, onda govorimo o stidljivosti kao osobini. Stidljivi ljudi mogu biti skloni izbegavanju određenih situacija usled velike neprijatnosti koju u njima osećaju, često se uz stidljivost javlja i osećanje anksioznosti koje dodatno pojačava neprijatnost. Izbegavanje socijalnih situacija može dovesti generalno do smanjenja kvaliteta života, manjka socijalnih veština i usamljenosti. U ovom kontekstu stidljivost može biti štetna za osobu. Stidljive osobe često mogu razviti socijalnu anksioznost (više o socijalnoj anksioznosti pročitajte ovde) i/ili posledično depresivnost.

Više o strahu od tuđeg mišljenja pročitajte ovde.

Šta raditi povodom preterane stidljivosti?

Suština preterane stidljivosti jeste u sniženom samovrednovanju ili samopouzdanju-umanjuje se sopstvena vrednost a uvećava vrednost drugih. Osoba nedovoljno prihvata sebe, ili određene aspekte sebe pa tako ima određenja disfunkcionalna uverenja o svojim mentalnim sposobnostima (nisam dovoljno pametan, nemam dobru memoriju), svojim socijalnim veštinama (nisam dovoljno duhovit), svom fizičkom izgledu (imam preveliki nos, debeo/-la sam) i dodatno sve vreme misli da to uočavaju i drugi ljudi i plaši se njihovih osuda.  Suština je u prihvatanju sebe i svih aspekata sebe podjednako, ne postoji savršenstvo-nešto mogu da popravim ako mi se ne sviđa ako dovoljno uporno radim na tome a nešto što ne mogu da popravim prihvatam kako jeste. Preterano razmišljanje o tome kako nas neko procenjuje u trenutku kada smo u socijalnoj situaciji i treba da uspostavljamo kontakt sa ljudima, ometa nas da neometano komuniciramo i potpuno budemo u toj situaciji. Zato prestanite da se bavite „čitanjem misli“ drugih ljudi već se prepustite trenutku, slušajte sagovornika, obratite pažnju na to šta Vam ljudi govore i našalite se na svoj račun to većina ljudi prihvata pozitivno.

Više o samoprihvatanju pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *