Negativno mišljenje drugih i negativna samoprocena

misljenje drugih, socijlana anksioznost, socijalna fobija, samopouzdanje

Ljudi su skloni da neprestalno u manjoj ili većoj meri vrše nekakvu vrstu procene kako bi mogli da funkcionišu u svom okruženju.  Procene koje mi pravimo su subjektivne i formiraju se na osnovu isključivo naše interpretacije spoljašnjih događaja. Pored procene nečega i nekoga, paralelno postoji i procena samog sebe ili tzv. samoprocena.  U našim prethodnim tekstovima govorili smo o tome da izražena negativna samoprocena stoji u osnovi niskog samovrednovanja. Osobe sa niskim samovrednovanjem obično previše značaja pridaju negativnom tuđem mišljenju, odnosno tome kako ih drugi ljudi procenjuju. Prema tome, njihova procena samog sebe stalno zavisi od tuđih procena, promenljiva je i uglavnom selektivna (više se uzimju u obzir negativne nego pozitine procene drugih).

Zašto je preterano pridavanje značaja tuđim procenama  besmisleno?

Sigurno ste do sada shvatili da je negativno mišljenje ili procena drugih ljudi o nama nešto što je subjektivno.  Ako previše pridamo značaja tuđem mišljenju i shvatimo ga kao neki objektivan sud o nama, onda ćemo stalno menjati sliku o sebi i sopstvenoj vrednosti. Poseban problem nastaje ako se zadržavamo na negativnim procenama, stalno ih revidiramo i govorimo sebi kako je ta i ta osoba bila u pravu . Ako se malo distancirate i shvatite da su tuđa mišljanja samo subjektivne procene koje možemo da uvažimo i o njima razmislimo ali ne i da koristimo kao objektivno merilo nas samih onda će slika koju imamo o nama samima postati stabilnija.

Slika o nama samima mora biti nepromenljiva u odnosu na spoljašnje događaje (uspeh/neuspeh, pozitivna/negativna tuđa mišljanja) i isključivo zasnovana na sagledavnju i prihvatanju sebe onakvima kakvi jesmo. Jasno je da postoje osobine koje više ili manje cenimo kod sebe. Svaki čovek može da registruje takve osobine. Važno je prihvatiti svoje dobre i loše strane, definisati šta je ono što autentično želimo, postaviti svoje ciljeve i upoređivati se samo sa sobom (a ne sa drugima što je česta greška). Naravno, informacije koje dobijamo od spolja treba uzeti u obzir ali ih nikako ne treba favorizovati i pridavati im veći značaj od onoga koji zaslužuju− to su  promenljive subjektivne procene drugih a ne objektivni sudovi.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

8 komentara na: “Negativno mišljenje drugih i negativna samoprocena

  1. Anja says:

    Ranije sam postavila pitanje na koje nisam na zalost dobila odgovor. Pokusacu ponovo, malo drugacije i nadam se da ce te mi ovaj put odgovoriti.
    Cesto citam kako covek koji padne treba da ustane i nastavi, kako, bilo sta da ti se desi, treba da nastavis dalje. Moje pitanje glasi: Pod uslovom da nisu ubice ili zlocinci, da li se ovo odnosi na sve ljude ? Ima li onih koji nemaju to pravo obzirom da svi ljudi iz njegove okoline tako misle.
    (Ali bas svi )

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, pitanje nije jasno definisano ali pokusacu da odgovorim. Naravno da je pozeljno da, ma kakve joj se nedace dogadjale, osoba nastavi da zivi. Niko ne zna sta ce mu se u zivotu dogoditi i sve teske dogadjaje treba shvatiti kao izazov, nije sebicno boriti se za svoj zivot (a misljenje drugih je samo to- misljenje i nista vise). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  2. Mia says:

    „ljudski je grijesiti“, nije nase da sudimo da li neko zasluziju nesto ili ne zasluzuje…za oprost potpuni treba da prodje vrijeme…znam po sebi, povrijedile me osobe, po meni jako povrijedile, prvih dana nisam mogla oprostiti, cak sam i mrznju osjecala zeljela da im se desi isto kao i meni…danas dvije godine kasnije mislim drugacije…
    Nemoj trositi sebe, nemoj baciti kamen, ostalo ce se rijesiti samo od sebe :), vidjet ces … pozdravljam te

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Poštovana, moguce je to postici ali je za to potreban psiholoski tretman koji zahteva preciznije definisanje problema i sistematski rad na njegovom resavanju (a ne mehanicko primenjivanje metoda). Srdacan pozdrav.

  3. tatamata says:

    ovo i mene zanima 🙂
    kako da me bude baš briga šta drugi misle? Tu mislim na one do kojih mi je stalo ne slučajnih prolaznika.
    hvala unapred

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *