Načini na koje se anksioznost održava

Anksioznost je osećanje koje je po fiziološkim reakcijama organizma isto što i strah. Glavna razlika je u tome što je strah prirodna reakcija organizma na ugrožavajući događaj koji se realno događa dok se anksioznost ispoljava kada se anticipira negativan ishod događaja koji se još uvek nije dogodio. Dakle, katastrofične misli koje počinju sa „ŠTA AKO“ se desi to i to ili katastrofične slike odn. filmovi sa najgorim mogućim raspeltom događaja,  podstiču da se osećanje straha odnosno anksioznosti održava i intenzivira. Intenzivno osećanje anksioznosti praćeno jakim fiziološkim reakcijama (ubrzano lupanje srca, hiperventilacija, znojenje, tremor, skraćenje daha, itd.) je zatim pogodno tlo za produkciju novih katastrofičnih misli i slika. Na ovaj način se stvara začarani krug koji održava osećanje anksioznosti. U današnjem tekstu će biti reči o ovom i nekim drugim načinima održavanja anksioznosti.

Katastrofične misli i slike

U uvodu ali i u našim prethodnim tekstovima smo dosta govorili o tome kako katastrofične misli/slike utiču na to da se osećanje anksioznosti pospešuje. Praktično misao i slika je za naš mozak isto što i realnost jer on ne može da razluči da li vi razmišljate o tome da će avion početi da se ruši u toku vašeg putovanja ili se to zaista dešava. Kao reakcija na to javlja se strah sa svim pratećim fiziološkim reakcijama. Kod osoba koje imaju problema sa anksioznošću i anksioznim poremećajima dodatnu  poteškoću  stvaraju i misli koje su vezane za interpretaciju postojećih fizioloških simptoma anksioznosti. Npr. ubrzano lupanje srca ili hiperventilacija se interpretiraju kao pretnja njihovom fizičkom zdravlju pa onda mogu pomisliti da će se ugušiti ili da će dobiti srčani udar što dodatno pojačava strah i propratnu fiziologiju.  Dugotrajnije održavanje ciklusa anksioznost – katasrofična misao/slika-anksioznost čini da se osećanje anksioznosti zajedno sa izraženim fiziološkim reakcijama održava.

Izbegavajuća i sigurna ponašanja

Ovakva ponašanja se običnu praktikuju kod osoba koje pate od paničnih poremećaja i fobija. Npr. osoba koja ima panični poremćaj sa agorafobijom razmišlja o tome kako bi joj se sledeći panični napad mogao dogoditi na ulici i kako se tamo bez ičije pomoći može „srušiti“  i umreti. Osoba tada može postupiti dvojako: može povesti neku osobu od poverenja sa sobom ili izbegavati ulice koje su previše udaljene od njenog mesta stanovanja. Prvi način ponašanja je tzv. sigurno ponašanje a drugi tzv.izbegavajuće ponašanje. Ilustrativniji primer izbegavajućeg ponašanja se sreće kod specifičnih fobija npr. od liftova ili aviona kada osoba izbegava oba načina transporta kako bi se zaštitila od eventualne „katastrofe“. Ovi načini ponašanja samo potkrepljuju anksioznost i disfunkcionalna zastrašujuća razmišljanja /slike koje dolaze u paketu sa njom a izbegavanje „opasnih“ objekata ili mesta biva sve racionalnije i smislenije za osobu.

Samosažaljivanje i pasivnost

Osobe koje pate od anksioznih poremećaja često percepiraju sebe kao žrtve što ih sputava da se aktivno bore sa problemom. Istina je da anksioznost može ometati normalno funkcionisanje ali ona ne sme biti izgovor za ne obavljanje određenih životnih aktivnosti kao što su druženje sa prijateljima ili sprovođene sličnih aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i relaksaciju. Redovna fizička aktivnost je takođe jedan od faktora koji može smanjiti nivo anksioznosti. Dodatno, anksiozni poremećaji ne moraju nužno podrazumevati upotrebu medikamenata već ih je moguće prevazići i uz kraći psihološki tretman.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspishologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *