Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

U prethodnim tekstovima je prevashodno bilo reči o opsesivno-kompulzivnom poremećaju (OKP) koji spada u anksiozne poremećaje. Priroda ovog poremećaja je takva da kod osobe postoje određene opsesivne misli povodom kojih dolazi do razvoja anksioznosti koju osoba pokušava da neutrališe određenim kompulzivnim radnjama (koje se manje ili više otvoreno manifestuju). Ovaj kao i svi drugi anksiozni poremećaji su prolazni i uz određen tretman se mogu prevazići. Sa druge strane, kada govorimo o opsesivno-kopulzivnom poremećaju ličnosti onda mislimo o određenim relativno trajnim karakteristikama osobe koje su manje ili više disfunkcionalne.

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti (OKPL)?

Osobe sa ovakvim tipom ličnosti karakteriše preterana potreba za redom, preciznošću i perfekcijom. One obavaljaju aktivnosti izrazito detaljno i metodično. Preokupirani su tačnošću, rasporedima i pravilima. Imaju preterano razvijenu odgovornost i želju da sve zadatke obave besprekorno. Usled želje da sve urade savršeno, mogu odlagati obavljenje određenih zadataka kada procene da je nemoguće postići savršenost. Njihov pristup problemima i ljudima je rigidan, te im je ograničen kapacitet za prilagođavanje novim zahtevima sredine. Oni imaju poteškoću da osveste i izraze bilo pozitivne bilo negativne emocije (npr.ljubav ili bes).  Osobe sa ovakvim tipom ličnosti su sklone da kontrolišu ljude oko sebe, da se takmiče sa drugima i da ih kritikuju. Teško prihvataju i razumeju ideje, emocije i ponašanje ljudi u svojoj okolini.

OKP vs. OKPL

Osobe sa OKP-om, kao što je napomenuto, imaju opsesivne misli kojih žele da se „otarase“ jer povodom istih osećaju anksioznost, osobe sa OKPL-om nemaju opsesivne misli niti kompulzivne radnje koje ih ometaju. Oni smatraju da je njihovo ponašanje i razmišljanje u redu i da sve rade na najbolji i najispravniji način.

Osobe sa OKP-om usled pojačane anksioznosti otežano funkcionišu u svim segmentima života, u interpersonalnim odnosima i na poslu, sa druge strane osobe sa OKPL-om mogu imati problema u interpersonalnim odnosima dok su na poslu uglavnom efikasni (ukoliko ih preterani perfekcionizam ne usporava da obavljaju određene zadatke). Pri tom, oni su uverenja da kada bi se svi pridržavali strogih pravila sve bi funkcionisalo kako treba te nemaju potrebu da se obrate psihologu dok osobe sa OKP-om u većini slučajeva otvoreno traže pomoć stručnjaka (iako ponekada to izbegavaju jer imaju osećaj krivice zbog „neprikladnog“ sadržaja njihovih opsesivnih misli) .

Osobe sa OKPL-om mogu loše uticati na ljude koji su neposredno u njihovoj okolini usled svoje osobine da žele preterano da kontrolišu sve oko sebe, pa su tako porodica i poslovni saradnici oni koji najviše ispaštaju dok se osobe sa OKP-om svakodnevno suočavaju sa neprijatnim osećanjem anksioznosti i usled toga im opada funkcionalnost u socijalnoj ili radnoj sredini i najviše trpe oni sami.

Veza između OKP i OKPL

Iako se ranije smatralo da postoji veća povezanost između ova dva poremećaja, pokazalo se da to ipak nije tako. Osobe koje imaju OKP uglavnom  imaju karakteristike tipične za zavisni i izbegavajući poremećaj ličnosti pre nego opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Ipak, pokazuje se da se određene karakteristike OKPL-a kao što je, na primer,  perfekcionizam češće javlja kod osoba sa OKP-om u odnosu na populaciju koja nema ovaj poremećaj.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

2 komentara na: “Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

  1. Pingback: Opsesivne misli ,,bez” kompulzija | Vaš psiholog

  2. ljilja says:

    Zanima me skype kurs dubokog PEATA da bih mogla da pomognem cerki koja ima bipolarni poremecaj ako pomaze lecenje ovom metodom . Ali me prvenstveno zanima kako da se ponasamo u okviru porodice prema njoj .Posle 11g. lutanja i pogresnih dijagnoza zadnjih 5g. se vodi pod ovom dg, Odlazila sam na razgovore megjutim nikad mi niko nije objasnio kako se ponasati kao porodica prema bolesnom detetu (devojci od 35g.)Cesto citam ali nigde ne nalazim na temu koja je inte kako bitna .Molim Vas za odgovor ?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *