Zašto strahujemo od tuđeg mišljenja

kritika samokritika tudje misljenje

Većina ljudi je sklona neprestalnoj proceni drugih ali i samoproceni. Da bismo funkcionisali u socijalnom okruženju neophodno je da vladamo obema vrstama procena. Ipak nije dobro da budemo ekstremni u ovome jer onda postajemo ili previše samokritični ili preterano kritikujemo druge.

Osobe koje su jako samokritične su ujedno jako osetljive na tuđe kritike koje „idu na njihov račun“. Kritike drugih im samo potvrđuju njihov, inače pogrešan, koncept da nisu dovoljno dobri i da su manje vredni. Ovakvim osobama je veoma važno tuđe mišljenje i preosetljivi su na tuđe negativne reakcije a često ih vide i tamo gde ih nema. Verovatno je da ovakvo ponašanje potiče iz perioda odrastanja ukoliko su roditelji i okolina bili previše kritični i oštri te se bilo kakav njihov trud ili ono što su dobro uradili nije pohvaljivalo već kudilo ili je ostalo neprimećeno. Da bi se prevazišlo osećanje stida,depresivnosti, socijalne anksioznosti i manje vrednosti u koje su preterano samokritične osobe skolne da upadnu potrebno je znati nekoliko činjenica.

Negativno tuđe mišljenje nije jedini dokaz moje vrednosti

Ljudi su različiti i imaju različite navike, načine funkcionisanja, vrednosti, želje, interesovanja prema tome nije moguće da se dopadnete  svima iako biste možda to želeli. Ako se malo zamislite i pitate sebe da li se vama dopadaju svi ljudi koje srećete odgovor bi sigurno bio odričan. Prema tome, ako neko ima negativno mišljenje o vama, to nije smak sveta, jer on prvo na to ima pravo a drugo to ne mora ništa govoriti o vama. To što je neko procenio da ste npr. nesposobni da obavite neki posao to vas ne čini manje vrednim. Možda niste dobro nešto obavili ali on ne vredi više od vas ako ume nešto što vi ne umete. Potrebno je da prihvatite sebe onakvi kakvi jeste sa svim manama i vrlinama jer su sva ljudska bića takva i svi smo mi podjednako vredni bez obzira na to šta znamo ili ne znamo.

Kritika ne mora uvek biti loša za mene

Veoma je teško da prihvatimo nečiju kritiku, i često o tome razmišljamo kao o nekakvom napadu na našu ličnost. Ipak kritika može biti i dobronamerna. Uglavnom ako nas kritikuje neko ko nam je blizak i za koga znamo da nam ne misli loše ili ako vidimo da nas osoba često i hvali a ne samo kritikuje možda bismo mogli da razmislimo o tome da tu kritiku iskoristimo. Konstruktivna kritika se prevashodno odnosi na neko naše ponašanje a ne na nas kao ličnost. Ukoliko nam neko kaže da je potrebno da se malo bolje skoncentrišemo na neki posao kako bi ga bolje obavili onda nam on daje sugestiju kako da korigujemo sebe. Primećujete koliko je to različito i dragoceno u odnosu na ono kada nam neko govori da smo nesposobni što uvek ima konotaciju da je to nešto što je trajno vezano za nas i što ne možemo popraviti.

Ako neko loše govori o meni ili mi se podsmeva to nešto govori i o njemu

Ljudi koji su skloni da stalno dovode u pitanje tuđe ponašanje ili se smeju na tuđ a nikako na svoj račun su često duboko nezadovoljni sobom i to nezadovoljstvo žele da izbace tako što će unesrećeti druge. Takve osobe su emotivno prazne i krhkog identiteta, imaju problem sa empatijom i prihvatanjem drugih ali i sebe samih. Ipak, njihove „omiljene žrtve“ su osobe koje imaju previše samokriticizma te je često važno za takve osobe da shvate da nije problem uvek u njima i da objektino sagledaju šta je zaista do njih a šta je do onog ko je uputio kritiku, negativan komentar i podsmeh.

Da zaključimo, tuđe mišljenje je nešto što je promenjiva kategorija može biti i pozitivno i negativno. Ali, tuđe mišljenje nije merilo čovekove vrednosti. Potrebno je da bezuslovno prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo i da objektivno procenjujemo da li nešto možemo da popravimo, da li je problem u nama ili u drugima i šta iz svega toga možemo da iskoristimo kao najbolje za sebe.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

18 komentara na: “Zašto strahujemo od tuđeg mišljenja

  1. Medo says:

    Lepo predočeno.
    Kada je već ovde pomenuto to da smo svi različiti i da imamo pravo na to, ja bih volela da se prodiskutuje i o introvertnim i ekstravertnim osobama. Ponekad imam utisak da su introvertne osobe diskriminisane na neki način, jer ih neki ljudi vide kao „čudake što samo ćute“.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Napisaćemo nešto i o tome. Hvala na predlogu. Slobodno, ako imate jos neku temu koja Vas zanima, pišite. Ovo važi i za sve ostale posetioce našeg sajta. Srdačan pozdrav.

  2. aleksa says:

    stalno sam srecan , pa tuzan … uradio sam jednu losu stvar , izdo sam drugove, nije to bas izdaja ali opet.. izvinio sam se , oni su rekli da nisu ljuti , verovatno su i zaboravili , ali meni je opet krivo zbog toga , i mislim da nisu zaboravili to .. sta da radim? prvo sam srecan , pa tuzan .. prvo mislim da su zaboravili, pa ne ? recite mi sta da radim da mi bude bolje.hvala

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Ljudi su pogresivi, nemojte okrivljavati sebe ukoliko ste uradili jednu stvar koja mozda nije u skladu sa Vasim uverenjima, to Vas ne cini losim covekom. Niko nije ni u potpunosti losa ni potpunosti dobra osoba. Dodatno, izvinuli ste se i dobili oprostaj. Krivica koju stvarate sebi je beskorisna i smislena samo Vama. Prihvatite da ste pogresevi, kao i svi ljudi na planeti, zapitajte se da li bi ste Vi nekom oprostili slican postupak ako dobijete izvinjenje i nastavite dalje. Ukoliko Vam se vas postupak nije dopao nastojte da ga ne ponavljate to ce biti sasvim dovoljno. Pozdrav.

  3. Anonimna says:

    Nekima je tesko da se suoce sa takvim stvarima i koliko god pokusavali da se vasim tekstovima osvijestimo, ne ide..
    Sta onda ?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, nasi tekstovi sluze da biste mogli da uvidite probleme i pokusate da ih resite. Na zalost, vrlo cesto je tesko samo na osnovu teksta resiti neki problem pa je za to ipak potrebno psiholosko savetovanje gde se primenjuje dugotrajniji i sistematski pristup resavanja problema. Srdacan pozdrav.

      • Marina says:

        Ja vrlo Tesko resavam probleme,Ali redovno citam sve.Da li je ikako moguce napisati nesto o emocionalnom poremecaju licnosti I o granicnom poremecaju licnosti?Hvala

  4. Lara says:

    Divno objasnjeno. Bas sam odusevljena. Hvala vam sto pisete divne tekstove. :)))) Ovo mi je mnogo pomoglo. Nadam se da ce biti jos clanaka na ovu temu, jer bas imam mnogo problema sa tudjim misljenjem. Sve primam k srcu, i ne mogu godinama da zaboravim… 🙁

  5. Miljana says:

    Veoma lepo i jasno objašnjeno na kakve sve probleme možemo naići kada su u pitanju međuljudski odnosi. U mom radnom okruženju su uglavnom ljudi, koji stalno kritikuju sve svoje kolege, svi su nesposobni i neefikasni u izvršavanju svojih zadataka. Sa podsmehom i ironijom komentarišu pozitivne stvari u okruženju. Moram priznati da mi je prilično naporno sarađivati sa tako negativnim ljudima ali šta da se radi, nemoguće ih je promeniti i razbiti njihov iskrivljen stav o drugima.Trudim se da sve komentare koji su upućeni na moj račun i ne shvatam lično. Moram priznati da nekada ide lako a nekada i ne baš. Pozdrav!!!

  6. kjara says:

    Molim vas nesto i o asertivnosti da pisete. Mnogi ljudi su svesni da je nemaju, ali nikako da nauce tu tehniku. Hiljadu puta sam se jela u sebi sto nisam u momentu nesto rekla sto je trebalo ali imam blokadu tada, ne mogu racionalno da razmisljam i argumentovano saopstim stvari.

  7. Lena says:

    Postovani
    Ja imam problem u socijalizaciji taj da sam stalno opterecena tudjim misljenjem o sebi a to cak ide dotle da analiziram u glavi svaciji pogled ili gest i onda krecu razni scenariji u smislu a xa ko zna sta on ili ona mene ogovara i zasto me je tako pogledala i sl.Osecam se kao najgori kriminalac a svesna sam da nisam nista nikome ucinila.U sredini u kojoj zivim su dosta zastupljena ta ogovaranja i doza zlobe ali ja sam opsednuta sa tim.To cak ide dotle da sam se povukla u sebe i slabo komuniciram iako sam vec zrela zena.Dosta sam anksiozna jer vec godinama sama se borim za sebe i za decu da ih izvedem na put.Samoca me ubija ali u drustvu mi je jos gore.Sta se to samnom desava jer sam nekada bila vesela i veoma drustvena.Pomozite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *