Bes je nagomilana ljutnja

seeing-red

Ljutnja je reakcija na frustraciju. Ljutnja je zdrava, samopomažuća emocija dok bes nije. Frustracija je reakcija na nešto što nam smeta. Sasvim je prirodno da nam nešto smeta, ne može sve da nam odgovara i da nam bude potaman. Frustracija nastaje kada se na putu ka našim ciljevima pojavi neka prepreka, neko ili nešto.

Frustracija i nezadovoljstvo su zdrave emocionalne reakcije jer nas motivišu da nešto menjamo kako bismo stigli do cilja koji želimo. Bes nije nužan pratilac frustracije i ljutnje. Bes je nagomilana ljutnja.

Bes nastaje kumulativno, kada nam nešto ili neko smeta a mi ne reagujemo nego držimo to nezadovoljstvo u sebi, povlačimo se, prećutkujemo, gutamo. Što duže trpimo nezadovoljstvo, narasta ljutnja i na kraju se ona pretvara u bes i nemoć.

Kada trpimo previše javlja se dupla doza besa. Besni smo na one koji nam stoje na putu ali postajemo i besni na sebe. Bes na sebe je gora stvar od besa na druge. Bes na sebe nas uvodi u depresiju.

Kako da ne budemo besni čak i kada smo frustrirani?

Da ne bismo postali besni kada se jave frustracije, treba da reagujemo, da izrazimo neazdovoljstvo ali ne i bes, jer besa nema na početku. Kada se osećamo nezadovoljno treba da to odmah iskomuniciramo i učinimo nešto u pogledu rešavanja problema, odnosno otklanjanja prepreke koja je dovela do nezadovoljstva.

Ako smo nezadovoljni i nešto nam smeta to ne znači da treba odmah da besnimo i ulazimo konflikte. Ne moramo. Ali treba da reagujemo, treba da kažemo šta nam smeta, na kulturan, smiren, iskren i direktan način.

Zašto treba da iskomuniciramo nezadovoljstvo i ljutnju?

  1. zato što kada izrazimo nezadovoljstvo ono gubi svoj naboj i mi možemo da nastavimo dalje hladne glave
  2. zato što na taj način ukazujemo osobama iz naše okoline šta nam smeta jer one ne mogu da čitaju naše misli

Šta se dešava kada trpimo nezadovoljstvo i frustracije?

Tada dolazi do nagomilavanja negativnog emocionalnog naboja koji na kraju može da kulminira i pretvori se u izliv besa, anksioznost ili neki neugodni telesni simptom (na primer: glavobolju, probleme sa gutanjem, visok pritisak i sl.). Ne treba trpeti jer trpljenje stvara tenziju koja pre ili kasnije mora negde da se izlije. Hronično trpljenje dovodi do javljanja psihosomatskih poremećaja. Od potisnutog besa može doći do opadanja kose, hroničnog viskog krvnog pritiska, problema sa varenjem, migrena i sl.

Praktični saveti za prevenciju besa:

  1. izrazite nezadovoljstvo u komunikaciji – recite šta vam smeta, sa čime se ne slažete, imate prava na to, ali nemojte biti agresivni, ne kritikujte druge, kritikujte njihovo ponašanje. Recite drugima šta vam smeta odmah, na iskren, direktan i neagresivan način.
  2. ne odlažite da izrazite svoje nezadovoljstvo ako je to moguće – svako odlaganje se pretvara u trpljenje nezadovoljstva koje pre ili kasnije prerasta u bes
  3. odustanite od zahteva da se drugi moraju pokoriti svakom vašem zahtevu
  4. nemojte ostajati u situacijama koje možete da izbegnete ili promenite a u vezi kojih ste nezadovoljni
  5. nađite alternativni način da zadovoljite želju koju niste ostvarili

Neizražavanje nezadovoljstva stvara nisko samopouzdanje. Voleti sebe i imati samopouzdanje isključuje trpljenje nezadovoljstva.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Vladimir Misic
Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *