Kako da se oslobodite bilo kojih neprijatnih misli u tri jednostavna koraka

Negativne, opsesivne, prisilne i iracionalne misli karakteriše njihova upornost, trajanje i javljanje mimo subjektove volje. Ove misli ne samo da osobi kvare raspoloženje, već remete njenu koncentraciju, motivaciju i osećaj da osoba ima kontrolu nad sobom. Pored toga što su negativne, ove misli osobi deluju kao nekontrolabilne jer što se osoba više bori sa njima one su sve upornije.

Zašto su negativne, opsesivne misli tako uporne?

Iz dva razloga. Prvi razlog je povezanost ovih misli sa negativnim afektom, kao što je na primer strah, bes, očaj, osećaj krivice i sl. Kada ne bi bile zasićene negativnm afektom ove misli bi brzo prolazile i osoba ne bi na njih obraćala puno pažnje. Ono što im daje snagu i upornost je negativni afekat sa kojim osoba ne zna šta da radi.

Drugi razlog je pažnja. Zbog upornosti i neprijatnosti ovih misli osoba je sklona da obraća pažnju na ove misli, da bude okupirana analizom ili brobom sa tim mislima što znači da se osoba udubljuje u njih i tako ih hrani, tako im daje snagu i moć. Bez obraćanja svesne pažnje ove misli gube na teženi, blede, odlaze, učestalost njihovog  javljanja linearno opada i na kraju se uopšte više ne javljaju. Kada naučite tehniku koju ću vam opisati u ovom tekstu bićete u stanju da naučite kako da se oslobodite bilo kojih negativnih misli, uključujući i strašne misli. Sada ću vam objasniti tu tehniku koja se sastoji od tri koraka.

Kako da prevaziđete opsesivne misli?

Prvi korak se sastoji u prepoznavanju negativnih misli i razlikovanju onoga što se događa u mislima (vašem umu) od onoga što se događa u realnosti. Prvo što treba da znate je da su negativne misli kao i svake druge misli samo misli. Stoga one nemaju nikakvu magičnu moć, ne predstavljaju realnost i ne mogu da utiču na vaše ponašanje ako vi tako ne odlučite. Negativne misli su plod imaginacije, zamišljanja nečeg što se ne događa sada i ovde. Uvek je tako. Sve što se ne događa sada i ovde je samo imaginacija a ne realnost, proizvod uma. Imaginacija koliko god bila blizu ili daleko od realnosti je samo imaginacija, konstrukcija vašeg uma. Vi ne morate te imaginacije uzimati zdravo za gotovo i tretirati ih kao činjenice. Misli nisu činjenice već samo mentalni događaji. Kada znate da su misli proizvod mašte, prozvod vašeg uma vi ih nećete tumačiti bukvalno. Zašto uopšte um stvara negativne ili strašne misli? Zbog negativnih osećanja koja imate a niste ih prihvatili. Zbog straha, besa, anksioznosti i drugih negativnih osećanja sa kojima se borite. Ta osećanja teraju vaš um da stvara negativne misli i te misli su deo tih negativnih osećanja. Šta da radite sa tim osećanjima? Odustanite od borbe i pustite ih da odu.

Šta da radite sa opsesivnim mislima?

Drugi korak se sastoji u tome da prekinete lanac negativnih misli. Kako da to uradite? Jednostavno im se nemojte odupirati već ih samo konstatujte i pustite ih da odu. Nemojte ih analizitati niti se boriti sa njima. Nemojte pokušavati da ih zaustavite, jednostavno nemojte im poklanjati pažnju. Nemojte se udubljivati u njih i one će početi da blede i na kraju će skroz nestati. Shvatite da su te misli jedan mentalni film u vašem umu, film koji se sastoji od menatlnih slika, reči ili zvukova. To je film koji vi ne želite da gledate, to nije film po vašem ukusu. Vi se ne morate udubljivati u taj film. Film se odvija ali bez vaše aktivne pažnje on neće uticati na vaše raspoloženje. U vašim rukama je moć da odlučite da li ćete gledati taj film ili ne, da li ćete se udubljivati u te misli ili ćete ih samo konstatovati i pustiti da odu. Vi nemate kontrolu nad sadržajem tog negativnog filma ali imate direktnu moć da odlučite da li ćete gledati taj film ili ne.

Usidrite se u sadašnjem trenutku

Treći korak podrazumeva da se vratite u sadašnji trenutak. Rekli smo da negativne misli su plod imaginacije i da se one ne odnose na realnost. Realnost je samo ono što se događa sada i ovde a ne ono što se događa u vašem umu. Kada ste odlučili da se ne udubljujete u negativne misli, udubite se u sadašnji trenutak. Konstatujte šta se događa u sadašnjem trenutnku? Pogledajte oko sebe gde se nalazite? Šta je oko vas? Pitajte sebe: Da li ovo što zamišljam (negativne misli) se događa sada i ovde ili je sve to u mom umu? Fokusirajte se na disanje jer to je nešto što se dešava u sadašnjem trenutku, postanite svesni udisaja, postanite svesni izdisanja, bez suđenja i analize. Sačekajte da negativne misli i negativna osećanja koja su njihov pratilac odu. Nemojte se boriti sa njima. Nemojte se požurivati, samo sačekajte da odu bez vašeg svesnog napora, bez ulaganja vaše svesne pažnje. Budite u sadašnjosti. Uradite nešto, pokrenite neku aktivnost koja će zahtevati vašu koncentraciju, vaše aktivno učešće i to će vam dodatno pomoći da se u vašem umu distancirate od negativnih misli. Kada to uspete one će same da odu, jednostavno će izbledeti zajedno sa negativnim osećanjem.

Vežbajte ovu tehniku kada god možete. Ako vam ne ide uvek lako, vežbajte. Nemojte odustajati, potrebno je truda da je uvežbate i automatizujete, posle će vam biti lako da je koristite.

Kako da pomognete sebi i oslobodite se opsesivnih, prisilnih misli?

Ako želite da sami prevaziđete opsesivne, prisilne misli naručite već danas ovaj sjajni program koji se naziva Kako da prevaziđete opsesivne misli u samo 4 jednostavna koraka

U tom programu naučićete sve tehnike koje su vam potrebne da biste se rešili opsesivnih misli sami i zauvek.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

74 komentara na: “Kako da se oslobodite bilo kojih neprijatnih misli u tri jednostavna koraka

  1. Dusan says:

    Citam vase tekstove i mislim da su zaista dobri. U ovom sam procitao da negativne misli ne treba shvatati kao nesto sto se stvarno desava, vec da su one produkt naseg uma. Da li mislite da je ok tako reci, jer se covek moze zapitati: „Pa nesto nije u redu samnom, cim ja ovako razmisljam onda nesto nije u redu“ . Dakle pojam desavanja necega u glavi (samo u nasoj glavi, niko drugi ovo ne “vidi“ vec samo mi…..) se moze tretirati na razne nacine, uglavnom negativno po nas same. Sta Vi mislite o tome?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, nisu probelem misli same po sebi vec nasa reakcija na njih. Prosto, neprijatne/osujecujuce misli se mogu javiti kod svakog coveka ALI razlika je u tome sto ce neko takve misli samo konstatovati i reci sebi da su besmislene i nepotrebne. Problem nastaje kada „podlegnemo“ takvim mislima, stalno ih vrtimo po glavi i time odrzavamo i nanovo stvaramo neprijatna osecanja. Dakle, prvo ih registrujte, oznacite kao nevazne i tako prekinite njihov tok. Naravno, to na pocetku nije lako jer je prakticno ovaj disfunkcionalni proces naucen i tesko je otarasiti ga se u startu ali budite uporni i dosledi jer je moguce prekinuti ga. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  2. jelena says:

    kod mene licno postoji borba sa tim mislima, ja kao da im ne dozvoljavam da odu dok ne postanem imuna na njih, pa sebe preispitujem da li postajem imuna na njih, ali one i dalje ostaju, i samo sebe nepotrebno mucim, da li ce skrecanje misli na neke druge stvari stvarno pomoci da one izblede?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, skretanje misli na nesto drugo jeste jedan od nacina prevazilazenja neprijatnih misli ali ne i jedini i ponekad ne i najefikasniji. Vazno je promeniti stav prema neprijatnim mislima i mentalno ih precrtavati u glavi (kao sto biste to uradili na primer na papiru). Dakle, vazno je da stalno „gasite“ trag takvih misli u svojoj memoriji kako se ne bi obnavljao osecaj straha koji je asociran za njih. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  3. Jelenakl says:

    Potrebna mi je pomoć. Ne znam kako da se izborim sa ovim što mi se dešava. Pre 5 meseci rodila sam dete. Od tog trenutka sve ide pogrešnim tokom. Suprug i ja se konstantno svađamo, oko svega, krenule su i uvrede, pre par dana situacija je eskalirala, i ja sam bila spremna da odem. Jako sam nesrećna. Uopšte se ne osećam radosno i srećno. Često uhvatim sebe da se ljutim na bebu, kilogrami su se vratili, sve obaveze i društveni život su u stagnaciji. Sve ono za šta sam se godinama borila i za šta sam radila sada, polako nestaje. Okolina me pritiska da je dete na neprikosnovenom prvom mestu, i da sve zaboravim zbog bebe, ali, ja ne osećam u sebi da je tako, čak mi sve to smeta, ali, ćutim, potiskujem to u sebi, da ne kažu da sam loša majka. Često plačem, mnogo sam nervozna, sve mi izaziva bes, imam želju da razbijam stvari po kući. Najviše mi smeta što me svi ubeđuju da ni kilogrami nisu bitni, da sam sada majka, da to nije važno. Šta da radim? Osećam da ću pući. Odnose sa suprugom izbegavam, ma, izbegavam i u ogledalo da se pogledam, sramota me sopstvenog izgleda. Volela bih savet. Ja nikada nisam bila ovako mračna i tužna. Naprotiv, bila sam vedra osoba koja je uvek imala rešenje za sve i bila puna radosti i optimizma. Šta da radim?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, svakako se morate aktivirati. Sa muzem je potrebano da obavite konstruktivan razgovor i da zajedno iznesete sta vam smeta i idete ka tome da napravite zdraviju atmosferu zbog deteta. Sto se kilaze tice, uvek kada ugrabite malo vremena odradite neke vezbe (mozete naci na youtube-u demonstracije razlicitih fitnes treninga i sl.) ili uzmete neku sobnu spravu za vezbanje (npr. sobni bickl ili traku za trcanje). Regulisite ishranu-unosite zdravu i raznovrsnu hranu sto je vazno zbog deteta a izbacite one koje doprinose gojaznosti (najbolje bi bilo da se konsultujete sa nutricionistom s obzirom da jos uvek dojite dete). Dakle, nema razloga da budete besni i ocajni, vec radite na onome sto vam smeta, planski i dosledno. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  4. Sanja says:

    Jako me interesuje sledeće…Da li osećaj natečenosti(npr.obraza)tj.osećaj kao da mi nešto smeta na jagodici obraza jeste na nervnoj bazi?I onda počinje gledanje na ogledalu,zagledanje da li je nešto „krivo“,natečeno drugačije..Inače imam grozan strah od( facijalne paralize),usled toga jer je moja bliska osoba imala istu.Obzirom da mi se ovo često dešava,već slutim da je nešto trebalo da se desi,već bi se desilo,ali zašto se to dešava,i kako se izboriti sa tim?

  5. Natasa says:

    Pozdrav
    Pokusavam da formulisem pitanje,da vam objasnim moje trenutno stanje.Inace,samohrana sam majka dvoje djece od koje jedno ima tezak oblik Crebralne Paralize.Nedavno smo bile tri sedmice u bolnici i od kako smo se vratili ja nikako ‘nisam svoja’..Inace sam uvijek i nasmijana i uredno dotjerana iako iznosim dijete od 30kg iz invalidskih kolica,ali sad je jako mi tesko da skrenem negativne misli.Dugo vec vremene pokusavam da nadjem bilo kakav poao misleci da bi mi to pomoglo da prebrodim sve probleme,ali bezuspjesna potraga..
    Ali odlutah ja od glavnog problema..
    Prije dvije sedmice smo vratile se iz bolnice u kojaoj je bilo nenadanih sokova,tipa transfuzije,napada..a jako je tesko kroz sve to prolaziti sasvim sama.
    Da li mislite da ce vremenom ova moja psihicka odsutnost popustiti?
    Da li mislite da bi mi bilo lakse ako bih mogla isplakati se,jer to je za mene luksuz koji si ne dopustam,ne bih zeljela da me starija kcerka vidi uplakanu..
    Hvala

  6. sanjastorm says:

    Poštovani,

    zaista mi se dopada način na koji ste opisali razlog upornosti negativnih misli. Trenutno se borim iz minuta u minut sa anksioznošću, napadima panike i depresijom (koliko sam razumela, ovo manje-više ide jedno sa drugim). U jednom trenutku sam osetila da kreće panika, rekla „Hajde, slobodno“ i panika je prestala. Trebalo mi je oko dva meseca da dođem dotle.Tako isto pokušavam da radim i sa mislima, jer sam shvatila da kod mene kao obrazac ide: negativna misao (uglavnom je u pitanju smrt, ludilo ili neki sumanuti scenario padanja komete i sl.)-bespomoćnost-ubrzan rad srca-potpuna panika. Nekoliko puta mi je pošlo za rukom da kada krenu misli kažem „Hajde“ i da one stanu, izblede.Trenutno učim da praktikujem treći korak koji ste spomenuli.

    Hvala Vam na ovom tekstu.

    • Ena says:

      Meni se desava da se ujutru tresem ruke mi drhte i onda me uhvati panika. Nemam trenutno nikakvih problema umesto da budem opustena ja sam napeta. Pre dve god izgubila sam bebu u 6 mesecu i od tad su krenuli moji simptomi straha i negativnih misli. Bojim se za svoje roditelje,za cerkicu za muza cim pomislim sta ako…? Meni lose odmah. Inace sam mnogo emotivna osoba. Molim vas jer neko imao slicne simptome?

  7. zole says:

    Poštovani,
    Često sam opterćen nekim mislima,da nešto nisam uradio kako treba i kad sve odradim i provjerim,onda sam stalno pod nekim pritiskom da sam ipak nešto propustio,pa kad pođem analizirati detalj po detalj,onda pođem sumnjati u neki mali sitni detalj koji me pođe brinuti,koji i da sam propustio uraditi nebi izazvao nikakvu štetu, a kad se nekad i odlučim da to provjerim uvjerim se da je ta briga bila bespotrebna i da time što se brinem zbog gluposti samo sebi činim štetu za fizičko i psihičko zdravlje.

  8. Mateja says:

    Citam Vas clanak i zaista to pokusavam zadnjih mjesec dana.Mislit pozitivno,gledat pozitivno sve pozitivno,a ubiti nista od svega toga.Te misli me iz dana u dan ubijaju i pocela sam doslovno samo negativno razmisljat.Moj zarucnik me trpi i tu je,i sve to stoji,ali ubijam i njega.Nikad me nitko nije upozno ovakvu i on sad to prozivljava sa mnom.Pretesko je postalo jer sam bila sretna do prije,eto,nekoliko mjeseci.Mozda mi treba neka strucna pomoc?Jer ne pomaze mi nista,ne mogu vise niti normalno jest,a ja stvarno puno jedem i volim hranu.Sada nemam volje niti za to.Vidim pozitivne stvari,ali samo ostajem na tomu da ih „vidim“.Ne reagiram uopce na njih.Sad eto tu pisem jer sam pogubljena sama sa sobom i vise ne vidim izlaz.

  9. budala says:

    Pozdrav…imam problem sa umisljanjem bolesti i koliko god da pokusavam da ne misim na to uvek m se vrate kao ono e mozda sam nesto bolesn neka teska skrivena bolest ne znam vise sta da radim kako da se rijesim toga a nista me ne boli..molim savet..

  10. Marko says:

    Prije mesec dana osetio sam simptome poceo sam da se umisljam u sebe.. pocele su neke misli da me opsjedaju.. pijo sam mnogo kafe i proziveo sam par stresnih situacija.. pa sam poceo da imam napade koji su pocinjali sa tim losim mislima srce mi je ubrzano lupalo.poceo sam da se tresem dah mi se poceo skracivati.. i znao sam imati po 10 takvih napada dnevno.. ali sa vremenom prestao sam piti kafu i poceo sam da jedem zdravije. Nemam vise takve napade ali jos uvek imam te neke lose misli koje me tokom dana opterecavaju ali manje nego pre.. pa volio bi da znam od cega tacno patim i dali se desio neki pomak u ovoj bolesti sa tim da vise nemam te ucestale napade.. i na koji nacin bi bilo naj bolje da se lecim.? E da da pomenem moja majke pre nego sto je mene rodila imala je tako te probleme sa psihom. Molim vas za neke savete

  11. Diana says:

    Pre dve-tri nedelje imala sam napad koji je izazvala misao da cu da umrem (srce mi je lupalo,jeza me je prosla,glava mi pulsirala,grcio mi se stomak,osecala sam se kao da gubim kontrolu). Od tad zaspim cim svane,preko dana mi se javljaju misli iste takve ili slicne ali se trudim da radim druge stvari nekad uspem da samo pustim misao da prodje a nekad mi se desi samo da mi lupa srce i da mi se grci stomak,nije mi problem da budem napolju jer se trudim da bodrim sebe (iako mi se napad desilo kad sam bila sama i u javnom prevozu dok sam isla na ispit ) da su to samo misli i da ce sve biti ok.Mozete mi reci da li je to napad ili anksioznost ili nesto drugo?
    Hvala unapred!

  12. Branislav says:

    Lijep Pozdrav ! Citajuci vase detaljne analize o uzroci anksioznosti , moram priznati da sam fasciniran nacinom izrazavanja strucnim zapazanjem koji se manifestuje kroz visoku edukativnost i svakodnevnim ucenjem od eksperimenata
    i razlicitih pacijenata.. Vi zaista imate Psihologiju instaliranu u podsvesnu viziju prakse baziranoj na znanju i motivaciji za istrazivanjem tendecija u ljudskoj psiha.. Textovi su besprijekorno tacni i mnogi mogu da se pronadju u tim simptomima, jer ljudska psiha je takva da se sve zasniva na nasim mislima. Kakve su nam misli i zivot je samo reprodukcija nasih misli a izazvane misli su samo plod prezivljenog soka koji je skriven u zadnjem delu podsvesti pa se cesto manifestuje kroz REM fazu snova, koji potenciraju neuroze i nesanicu i kocenja u fazi nastajanja sna, koji je onemogucen jer je savjest i dalje pod budnim okom podsvesti koja se preko tjelesnih siptoma koji su u disbalansu prenosi na stanje uma i ne dopusta da se postigne osecaj opustenosti..
    E sad se Vi diplomirani psiholozi mozete dovesti u razmatranje i predrasudu o
    tome zasto Ja vama to pisem i ko sam Ja u stvari.. i zasto ja da objasnjavam vama kad ste vi psiholozi. ? Postoji jedna stvar sto je zaista tacna.. A to je: Nikakva skola ne moze nauciti coveka koliko zivot ali najvise covek sazrijeva kroz dozivljaje bilo da su to psihicke traume ili set divnih prozivljenih trenutaka.. E sad, sta sam Ja zelio reci..? Da one osobe koje se bore sa svojim fobijama u podsvesti znaju mnogo vise nego i experti iz te oblasti , samo sto ne znaju da se izraze i zato sto nemaju samopouzdanja da steknu motiv da sami mogu da neutralisu dugorocne fobije.
    Ali treba uzeti u obzir da se nijedan strah ne pojavi preko noci, to je virus kojeg mi sami sirimo a on se kopira i blokira sve pozitivne emocije koji su nas odbrambeni mehanizam.. a povredjene emocije iniciraju depresiju a depresija amplicira strah a kasnije se stvara kompleks zvani fobija i tako se proces straha prosiruje i stvara sve teza psihicka oboljena.. Sve ovo je plod odgoja roditelja, anksioznost se u velikoj meri nasledjuje, jer sposobnost je razlika izmedju straha i hrabrosti u datom trenutku, pa ako je roditelj istrzan i u stalnoj napetosti i strepnji on ce od deteta sa preteranim zasticavanjem napraviti jos vecu kukavicu nego sto je i sam , jer dete nasledjuje strahove a ako roditelj ne hrabri dete na vreme ucinak straha nece opasti ni malo.. Dakle anksioznost je u vecoj meri nasledjena nego izazvana , u izazvane i stecene aksioznosti mozemo svrstati :
    1-Traume
    2-Ubistva
    3-Poroke
    4-Kosmare
    5-Stresove i ostalo.
    Mi ljudi se najvise plasimo promena, bas zbog toga mi stvaramo razlicite percepcije i jacamo nesigurnosti i trematizujemo svaku novonastalu situaciju.. Eto kolika je razlika izmedju anksioznosti i samopouzdanja ili hrabrosti.. Hrabar covek je neogranicen ambiciozan rodjen da riskira i da u svakoj neprilici stvori priliku, a covek sa fobijom u svakoj prilici vidi neuspeh. Mi mozemo i neutralisati opsesivne misli i uciniti da one izgube na dejstvu i razini ali da li to znaci da i povecavamo hrabrost..?- Ne. Resiti se anksioznosti ne znaci da cemo postati hrabri , ali ipak kad pobedimo strahove mi smo dobili najtezu bitku a to je ona personalna , borba savjesti sa podsvjesti da bi se implementirala reakcija koja ce podstaci relaksaciju nasih osecaja i dusevni balans
    a i prociscavanje nasih aura.
    Psihologija coveka je toliko slozena , ono sto ljudska psiha moze da fantazira,zamisli, pretpostavi , izmisli je fenomen neurona i svih delova kriticne.osobine podsvesti i operativnog sistema uma zasnovanog na nasim culima i osecajima koji su ujedno i nasa emocija na psihicke podrazaje.. Koliko poroci uticu na buduce hipohondricare , pa tako da deca od alkoholicara ili narkomana prozivljavaju pravi nervni sukob baziran na povisenom osjecaju za zdravlje roditelja i agoniji
    koja direktno pogadja u emocije deteta i rusi hladnohrvne komponente odbrambenog sustava i pogadja u centar emocija a to sve rezultira Sokom neverbalnih signala koji se brzo siri ka svesti i prenosi na ostala cula da bi na kraju zavrsilo u podsvesti i stvorilo depresiju koja na kraju rezultira totalnim povlacenjem u sebe i osecajem krivnje koji stvara agorofobiju i u vecini slucajeva dolazi do totalnog kolapsa razmisljanja i toga da se sve gleda iz negativnog ugla i to stvara negativne vibracije koje su poznate kao anksioznost , dakle anksioznost nije neosnovan strah.. Svaka akcija stvara reakciju.. Nista se ne desava slucajno bas nista.
    Koliku gresku rade roditelji kad u periodu adolescencije
    dece provode agresiju i stvaraju buku , sa tim od dece prave osobe koje ce isto postati agresivne iz stecenog vaspitanja ali i odbrambenog stava . Misli nisu nastale nasom zeljom da u udjemo u paranormalni svet i da istrazimo crne misli i da se igramo sa nasim umom i nasom znatizeljom .. mi ne trazimo potencijalni strah u sebi , on nalazi nas.. Nije znatizelja nas stimulans da sami sebe upustamo u rat sa crnim mislima Nee, misli se desavaju zbog neispunjenosti manjku aktivnosti izlazaka; na bazi naglih sazrevanja na iznenadjenjima stresnim situacijama na koje se nismo mentalno pripremili.. Sve ovo dokazuje , da smo mi u velikoj meri nasledili anksiozne i psihicke poremecaje..

    Bilo mi je zadovoljstvo komentarisati i izneti svoje misljenje , nisam psiholog ali kao i da jesam , jer sam ovo sve………… A u proslom zivotu bi bio Froid po astoloskoj istorici.

  13. Sonja says:

    Pozdrav. Imam OKP i veoma mi je tesko nekad sa tim. Pokusavam da se izborim i da sebi dam do znanja da te misli nisu realnost i da one ne mogu da uticu na nju, da ono sto mi misli namecu nije ono sto ja zelim. Jedno su misle, drugo sam ja. Ali u samom trenutku kada one naidju, strah preovlada. Mozda ce ovo zvucati veoma glupo nekima, ali citam sanovnik i moze se reci da verujem u to. Nekada su mi zastrasujuce misli u glavi i ne mogu da ne razmisljam o njima. I onda desi se da sanjam svasta, stvari vezane za moje misli, i u sanovniku one znace smrt i onda se tek uplasim. Da li se to vazi i ako je sve iz podsvesti? Ne zelim da se bilo sta lose dogodi nikome. Jako se bojim da spavam opet, pa navijam alarm na svakih sat vremena jer kazu da coveku treba oko sat vremena da pocne da sanja, a ja to ne zelim i trudim se da prekinem sebe u tome. Ne znam kako sam postala ovakva, kako su mi se ove misli ubacile u zivot. Molim vas, odgovorite mi. Hvala, unapred. Pozdrav

    • Profile photo of Dr Vladimir Mišić
      Dr Vladimir Mišić says:

      Postovana Sonja, nema potrebe da gledate u sanovnik jer to nema veze sa vasim problemom. OKP je anksiozni poremecaj i resava se psihoterapijom. Na psihoterapiji naucicete kako da se oslobodite tih iracionalnih misli koje su nabijene anksioznoscu. Pozdrav

  14. Mirjana says:

    Imam problem vec mesec dana imam crne misli. Razmisljam o smrti i o tome sta ide posle bje. Ta razmisljanja su stvarno pocela da me guse, bukvalno ne mogu da disem. Takodje, od kad su pocele te misli slabo spavam, jer me te misli muce uglavnom u toku noci, a kada napokon zaspim imam kosmare u kojima mi se javljaju rani nacini smrti mene i nekih drugih nepoznatih ljudi. Ukucala sam na netu da vidim kako da se oslobodim tih misli i Vas nacin mi deluje kao dobar i nadam se da ce mi pomoci da bar malo potisnem te misli.

    • Profile photo of Dr Vladimir Mišić
      Dr Vladimir Mišić says:

      Postovana Mirjana, ne treba da potiskujete strasne misli vec da ih prihvatite, ako se borite sa njima one su sve upornije, zato i opstaju. Procitajte na nasem sajtu ima dosta tekstova na tu temu. Pozdrav

      • alisa says:

        Dobar dan dr. misicz zanima me jedna stvar! Z tekstu pise gore da nemogu da se realitocaju i da uticu na nas ako ni ti ne odlucimo e sad neznam sta mislite ako ne odlucimo 🙂 jelu ste mislisli ako ne odlucimo da hin dajemo namtnacaj i tako da budemo ne razpolozeni? Pozz

        • alisa says:

          Oh izvinjavam se na greske.. Jeli ste mislili u teksu ako ne odlucimo da him ne dajemo na znacaj onda necemo biti nerazpolotena a ako odlucimo onda da migu da uticu na nase razpolozenje

  15. Milan says:

    Dobar dan, imam 18 godina i u poslednje vreme se osecam veoma mrtvo i nisam ni za sta zainteresovan, razne misli mi prolaze kroz glavu, kako necu upisat fax, polozit vozacki, strah me od svega toga, tesko zaspim, proslu noc nisam mogao uopste da spavam u 3:00 sam tek zaspao, probudio se u pet, kad legnem da spavam uhvati me panika, okrecem se, ustajem, samo sto ne placem. Imao sam slican problem kad sam krenuo u Gimnaziju, ali proslo je, evo sad opet isto. Danas kad sam prvi put seo u auto da se obucavam za vozacki, nisam mogao da drzim kvacilo koliko sam se tresao, u nekim situacijama na kruznom nisam znao gde je levo gde desno. Prosle godine je sve bilo u redu, spavao sam dobro, osecao se dobro, imao sam samopouzdanja, sad je sve to u vodu palo. I jos ovo, jednu noc nisam mogao da zaspim, strah me je bilo, otisao sam kod sestre i nekako mi je bilo lakse. Moze li mi neko reci sta se desava sa mnom, i sta da radim ?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Poštovani Milane, dešava se da imate povišenu anksioznost koja se aktivirala usled stresnih događaja (upis fakulteta, vozacki ispit), tu anksioznost odrzavaju Vaše misli kojima predviđate da će se događaji koji su Vam značajni negativno završiti. Ovakva razmišljanja su štetna i uvode Vas u sve veći strah odnosno anksioznost a takođe prouzrokuju i nesanicu jer se usled straha povecava adrenalin i odrzava Vas budnim. Pokušajte da primenite tehniku iz ovog teksta, a ukoliko ste u mogućnosti možete nam se javiti i za psiholosko savetovanje. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • Tanja says:

        Dobro vece vec par meseci mi se desava dolaze mi strasne misli u glavi npr.da cu da poludim imam strah od toga svega!Kad mi se to sve u glavi pocne vrtit neznam sta da radim gde da pobegnem uhvati me mucnina i povracanje,noge me zabole i osecam jako lupanje srca!Imam dvoje male dece i veoma mi je tesko tako nesto doziveti pored nji neznam kako sama sebi da pomognem sa tim nesmem nigde da odem u glavi mi je odma a sta ako mi se desi da poludim nesmem nikom rec kako mi je,sta da radim?Da li mi vi mozete makar neki savet dati sta da radim kad mi to dodje?

  16. Milan says:

    Sve je to u redu. U nekom periodu dana sam dobro, i nema nikakvog straha, i pomislim na spavanje ne uzbudjujem se nesto mnogo. Ali desava mi se da se mnogo lose osecam, jednostavno svakakve mi stvari u glavi dolaze, kad pomislim na buducnost nesto mi iz grudi krene, i tako sve misao po misao i ne mogu vise, jednostavno mi dodje da puknem, legnem zabijem glavu u jastuk, ne pricam ni sa kim, mam dodje i pokusava da prica sa mnom ali ja ne mogu, znaci sva me rec „boli“ place mi se. I tako me to drzi i naidje mi period kad sam bio kao pre, veseo, izadjem radim oko kuce, uzivam. Sutra dan isto, u skoli se nekako borim, i ne osecam se toliko lose kao ponekad kod kuce. Pitam se da li sam normalan, hocu li skrenuti s pameti. U krevet ne smem da legnem da spavam dok moja sestra ne krene. Slabo jedem skroz, desava mi se to poslednjih 2 meseca. Fakultet necu upisivat jednu godinu dok ovo ne prodje. Sta da radim ljudi ?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Milane, na osnovu ovoga sto ste napisali predlazem Vam da se javite za psiholosku pomoc kod nas ili negde drugde kako ne biste produbili problem. Pretpostavljam da je u pitanju povisena anksioznost koja moze da se prevaziđe, nije ponta da izbegavate zivotne situacije vec da se suočite sa problemom i adekvatno pocnete da ga resavate.Srdačno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  17. Bugarka says:

    Draga sanja učinila sam kratu terapiju za opsesivne misli i anksioznosti. prisiljeni misli imam ali naučila sam da bi trebalo da primim i ne ignorisem tu mislao i negativne emocije koje se pojavljuju nakom tih misli.da him ne dajem znak. Da li je moja tehnika ispravna i dalje tako da nastupim sa tim problemom? je ovo dobro ponašanje? za mene je anksiozni poremećaj je nastala zbog prisilnog misli. Dali strah koji osecam treba tagodjet da primim i da ne ignorisem kao i kod opsesivni misli dok ne prodje jeli tehnika kod anksioznost ista kao kod okp? Jeli se tako isto ljeci anksioznost samo trpeti i ne ignorisati. Prisilne misli imam odkad sam bio mala ali tek kad sam presla u drugi grad da zivimo pocelo je i strah. Jeli strah opasan ne zelim da padnem u depresiju jako se plasim depresije i druge psihilogsi poremecaja. Nadam da ste me razumeli srpski mi nije najbolji zivim u bugarsku. Radujem se vase odgovor. Pozdrav iz sofije

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, pravilno postupate sa Vasim prisilnim mislima, sto se tice straha vazno je da sacekate da prodje i ne pojacavate ga dodatnim anksioznim ili opsesivnim mislima. Odgovor na pitanje vezano za depresiju mozete pronacu u ovom tekstu. Sanja M.,dipl.psiholog

  18. Jovana says:

    Moram da vas pitam nesto posto nzm o cemu je rec..Odavno vec se borim sa ovim,nzm ni kako da pocnem..Utripujem nesto u sebi da ako to ne uradim nesto ce da se desi..isto zamislim da nesto ulazi i izlazi iz mene kao,znate vrv o cemu se radi..to je jace od mene,svi mi kazi ne zaludjuj sa tim to ne postoji ali ja to u glavi imam tako i ponekad mi bas smeta..Hvala unapred..odg mi ovde ako mozete posto nesto mejl ne mogu da otvorim..nesto kao da u meni prica samo

  19. senad says:

    postovani imam neki strah u sebi nemogu nista normalno u zivotu da radim jednostavno srce hoce da iskoci kako da se rijesim toga

  20. Jadranka says:

    Ovako meni se vrtu misli da imam shizofreniju neznam zasto mene to neide iz glave i ponekad sam ubedjena da jesam poput mislih koje me prati! Prvo da cujem nesta pa onda da kao vidim neke stvari ili nekog koji nije tu staje to 🙁 samo strasne misli ili su to vec pocetak simptoma od shizofrenije.. Imam 27 god udata nema niko u porodicu tu bolest hvala bogu..Primecujem neke simptome pa neznam dali su to pravi ili to ja sama sebi umisljam kao opsesija! Davno je poceo strah pa onda to da umisljam svasta. osecam jaki stres kad pomislim na to teskoba me muci imam osecaj kao da cu izgubiti razum. Primjecujem da kad pomislim naprimjer da cujem nesto kao da neko prica ili nareduje sta da uradim da su to simptomi i onda osetim opet strah da imam paranoju. Slike mi se vrtu ispred ociju kako mucim volje o djete muce me sto osecam jake nagone da uvredim sebe ili nekog iz porodice strah me da me misli ne nateraju da nesta uradim dali su to opsesivne misli ? Konstanto mi se misli menjaju pa se pomislim zasto ja tako mislim ili zasto bas te misli. Nista mi u zivotu ne fali hvala bogu ali opet me taj strah od shizofrenije pravi besnu da bi samu sebe ponekad lupila samar.da prestane. Kad sam sama sa mojim djetetom jos je gore umisljam da mi neko govori sta da uradim i opet mislim ok to je simptom ti si poludela.. Osetim pritisak u glavu kao da mi trni uho ili glava kao da sam ukocena..molim vas prvu put sam na vasoj stranici da mi pomognete i sta je u pitanje da li su to zaista simptomi shizofrenije ili je to okp? Hvala unapred mnogo bi mi pomogli vasem misljenu pozz iz podgorice

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Posotvana Jadranka, ovaj nas tekst Vam moze biti od pomoci. Inace u pitanju je samo povisena anskioznost i nista vise. Ako Vam bude trebala dalja pomoc javite nam se za savetovanje putem skajpa. Srdacno, Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  21. Jadranka says:

    Hvala komacno cekala sam da mi kazete da nije ono sto mislim iako je tesko ponekad povjerovati jer stalno nesta novo naidje.. Hvala pozdrav

  22. amir says:

    postovanje.vec duzi period odnosno godina muku mucim sa stezanjem i bolovima u prsima.Ja sam sebi zacrto da imam srcanu bolest iako imam 23 godine.Ekg kompletna krvna slika i rtg pluca su uredu.Ali mene stalno steze u prsima i nemogu se oduprjeti mislima da mi je srce uzrok tome mada su mi doktori rekli da to nije uzrok.Sta dalje da radim.LP

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Amire, najverovatnije je da se radi o grcenju misica koje nastaje kao posledica anksioznosti, panike povodom razmisljanja da nesto nije u redu sa Vasim srcem. Prema tome Vasa dijagnoza je zdravstvena anksioznost a ne srcano obojenje. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za tretman. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Amire, evidentno je da nije srce u pitanju jer su nalazi uredni. Najverovatnije se radi o zdravstvenoj anksioznosti. Stezanje u grudima i osecaj gusenja moze biti posledica i pojacane anksioznosti. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  23. marina says:

    Molim vas odgovorite mi. Imam problem upala sa. U neku vrstu depresije nemam volju za nista. Stalno su mi na pamet mrtvi ljudi cak mi se nekad i prividjaju.. Sve mislim da cu da umrem.. Sta da radim ? Inace imam 20 godina. Molim vas recite mi sta da radim

  24. marina says:

    Inace radila sam detaljne analize pre mesec dana sve mi je u redu cak sam radila i ekg i ultra zvuk srca koji je takodje u redu..

  25. Zeljko says:

    Ovako,imam problem sa negativnim mislima,imam devojku ali nismo jedan pored drugog,ona je na fakultetu u drugoj zemlji..I stalno me napadaju te negativne misli,npr,neznam sta ona sada radi skim je,sta bi mogla da radi.Znam da me voli i stalno se cujemo putem skype-a,,ali prosto me napadaju te negativne misli..Molim vas za pomoc,,hvala unapred!

  26. Marija says:

    Poštovani, već dugo brojim i prebrojavam razne stvari, u sebi. Kocke na pločniku kojim koračam, šipke na gelenderu za koji se držim, stepenice, ili sekunde kao zadati rok da nešto obavim… Moglo bi se reći da se ‘nosim’ sa tim, mada mi je potpuno jasno da mi život poprilično zbog toga trpi, da sam sigurno odsutnija nego što bih bila da toga nema. Inače imam uređen i skladan porodični i poslovni život, zdravu decu i supruga, kao i zdrave odnose u porodici. Kako da prevaziđem ovu svoju naviku i učinim svoj život boljim? Hvala!

  27. damir says:

    Moja snajka ima problem jos pre 3god od kad se
    Porodila.i krila je sve do pre mesec dana kada nam je rekla
    Kaze da joj dolazi misao u glavi da ubije svoju
    Decu i onda stalno se brine kaze sta mi je sto
    Mi se to desava place sekira se misli da ce tako
    Ceo zivot da joj se desava .

  28. Emina says:

    Zdravo. Zovem se Emina i imam 17 godina. Zanima me kako se vratiti na osobu kakva si bila prije. Meni se sada događa to da jednostavno mi dode lose,pocne mi srce brzo kucati,mucno mi je,vrti mi se i steze me u prsima. A nemam nikakvih problema srcem potpuno sam zdrava. Stvarno neznam sta bi napravila?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Emina, verovatno se radi o napadima panike. Bilo bi dobro da se obratis nama ili nekom drugom strucnom licu kako bi se to sto pre saniralo. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  29. Dejan says:

    Pozdrav Sanja. Pre godinu dana sam imigrirao u inostranstvo, na drugi kontinent. Prvih mesec dana je sve bilo kao u bajci a onda je pocelo… Suze, razdrazljivost, bes, tuga, nostalgija, osecaj krivice sto sam ostavio sve meni drage ljude, strah da cu propasti u inostranstvu jer na ulici vidjam samo beskucnike i ludake… Tudja zemlja, strani jezik, drugacija arhitektura, drugacija hrana, ukusi, mirisi, klima koja je uzasna, samoca i drugaciji nacin zivota, posao koji je daleko ispod mojih kvalifikacija, mogucnosti i zelja … Sve me to frustrira i cini cak agresivnim iako to ne ispoljavam a pomaze mi koliko toliko tezak fizicki rad. Neka neobjasnjiva teskoba u grudima kao da ce nebo da se srusi na mene. A onda su pocele crne misli tipa „sta ako poludim i u tom ludilu naudim nekom svom bliznjem“. Onda su pocele neugodne slike da mi prolaze kroz glavu tipa da nekoga udaram nozem i slicno. Par puta sam imao i nocne more ali su one prestale. U medjuvremenu sam se zaposlio pa mi to pomaze da malo rasteretim mozak ali mi je posao dosadan i neugodne slike i misli mi se i danas pojave skoro pa jednom dnevno. Nekad mi mozak radi 1000 na sat a kroz telo mi prolaze zmarci, nesto kao adrenalin. Uhvatim se kako su mi misici cesto zgrceni, ne mogu da se opustim. Stalno imam strah da cu poludeti, da cu poceti da urlam kad sam u autobusu ili da cu udariti nekoga. Prvi put ovakav osecaj sam imao sa 20 godina kad sam naprasno ostao bez posla, drugi put kad me je ostavila devojka koju sam mnogo voleo i treci put evo sad a 40 mi je vec godina. Taj put kad me ostavila devojka dobio sam i fobiju od visine ali sam to nekako prevladao ali sad kao da posustajem i nemam snage da se borim. Ima li mi pomoci, da li je ovo shizofrenija ili neka teska bolest da li bih trebao da se lecim dok je vreme jer ovo ocito ne prolazi? Neki nasi zemljaci su se ovde psihicki razboleli, strah me je da ne dozivim njihovu sudbinu. U iscekivanju odgovora srdacno vas pozdravljam.

  30. Nixa says:

    Ja sam imao problem sa negativnim mislima, cesto sumi se javljali u glavi ali toje vremenom sve vise i vise bledelo, tacnije kada pogledam jos plus video snimak na youtube tek tada negativne misli sve vise jacaju, od kad sam procitao ovaj tekst, tacnije savet, prestao sam da mislim na te misli i skoncentrio sam se na sadasnjost tojest da sve bude jos bolje na sport (u mom slucaju je biciklizam) i odkad sam prestao da razmisljam o tim negativnim mislima, sve je bolje i bolje, sve sto treba dase uradi jeste raditi nesto sto volite i da mesec dana neko bude uz vas i taj strah ce prestati.

  31. bivsi partner says:

    Zanima me da li je ova tehnika primenljiva i jednako dobra ukoliko zelim da se otarasim razmisljanja o bivsem partneru. Iako nismo zajedno duze vreme iako nece doci do pomirenja cesto razmisljam o bivsem partneru, pa pocnem da analiziram sta mi je rekao, ponizio i uradio, ove situacije su bile nekada realne ali mi se non stop vrte u glavi i prate ih emocije tuge, ocaja, bezizlaznosti i ponekad besa itd. Znam da ovakva vrtenja filma o proslosti nicem nesluze i samo me iznova povredjuju i sputavaju u normalnom zivotu. Da li ovo pomaze i u tom slucaju ili ima bolja tehnika ?

  32. Tamara says:

    Postovani,izvinjavam se na smetnji htela sam samo da vas pitam,ukoliko je to moguce koliko je lose to da nemate osecaj za spoljni svet,i sve sto se dogadja vi samo posmatrate,nemate osecaj da se vama to desava. Otprilike 5 meseci nemam nikakva osecanja,secam se samo godina od ranije,a ovo sto mi se dogadja kao da je neka druga strana osoba..Hvala…

  33. Uplasena says:

    Dobar dan 🙂 Imam pitanje : kad god
    Vidim il cujem neke strasne vesti meni to ne ide iz glave jedno vreme jesu li to isto opsesivne misli i da stalno mislim na to? Skoro su pokazali jednu zenu koja je daleko bilo otkinula glavu jednom djetetu i drala se po ulici i mahala .. Boze ta zena mi ne ide iz glave sve umisljam nju i to djete i strah me odma sebe imisljam sa tim scenarijama.. Jer su mi takve scenario i ranije plasise i umusljala sam svasta..Imam isto djete pa zato mi takve stvari najvise plase.. I da se ja ne puknem tako itd odma sto slika i misli ispred mojih ociju .. Pa onda misli da cu i ja to uraditi kao da me nagovaraju misli da uradim pa onda sledu miali da ja to hocu da sam pukla ko ta zena .. :/ U buducnost cu odma da presaltam
    Ovakve stvari.. Znam da sam strasljiva i opet sam citala pa sama sebi bi lupila samar..i Onako imam opsesivne misli pa mi je jos ovo falilo i kao da sam hi jos vise nahranila pa mi sad jos vise
    Strah. kako da se ponasam i dal su ovo opsesivne misli.? Poz

  34. Stefan says:

    Dobar dan,osecam da se menjam.Drugacija sam osoba nego sto sam bio pre 1,2 godine,zelim da budem takav kao pre 2 godine,ali imam stalno misli o nekakvim glupostima,i bojim se da se ne promenim jos vise.Zamisljam razne gluposti u slikama i kada vidim zenske osobe pomisljam da ne kazem o cemu,a znam da je to lose.

  35. Stefan says:

    Mozete li mi odgovoriti,hvala 🙂
    Takodje,hocu da shvatim te lose stvari kao lose,stvarno lose,ali ponekad se osecam da su i losi ljudi dobri,a hocu da mislim da su losi jer jesu.

  36. mihajlo says:

    imam jedan problem,vec 2 mjeseca i ne znam kako da ga se rijesim. taj problem je da ja ne mogu zamisljati u glavi ljude tj ono sto zelim. i ja stalno pokusavam i ne mogu nikako,pocinjem biti zabrinut zbog toga ne znam kako da se rijesim to valjda sam sebi umislio u glavu da ne mogu i onda tako.. bio bi zahvalan ako bi mi mogli odgovoriti na ovo… pozdrav

  37. Jasmin says:

    Poštovani,

    Prošle godine mi je dijagnostifikivan kancer. Posle par meseci od završetka terapije, otkrila sam da me je suprug varao u toku celog mog lecenja, štaviše, to je počelo i nekoliko meseci ranije. On nije prekinuo tu aferu ni nakon što se saznalo za moju bolest. Sada, 6 meseci od tada, ja sam zdravstveno prilicno lose, upravo mi je to otkrice i usporilo oporavak. Ono sto me muci jeste da, dok strepim zbog remisije, stalno vrtim po glavi kako je to mogao da učini u tako bolnom trenutku za mene, posle 30 godine braka. Strah od povratka bolesti, bes i ocaj pokreću te misli i vraćaju me u prošlost, a istovremeno, svesna sam da svaki stres može realno da utiče na moje zdravstveno stanje. Praktično se vrtim u zacaranom krugu. Molim Vas za neki savet.

    Srdacni pozdravi

  38. bojana says:

    Postovani,
    prije par dana mi se pocele javljati strasan strah da mogu nauditi svojoj dijeci.pocelo je iznenada a prouzrokovano raznim tekstovima koje sam citala u nasoj stampi „mame povrijedile dijecu ovako ili onaKO“Jjako se plasim da se meni ne desi to nesto sto se nemoze komteolisati ili kao kazu pomracenje uma.moli vas odgovirite mi da li trebam traziti strucnu pomoc jer ja mislim da ludim….

    • Marina says:

      Nemoj uopste da obracas paznju na tooo … Kada ti dodje saberi se ,kazii da znas da nikad to ne bi uradila. I da su to gluposti. Znam da je nekada tesko,ali veruj mi … Procice 🙂 Samo iskuliraj znam iz iskustva. To se desava kada previse brines ,kada nekog volis punoo .. Kao sto ja volim svoju porodicu. Takvih sam i ja problema imala .. Ali sam pored toga svrga,uvek imala cvrstu veru u Boga ..i u pozitivno,i proslo me je! Veruj u dobro uvek i znaj da ce proci! 🙂

  39. marin says:

    Ne znam kako opisati situaciju u kojoj se nalazim,dakle nakon duzeg stresnog perioda izazvanog hipohondrijom i iracionalnim strahovima u vezi zdravlja pocele su me opsjedati grozne misli,dakle po cijele dane mislim o povracanju mucnini i mnogim ruznim scenama vezanih za to,najgore sto postoji snazan nagon da to i ostvarim tako da uz crne misli dane provodim cekajuci hoce mi pozlit i hocu li povratit,onaj drugi dio uma koji je razuman takvo sto tretira jako panicno i tjeskobno,dakle najgore od svega sto je stvar psihicke prirode i dolazi iz uma ali direktno utjece na zdravlje i organizam i imam osjecaj kao da cu zivot provesti u takvom stanju cjelodnevne mucnine,povracanja i prisiljavanja na takve stvari uz razmisljanje o njima

  40. Marina says:

    Postovaniii .. Do pre par dana pocelu su mi se javljati jako neprijatne misli.. Svesna sam svega ali dzabe kada mi je to kostantno u glavi. Do pre dve godine ,imala sam isti problem. Stalna nervoza,strah napetost .. Nisam mogla da spavam,da jedem .. Stalno su mi bile lose misli u glavi. A sta ako se ovo desi,a sta ako ono? A sta ako sam poludela? A sta ako ja zelim zlo nekom? Bukvalno u glavi to zamisljam i hvata me strah .. A sta ja ako nanudim nekom koga volim .. I to me je tako drzalo oko pola godine. Taj period mi je bio najgori u mom zivotu. Imam 20 god .. I kao mala imala sam dosta problema u kuci,stalne svajde su me jako stresirale. Nocima sam ih sanjala,i sad znam da ih sanjam ponekad iako se ne desavaju vec duzi period. Sad je sve u redu. Ali zanima me da li je moguce da je to posledica od tog stresa? Sve je bilo okej do pre neki dan… Imam savrsen zivoot. Prezadovoljna sam. Sedela sam u sobi,i odjednom su mi lose misli krenule. Prisecala sam se svega,i od tada .. Krenulo je to. Prvi put kad sam imala zaista je trajalo bas dugo. Pritom molila sam se Boguu,tada je bio period kad sam pocela da izlazim da se provodiim .. I sve odjednom bilo kao rukom odneseno .. Kao da mi se nije ni desiloo. Sve mi je bilo super,i u momentu mi se zivot okrenuo za 360 stepeni .. Ne radim nigde ,pod stresom sam u poslednjih par dana .. Slabo sam i izlazila .. A to me nekad cini depresivnom. Jer sam.naviklaa na stalni problem. Citala sam da mnogi ljudi imaju sa tim problema,ali da je najefikasnije na te misli ne obracatu paznju jer je samo to u nasoj glavi. Mene samo zanima da li to mozda sve posledica problema kojih sam se plasila? A cesto su se desavalaaa … Hvalaaa

  41. Sremac says:

    Poštovani,
    da li ovi navedeni koraci deluju i kod apatije npr. tačnije ona je posledica misli kao što su „ja ne umem da komuniciram,ja ništa ne osecam ni prema kome,nigde ne pripadam,prazan sam, nemam nikakve misli“. Ovakvo stanje mi traje od rodjenja, s tim što sada imam i presiju da nešto mora pod hitno da se menja pa svakodnevno upadam i u napade panike. Da li je moguće uraditi nešto s obzirom da imam 30 godina, i toliko mi onemogućava funkcionisanje?
    Hvala !

  42. Petar says:

    Izvinite ako smetam meni se u glavi pojavljuje neka slika kao da je rat svee ruznee mislim nezz sta se desava samnom pokusavam sebe da motivisem ali ne izlazi nikako i sve mi je dosadno ne mogu smirom da tv gledam ni da spavam kako treba imam osjecaj ko da cu umrett admine ako mozes brzoo dat mi odgovoram HVALA !

    • ju says:

      Hahahahha i kod mene je isto.hahahahha. ne pitaj kako mi je.ko da se sve srusilo.svijet se topi.a ja bespomocna umirem u besmislu

  43. Djordje says:

    Poštovani,
    Hvala na ovom korisnom tekstu kako prevazići neprijatne misli. Ja se već godinama borim sa ovim problemom, od prošlog leta pijem Seroxat. Išao sam i na psihoterapiju ali nije bilo bolje. Juče sam našao Vaš sajt na internetu i počeo da primenjujem ova 3 koraka koja ste opisali. Za sada je pozitivno iskustvo, naručiću i knjigu. Ako je neko imao sličnih problema neka se javi.

  44. Filip says:

    Pozdrav imam 24 godine i imao sam napadaje panike,kojih sam se uspia rjesit uz pomoc par savjeta dobre prijateljice i puno volje ali sad imam osjecaj da se to sve vraca i stvarno nebi volia opet prolaziti kroz to……ovaj tekst mi je inace jako puno pomogao ali ne znam vise kako dalje jednostavno se osjecam kao da nemam snage za sve to opet

  45. Ivan says:

    Dobar dan!
    Danas sam slucajno pronasao vas sajt i citam ovde vase komentare vrlo su poucni.
    Ali ja imam bas veliki problem, non stop mi se znoje dlanovi na rukama i imam veoma veliki strah to se desava vec godina i ne znam kako da resim ovaj problem. Ja sam kao mali imao jednu veliku nesrecu, nekako sam uspeo da upalim auto i sa njim sam upao u reku, mislim da mi se od tad sve ovo dogadja. Bio sam kod ljudi koji baju protiv upale i znaci posle toga se promeni malo dodje na bolje ali drugi dan opet se vrati na isto.
    Bio bih vam veoma zahvalan kad bi mi pomogli da resim ovaj moj problem.

  46. Elena says:

    Zdravo. Ja sam cetiri godine u anksioznosti i povremeni panicni napadi i zbog toga mi se pojavili opsesivni misli da cu si nauditi. Pocela sam da reaguem na njih sa strah i su se uvecale . Molim za pomos kako da se spravim sa tim mislima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *