Zašto se javlja osećaj depersonalizacije?

 

  Osećaj depersonalizacije je jedan od najčešćih simptoma napada panike, ovaj doživljaj se opisuje kao gubitak dodira sa relanošću, osoba izveštava da izgleda kao da stvari oko nje nisu realne, kao da je izmeštena iz svog tela, kao da se nešto čudno sa njom dešava, kao da je u nekom snu. Depersonalizacija ne mora biti vezana samo za napade panike, već može biti sastavni deo i nekih drugih oblika anksioznih poremećaja. Zašto se javlja osećaj depersonalizacije možete saznati u ovom kratkom videu.

 

Mr Sanja Marjanovic

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

5 komentara na: “Zašto se javlja osećaj depersonalizacije?

  1. nervozna says:

    Draga Sanja
    Divni ste i hvala na video. Ja vas molim da mi kažete kada se osjeti da smo izašli iz deoersonalizacije. Ja imam osjećaj da sam stalno u njoj da nisam svoja da mi je sve haman strano, I govor moj, I lice tijelo moje ave. Mislim da ludim da imam sizofreniju. Idem teraputu I ave mislim nesto im promice. Uzimam terapiju medikamentima size vrijeme je kod mene prisutna anskcioznost Strah. Dugo sam zivjela u strahu I grcu. I u Septembru je to jednog jutra Kulminiralo uzasnom izgubljenoscu znojenjem strahom omaglicom trncima ma strasnooo. Danima me nije popustaloooo. Molim vas pomozite mi I recite koliko ovo moze da traje..jako patim misli ne mogu da kobtrolisem stalno su usmjerene na dep I sta mi se desava…..
    Hvala punooo

  2. Andjela says:

    Sta raditi ako je osecaj depersonalizacije veoma cest, naizgled se cini kao i da ne prestaje? I da li anksioznost moze da se prevazidje bez psihoterapije i lekova?

  3. Jela says:

    Drago mi je da sam pronasala i cula da „taj odvratan“ osecaj ima „ima i pezime“.
    Imam 42 godine.Prvi put sam se susrela sa problemima anksioznosti u svojoj 18_oj godini.
    Potom je sledio period oko 30-e kada sam i posle terapije od dva meseca,boravila u dnevnoj bolnici mesec dana.Tada mi se prvi put javio taj osecaj depersonalizacije,koji nikome nisam mgla da objasnim.
    Uglavnom uz adekvatnu treapiju sve se dobro zavrsilo da bi od pre dve ,tri godine, krenula neka nesanica koju sam ja iz straha da c mi se sve ponovo vratiti,ignorisala….do pre godinu dana kada sam potrazila pomoc.Pruzena mi je od iste doktorke koja me prati od moje 18 god.Krenula sam sa terapijom maprotilina…nisam prelazila 30mg…uz male doze bromazepama.Sve je to islo gore-dole..napred nazad…da bi sada ,u ovom trenutku rekla da sam veoma depresivna,nesanica je prisutna i dalje,uznemirenost,i naravno osecaj depersonalizcije koji ume da se proteze tokom celog dana…Moja dr.kaze da je maprotilin urdio svoje…i da carobne tablete nema..da moram da se izborim sama i eventualno ponovo potrazim pomoc na institut za mentalno zdravlje.Meni je to mozete i pretpostaviti veoma teska odluka..jer kako vreme prolazi ,ocekivala sam poboljsanje,a ne ovakav predlog.Iskreno mislim da maprotilin mozda nije vise tableta koja je adekvatna za ovakvo stanje,bar ne vise.Verujem da postoji ne carobna tableta,ali sigurno nesto sto je adekvatno za ovakav poremecaj….Sledece nedelje se nadam odlasku kod svog doktora…bojim se da necu dobiti odgovor kakv bi zelea od nje…ne trazim nista crobno..borila sam se sve ovo vreme kao nikada do sad…smanjena mi je doza na nekih 20 mg…koristim i bromazepam..ali..osecam da mi to ili nije dovoljn ili nije adekvatno za stanje u kojem se trenutno nalazim…sve to ste reki…sve je tu..u mojoj glavi,prosto ne mogu da vreujem da je to ustvari veoma poznat poremecaj,koji moja doktorka ni u jednom trenutku nije nazvala pravim imenom,do duse nije biio toliko pojacan osecaj da bi potencirala na na terapijama odlazeci kod nje.Osecaj,,,NEDAJ BOZE NIKOME! ne znam sta da uradim pored svega ovog sto ste naveli,da taj osecaj nestane.uzdisem,,,tuzna sam.,,,jutra su pocela da mi bivaju teska,,,umorna…onda preko dan nekoliko puta stres kada me prodrma tj osecaj….zao mi je sebe…nisam umela da cuvam kada je trebalo,od svega sto me je dovelo ovakvo stanje.Mogla bi satima da pisem…jer jedino tako izbacim sve ono sto osecam,jer dok govorim,dzaba mi je,…kad ja nemam osecajda sam ja to rekla..i da se sve ovo meni dogadja..jer u suprotnom…trgla bi se odvno i pomogla sebi,Zato mislim da mi mozda adekvatan lek moze biti velika pomoc u sadasnjem trenutku kada i pored svega sto osecam …kazem da mi samo malo treba..i da cu biti ja dobro..samo malo pomoci,prave.Hvala unapred

  4. Jela says:

    Jela
    Drago mi je da sam pronasala i cula da „taj odvratan“ osecaj ima „ima i pezime“.
    Imam 42 godine.Prvi put sam se susrela sa problemima anksioznosti u svojoj 18_oj godini.
    Potom je sledio period oko 30-e kada sam i posle terapije od dva meseca,boravila u dnevnoj bolnici mesec dana.Tada mi se prvi put javio taj osecaj depersonalizacije,koji nikome nisam mgla da objasnim.
    Uglavnom uz adekvatnu treapiju sve se dobro zavrsilo da bi od pre dve ,tri godine, krenula neka nesanica koju sam ja iz straha da c mi se sve ponovo vratiti,ignorisala….do pre godinu dana kada sam potrazila pomoc.Pruzena mi je od iste doktorke koja me prati od moje 18 god.Krenula sam sa terapijom maprotilina…nisam prelazila 30mg…uz male doze bromazepama.Sve je to islo gore-dole..napred nazad…da bi sada ,u ovom trenutku rekla da sam veoma depresivna,nesanica je prisutna i dalje,uznemirenost,i naravno osecaj depersonalizcije koji ume da se proteze tokom celog dana…Moja dr.kaze da je maprotilin urdio svoje…i da carobne tablete nema..da moram da se izborim sama i eventualno ponovo potrazim pomoc na institut za mentalno zdravlje.Meni je to mozete i pretpostaviti veoma teska odluka..jer kako vreme prolazi ,ocekivala sam poboljsanje,a ne ovakav predlog.Iskreno mislim da maprotilin mozda nije vise tableta koja je adekvatna za ovakvo stanje,bar ne vise.Verujem da postoji ne carobna tableta,ali sigurno nesto sto je adekvatno za ovakav poremecaj….Sledece nedelje se nadam odlasku kod svog doktora…bojim se da necu dobiti odgovor kakv bi zelea od nje…ne trazim nista crobno..borila sam se sve ovo vreme kao nikada do sad…smanjena mi je doza na nekih 20 mg…koristim i bromazepam..ali..osecam da mi to ili nije dovoljn ili nije adekvatno za stanje u kojem se trenutno nalazim…sve to ste reki…sve je tu..u mojoj glavi,prosto ne mogu da vreujem da je to ustvari veoma poznat poremecaj,koji moja doktorka ni u jednom trenutku nije nazvala pravim imenom,do duse nije biio toliko pojacan osecaj da bi potencirala na na terapijama odlazeci kod nje.Osecaj,,,NEDAJ BOZE NIKOME! ne znam sta da uradim pored svega ovog sto ste naveli,da taj osecaj nestane.uzdisem,,,tuzna sam.,,,jutra su pocela da mi bivaju teska,,,umorna…onda preko dan nekoliko puta stres kada me prodrma tj osecaj….zao mi je sebe…nisam umela da cuvam kada je trebalo,od svega sto me je dovelo ovakvo stanje.Mogla bi satima da pisem…jer jedino tako izbacim sve ono sto osecam,jer dok govorim,dzaba mi je,…kad ja nemam osecajda sam ja to rekla..i da se sve ovo meni dogadja..jer u suprotnom…trgla bi se odvno i pomogla sebi,Zato mislim da mi mozda adekvatan lek moze biti velika pomoc u sadasnjem trenutku kada i pored svega sto osecam …kazem da mi samo malo treba..i da cu biti ja dobro..samo malo pomoci,prave.Hvala unapred

  5. Jela says:

    Jela
    Jela
    Drago mi je da sam pronasala i cula da „taj odvratan“ osecaj ima „ima i pezime“.
    Imam 42 godine.Prvi put sam se susrela sa problemima anksioznosti u svojoj 18_oj godini.
    Potom je sledio period oko 30-e kada sam i posle terapije od dva meseca,boravila u dnevnoj bolnici mesec dana.Tada mi se prvi put javio taj osecaj depersonalizacije,koji nikome nisam mgla da objasnim.
    Uglavnom uz adekvatnu treapiju sve se dobro zavrsilo da bi od pre dve ,tri godine, krenula neka nesanica koju sam ja iz straha da c mi se sve ponovo vratiti,ignorisala….do pre godinu dana kada sam potrazila pomoc.Pruzena mi je od iste doktorke koja me prati od moje 18 god.Krenula sam sa terapijom maprotilina…nisam prelazila 30mg…uz male doze bromazepama.Sve je to islo gore-dole..napred nazad…da bi sada ,u ovom trenutku rekla da sam veoma depresivna,nesanica je prisutna i dalje,uznemirenost,i naravno osecaj depersonalizcije koji ume da se proteze tokom celog dana…Moja dr.kaze da je maprotilin urdio svoje…i da carobne tablete nema..da moram da se izborim sama i eventualno ponovo potrazim pomoc na institut za mentalno zdravlje.Meni je to mozete i pretpostaviti veoma teska odluka..jer kako vreme prolazi ,ocekivala sam poboljsanje,a ne ovakav predlog.Iskreno mislim da maprotilin mozda nije vise tableta koja je adekvatna za ovakvo stanje,bar ne vise.Verujem da postoji ne carobna tableta,ali sigurno nesto sto je adekvatno za ovakav poremecaj….Sledece nedelje se nadam odlasku kod svog doktora…bojim se da necu dobiti odgovor kakv bi zelea od nje…ne trazim nista crobno..borila sam se sve ovo vreme kao nikada do sad…smanjena mi je doza na nekih 20 mg…koristim i bromazepam..ali..osecam da mi to ili nije dovoljn ili nije adekvatno za stanje u kojem se trenutno nalazim…sve to ste reki…sve je tu..u mojoj glavi,prosto ne mogu da vreujem da je to ustvari veoma poznat poremecaj,koji moja doktorka ni u jednom trenutku nije nazvala pravim imenom,do duse nije biio toliko pojacan osecaj da bi potencirala na na terapijama odlazeci kod nje.Osecaj,,,NEDAJ BOZE NIKOME! ne znam sta da uradim pored svega ovog sto ste naveli,da taj osecaj nestane.uzdisem,,,tuzna sam.,,,jutra su pocela da mi bivaju teska,,,umorna…onda preko dan nekoliko puta stres kada me prodrma tj osecaj….zao mi je sebe…nisam umela da cuvam kada je trebalo,od svega sto me je dovelo ovakvo stanje.Mogla bi satima da pisem…jer jedino tako izbacim sve ono sto osecam,jer dok govorim,dzaba mi je,…kad ja nemam osecajda sam ja to rekla..i da se sve ovo meni dogadja..jer u suprotnom…trgla bi se odvno i pomogla sebi,Zato mislim da mi mozda adekvatan lek moze biti velika pomoc u sadasnjem trenutku kada i pored svega sto osecam …kazem da mi samo malo treba..i da cu biti ja dobro..samo malo pomoci,prave.Hvala unapred

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *