Oslobodite se zavisnosti od preteranog razmišljanja

Ljudi koji žive u zapadnoj kulturi su zavisni od preteranog razmišljanja. Razvili su naviku da stalno o nečemu misle, sve analiziraju i traže skrivena značenja. Ovakva vrsta analitičkog mišljenja je korisna kada se bavite biznisom, pravite neki plan ili strategiju rada, procenjujete rizik za investiranje i sl. Problem nastaje kada ljudi primene ovakav način razmišljanja na vlastiti self. Tada počinju da sebe evaluiraju, stalno se preispituju i pronalaze negativne aspekte vlastite slike o sebi. Osoba koja razmišlja o sebi kao osobi tretira sebe kao objekat i distancira se od sebe i svojih doživljaja. Takva vrsta disocijacije može postati problematična jer osoba postaje previše analitična a premalo obraća pažnju na ono što autentično oseća i želi. Ta podvojenost vodi stvaranju unutrašnjeg konflikta i anksioznosti. Samoposmatranje je štetna navika. Samoposmatranje stvara i održava anksioznost i ruminaciju.

Postoje momenti kada je mnogo bolje da ne razmišljate o niočemu i svoju pažnju usmerite na sadašnji ternutak i ono što trenutno osećate, šta god to bilo. Na taj način dolazite u kontakt sa sobom, sa onim što vi zaista jeste a ne sa onim što vi mislite da jeste. Kada dođete u kontakt sa isitinskim selfom, onim delom vas koji oseća i koji živi u sadašnjem trenutku u stanju ste da bude srećni i spokojni. Sreća i spokoj postaće deo vaše svakodnevnice ako se budete držali ove nove navike.

 Sreća i radost življenja nisu stvar vaših uspeha i pozitivnih dešavanja već pre stvar načina življenja i odnosa prema sebi. Smanjite preterano razmišljanje, naučite sebe da prestanete da razmišljate o sebi jer to je zaista štetna navika. Umesto da razmišljate o sebi prepusite se sadašnjem trenutku i onome što doživljavate sada, šta god to bilo. Ako trenutno ne doživljavate nikava osećanja i to je uredu. Povremeni momenti tišine prijaće vašem uzburkanom umu.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

 

Profile photo of Vaš Psiholog
Vaš Psiholog

Jedan komentar na: “Oslobodite se zavisnosti od preteranog razmišljanja

  1. jelena says:

    Vrlo me je zainteresovala ova tema. Volela bih da nastavite ovaj tekst i ako mozete da pojasnite na hipotetickom primeru nama koji smo laici, recimo primer iz svakodnevnog zivota. Mislim da bi mnogi bolje razumeli.Pozdrav

    • pera says:

      i ja sam osoba koja previse razmisljam…kada mi neko kaze ono sto zelim da cujem,uvek razmisljam o drugom znacenju te recenice…JEL ME RAZUMES???

  2. Nataša Gajić says:

    Oduvijek su roditelji bili ti koji su govorili, nezadovoljni sa mnom i mojim ponašanjem: „Razmisli malo o sebi i svom ponašanju!“ Ova kritika uticala je svakako na mene; danas kad sam loše volje zbog onog što sam o sebi ili drugom zamislila, izađem napolje, na lijep dan. I vratim se drugčija; ali voljela bih da jednom ne moram da se vratim…bar ne na isto mjesto… Međutim, kakva takva, uvijek se vraćam i uvijek ću se vratiti sebi.

  3. doi says:

    „Ako trenutno ne doživljavate nikava osećanja i to je uredu. Povremeni momenti tišine prijaće vašem uzburkanom umu.“ Svidja mi se. znaci, ponekad je u redu ne osjecati nista 😀

  4. Mario says:

    Pozdrav. Slažem se da pretjerano razmišlajenj nije dobro, no zar nije dobro promatrati sebe, da uočimo kako razmišljamo i koje obrasce mišljenja trebamo mijenjati kod sebe ? pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, ukoliko kriticki posmatrate svoje misli i shvatite kako vam one donose disfunkcionalne emocije i nacine ponasanja onda je to svakako korisno. Međutim, ukoliko osoba previse razmislja i to u negativnom smeru i ne moze da se distancira od tahvih svojih misli a pritom i ne shvata koje su posledice toga onda je takvo razmisljanje stvara jednu losu naviku koja samo steti osobi. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  5. ljub says:

    Zasto je to tipicno za ljude koji zive u zapadnoj kulturi? Zasto je samoposmatranje lose.. po mom misljenju vas tekst intrigira ali imate isuvise zapocetih a nedovrsenih tvrdnji.

  6. Katarina says:

    Vrlo interesantna tema. Govori mnogo o mom trenutnom načinu razmišljanja (već duži vremenski period). Iz nepoznatog razloga, sebe ocenjujem strožije nego druge i stalno se proveravam, šta sam i kako uradila i da li će nekom smetati moj način mišljenja/rada . Nekad se „zaglavim“ u tim mislima i treba mi vremena da iz tog začaranog kruga izađem. Shvatila sam da sam pomalo izgubljena, pomalo anksiozna, često paralizovana preteranim razmišljanjem. Nekad samo jako spora u donošenju najbanalnijih odluka. To ume da se prostre kroz razne aspekte života: komunikaciju sa drugima, učenje, izvršavanje zadataka (koje zadam sama ili fakultet). Često proveravam sa drugima šta misle o onome što govorim/radim, da li im odgovara ili smeta, a kada ti nisu prisutni, to proveravam u svojoj glavi po uzoru na one koje bih pitala. Pri kraju sam studija (imam 24 godine) i sad osećam koliki je to problem kada se čovek ne prepusti onome što eto,jednostavno voli da radi, nego preterano prebira po glavi, i dok se prebira, vreme prolazi, a željene stvari verovatno nisu urađene. Hvala na ovom članku.

  7. Vanja says:

    Postovani, vec 4 godine lecim se od depresije i anksioznosti, redovno idem kod psihijatra na kontrole zbog lekova kojih pijem. Zabrinjava me jedna stvar, a to je da ne mogu da prestanem da mislim o svome stanju. Jednostavno mislim o depresiji i anksioznosti od kako otvorim oci sve dok ne zaspim. Postala sam opterecena time. Kako da to prevazidjem? Hvala.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, razmisljanje ciji je sadrzaj na neki nacin negativan ili katastrofican je najveci problem i kod anksioznosti i kod depresije. Prosto takve misli odrzavaju disfunkcionalna osecanja i ponasanja. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli da prevazidjete opisani problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  8. Ana says:

    Draga Vanja, probaj da svoje dnevne obaveze tako organizuješ da nikad ne stigneš da razmišljaš o svojoj dijagnozi. Možda zvuči komplikovano ali zadaj sebi dovoljno obaveza svakog dana tako da uvek budeš okupirana nekim aktivnostima. Ne znam koliko godina imaš, čime se baviš i da li si fizički zdrava…? U koliko si u mogućnosti bavi se nekim fizičkim aktivnostima, sportom rekreativno. To mnogo pomogne, čini mi se više od lekova. Posle budeš toliko umorna da samo razmišljaš o kupanju, hrani i krevetu. Takođe fizički izgled se dosta popravlja i dolazi do poboljšanja raspoloženja. Budeš zadovoljna sobom. Kreni na ples, jogu, budi uvek u društvu ljudi koje voliš i za koje smatraš da ti prijaju. Izbegavaj da pričaš i misliš na svoje psihičko stanje. Uključi se u aktivnosti neke organizacije za brigu o napuštenim životinjama. One su spas za svaku tugu, neraspoloženje, strahove, daju toliko puno ljubavi.
    Radi sve što te čini srećnom. Probaj da zadaš sebi mnogo ciljeva u životu i svaki dan se trudi da neki postigneš ili makar napraviš pomak ka tome. Bitno je okupirati pažnju vedrim i pozitivnim mislima, a telo zamoriti nekom fizičkom aktivnošću u granicama mogućnosti.
    Želim ti da što pre prevaziđeš takve misli. Kad misliš da ne možeš, tad zapni najjače i budi uporna. Sve najbolje od srca!!!

  9. Vanja says:

    Hvala na brzom odgovoru, inace sam udata, imam 22 godine, jos uvek nemam decu, fizicki sam zdrava jedino imam aritmiju srca ali to uspesno regulisem lekom. Ne bavim se nicim osim sredjivanjem kuce, imam dosta slobodnog vremena i zbog toga verovatno stalno i mislim o svom stanju.

  10. Viktor says:

    Obicno ljudi sa niskim samopouzdanjem su nezadovoljni svojim zivotom i zato puno razmisljaju „zasto bas ja, kako i sta ciniti, hm ali sta ako…?“ gde u svakom resenju pronadju moguce probleme i tako sve u krug sami sa sobom vode unutrasnji dijalog u nedogled, nadajuci se skorasnjem kraju svemu tome i pocnu nekim novim srecnim zivotom… Nazalost nece to tako. Da bi bili srecni, moramo da se osecamo i ponasamo u skladu sa onim sto zaista zelimo da budemo, radimo ili imamo i to je jedini put do sigurnog uspeha, do ostvarenje zelje! Najsrecni je onaj covek koji nema nijednu veliku zelju osim malih koje lako brzo ostvari. Dakle, drugi nacin je otkaciti tu neku dugo „neostvarivu“ zelju, jer tada ne mozemo biti nesrecni ako to nesto uopste ne zelimo. 🙂

  11. afc says:

    Trebate li brzi kredit na niske kamatne stope od 3%? Ako imate
    neplaćenih računa? Vi ste bili odbijen od strane mnogih banaka? Morate se
    financirati ili proširiti svoje poslovanje vaše poslovanje? ili vam je potrebna osobna
    kredit iz osobnih razloga? Zalažemo se za rješavanje sve svoje
    financijski problemi. Molimo kontaktirajte nas sada na afcfinancialcooperation@gmail.com

  12. Mrs Anita says:

    Welkom bij Ronnie Finance Limited. Heeft u snel een lange of korte termijn lening nodig hebt met een relatief lage rente zo laag als 3% rente? Wij bieden zakelijke lening, persoonlijke lening, woningkrediet, student lening, schuld consolidatie lening etc Geen uw credit score. Wij zijn gegarandeerd in het geven van financiële diensten aan onze talrijke klanten over hele wereld. Met onze flexibele leningen pakketten, kunnen leningen worden verwerkt en overgedragen aan de kredietnemer binnen de kortst mogelijke tijd, contact op met onze specialist voor advies en financiële planning. Als je snel een lening nodig contact met ons op via E-mail: mrs.anitakumarrfl@gmail.com

  13. milija suzović says:

    Kad nešto radim ne razmišljam, o sebi(možeš,ma nemožeš i sl)veoma uspešno završavam taj posao i prijatno se osećam.

  14. jeca says:

    anksiozna sam vek 3 god sa time imam prisilene ili opsesivne misle prevazisla sam to uz pomoc psihoterapije redovne …pre dva mjeseca rodila sam drugi put i moja anksioznost se pogorsala opsesibne misli se vratile samo sto menjaju sadrzaj pr. kako cu da naudim moim bliznjima ili kako spavam sa osobama koje e nedospistljivo pomisliti takvo nesto .Jako se boim dali ima.izlaz iz ovog zaranog kruga ja i dalje idem kod psihologa ali i dalje se boim da se poe stanje pogosava i mozda imam shizofr. ili nesto jos gore molim.za.savet

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *