Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

Neke osobe imaju tendenciju da iznova i iznova ulaze u odnose koji su za njih na neki način ugrožavajući. Biraju partnere/-ke koji su emotivno nestabilni, distancirani, nedostupni, hladni, egoistični, čak i agresivni. Ovakav fenomen Frojd je nazivaorepeticionom kompulzijom pri čemu osoba pokušava da kroz partnerske odnose popravi one koji su postojali sa jednim od roditelja (suprotnog pola) a koji su na neki način bili ugrožavajući-obacivanje, ostavljanje, omalovažavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje.

Dakle, osobe imaju tendenciju da biraju ili ostaju u odonosima za koje svesno znaju da ih ugrožavaju kako bi kroz ove odnose “popravili” stare koji su nastali u detinjstvu između njih i roditelja. U novim odnosima oni pokušavaju da uspeju ono što nisu sa svojim roditeljima-pridobiju ljubav osobe koja ih odbija. Na neki način smatraju da će moći da promene osobu sa kojom su i da će osetiti ljubav koju nisu dobili u primarnoj porodici. Ovo se naravno ne dešava- iako osoba uporno pokušava da se dokaže da je vredna pažnje i ljubavi njen narcistični partner to ne uviđa.

Postojanje ugrožavajućih odnosa u primarnoj porodici može dovesti do toga da se osoba na neki način navikne na takve interakcije i da ostvaruje slične odnose kasnije jer je to obrazac koji joj je poznat i prema tome lakše prihvatajući. Dodatno, osoba može imati uverenje da ne zaslužuje drugačiji “tretman” usled sniženog samopouzdanja koje je posledica kontinuiranog nipodištavanja i zanemarivanja.

Kada je u primarnoj porodici postojalo iskustvo zanemarivanja, napuštanja, odbacivanja ili čak zlostavljanja pored toga što osoba može ponavljati ovakav obrazac u kasnijim odnosima sa partnerom ona može takođe uraditi sasvim suprotno-može bežati od bilo kakvog vezivanja plašeći se da se traumatični obrazac ne ponovi ili može težiti preteranom vezivanju i trženju ljubavi (često bivajući preterano posesivna i ljubomora) kako bi kompenzovala nedostatak ljubavi u detinjstvu. Ovakve traume mogu u interakciji sa strukturom ličnosti da dovedu do nastanka različitih poremećaja ličnosti i u sklopu njih različitih disfunkcionalnih ponašanja-preteranog konzumiranja psihoaktivnih supstanci, samopovređivanja ili agresije prema drugima.

Kako odustati od ugoržavajućih odnosa

Iako osoba iznova pravi istu grešku ona je često svesna da radi protiv sebe i da je to što radi ugrožavajuće po njeno psihofizičko zdravlje. Prvi korak ka menjanju ovoh obrasca ponašanja jeste svest o tome da osoba ima pravo i da može da ostavri odnose koji su adekvatni. Jako je bitan rad na građenju samopouzdanja i vraćanju sigurnosti u sebe i sopstvene sposobnosti-osoba treba da shvatiti da to što je drugi odbacuju ili su je odbacivali nije problem njene adekvatnosti već limitiranosti drugih da pruže bliskost. Takođe, potrebno je menjati pogrešna uverenja o tome kako odnos treba da izgleda i razviti veštine da se prihvate i uvaže sopstvene emocije i želje. Odustajanje od starih obrazaca ponašanja, čak i ako su oni ugrožavajući, je uvek težak proces ali ono što se dobije na kraju je vredno tog napora.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

6 komentara na: “Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

  1. Nata says:

    Savrsen tekst.Nasla sam odgovor na pitanje koje me uvek mucilo- zasto sam nalazila partnere koji me na kraju zavole ali ne pokazuju to i donekle me ne postuju uopste.
    Sada shvatam sve. Tuzno ali istinito.

  2. Lida says:

    Da li Vi kroz psihoterapiju pokusate da analizirate pacijentovu proslost, to jest kakvo je detinjstvo imala, kakvi su bili odnosi roditelj-dete? Jer ako je „srz“ problema u primarnoj porodici bitno je da osoba to shvati i poveze sa svojim ponasanjem u odraslom dobu. Mnogi nisu svesni u stvari ove veze, a to je veoma bitno, zar ne?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Tako je, kroz psihoterapiju radi se na tome da osoba osvesti svoj disfunkcionalni obrazac, razume kako je on nastao i kako se razvijao. To je pocetak, onda se radi na rekonstrukciji nacina razmisljanja, ponasanja i emotivnog reagovanja od kojih su ti obrasci sačinjeni. Dakle, osoba menja svoje disfunkcionalne obrasce i to može biti dug proces jer su oni poceli da se razvijaju jos u detinjstvu. Srdacno, Mr Sanja M. dipl. psiholog

  3. Cedo says:

    Ovako,imam problem veliki. Prvi put sam se u mojih 27.god.zaljubio i zavolio jednu zenu. Prije su to bile neobavezne veze. Ona je pogresna zena. Ova zena je u braku i ima dijete. Brak joj je „samo radi djeteta“,tako kaze. Stupili smo u vezu i posle kratkog preioda ja sam shvatio da sam je zavolio i da sam spreman za nju sve uciniti. Komsije smo,gledamo se svaki dan. Svaki put kada se trebamo viditi jedva cekam kada ce doci. Dokazao sam joj sve sto se tice ljubavi i svega ostalog. Nema toga sta nisam uradio da joj pokazem koliko mi je stalo do nje. Prihavtio sam sve u vezi sa njom. Uhvatio sam je 2.puta sa drugim u autu,na sto se ona zaklela da nije nista sa njim radila,osim da je to njena bivsa ljubav i da je zavrsavala sa njim. Presao sam joj preko toga i zamolio je da mi neke stvari ne radi. Ona je to uradila nekoliko puta gdje me izbila skroz iz takta. Ja sam svestan da je ovo pogrresno sa njom i da nemam nikakve buducnosti. Toliko sam sad u haosu,posvadjali smo se. Ja sam se zatvorio u kucu i ne izlazim nikako. Pao sam u depresiju. Mislim kad bih se pomirio sa njom da bi sve moglo da bude bolje. Ali ona sada nece,a ja zaglavio ovoliko zbog nje. Sta da radim,imate li neki savjet?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *