Kako da efikasnije upravljate sopstvenim vremenom

upravljanje vremenom, time managment, organizovanje vremena

Iako je vreme kao fizička kategorija beskonačno naše vreme je ograničeno. Postavlja se pitanje da li vreme sa kojim raspolažemo koristimo na najbolji mogući način. Često imamo običaj da kažemo „Dan prekratko traje“, „Gde li je tako brzo vreme proletelo?“ ili „Imam previše vremena da ne znam šta ću s njim“. Ako konstantno koristite ovakve fraze najverovatnije je da nemate kontrolu nad sopstvenim vremenom-da ga stalno jurite ili da ste njime preplavljeni. Sa druge strane, možda poznajete neke ljude koji svakog dana obavljaju različite produktivne aktivnosti i pitate se kako im to uspeva. Ono što je važno da shvatite je da je veština upravljena vremenom zapravo jednaka veštini upravljanja samim sobom. Ako želite da što bolje iskoristite svoje vreme nemojte oko toga jadikovati ili besneti već razmislite o tome kakve to veze ima sa vašim načinom ponašanja, postavljanjem ciljeva, donošenjem odluka i odnosu prema istim.

Indikatori loše organizacije sopstvenog vremena

Različite studije ukazuju da postoji nekoliko pokazatelja u ponašanju koja karakterišu lošu organizaciju vremena. To su:

  • Konstantna žurba (na primer, između sastanaka ili zadataka),
  • Česta kašnjenja ( na primer, na sastanke ili ne poštovanje rokova),
  • Niska produktivnost, pad enerigije i motivacije,
  • Frustracija,
  • Nestrpljenje,
  • Teškoća u postavljanju i postizanju ciljeva (npr. „Nisam siguran koja je moja uloga ili šta se očekuje od mene“),
  • Prokrastinacija-odlaganje da se obave određeni zadaci ili aktivnosti,
  • Perfekcionizam-bezkompromisno traganje za visokim standardima (npr. „Jedino prihvatam stopostotno dobro urađen zadatak, sve ostalo ne zavređuje moju pažnju.“). Perfekcionizam može dovesti do toga da se aktivnosti sporo obavljaju i da se ne preuzimaju novi zadaci za koje niste sigurni da ćete ih perfektno uraditi. To ujedno može biti i uzrok odlaganja tj. prokrastinacije,
  • Preokupiranost detaljima (npr. ne možete da uradite glavni zadatak jer vam je pažnja preokupirana detaljima).

Osvestite svoje vrednosti i ciljeve

Suština upravljanja sopstevenim vremenom je u shvatanju sopstvenih vrednosti i ciljeva u životu i težnja da se optimum vašeg vremena podredi dostizanju istih. Potrebno je da rezimirate kako koristite sopstveno vreme i da izbacite one aktivnosti koje nisu u skladu sa vašim vrednostima i ciljevima. Ovaj proces podrazumeva usvajanje novih stavova i načina ponašanja kao i pronalaženje prepreka koje taj proces usporavaju (kao što je perfekcionizam ili nedovoljna asertivnost-nesposobnost izražavanje sopstvenog mišljenja i osećanja u vezi sa nečim). Na ovaj način učinićete organizaciju vremena dnevnom i životnom realnošću a ne nečim što je apstraktno i što prolazi mimo vas.

Osvešćivanje sopstvenih vrednosti će vam pomoći da definišete šta je ono što je važno u vašem životu. Neke od uobičajenih vrednosti mogu uključivati: finansijsku sigurnost, uspešnu karijeru, uspešnu emotivnu vezu, dobra prijateljstva i kontakte, održavanje sopstvene vitalnosti, pošten odnos prema ljudima, borba za pravdu, zasnivanje porodice, putovanja, vredan rad. Ukoliko imate teškoća da pronađete šta je ono što je za vas vredno možete to postići jednom mentalnom tehnikom tako što ćete zamisiti da ste veoma stari i da će vam se uskoro okončati život.  Kada ste to zamislili zapitajte sebe šta je ono za čime ćete zaista žaliti a što niste uradili u svom životu. Kada shvatite šta je ono što je za vas vredno onda to treba pretočiti u cilj (npr. ako je visoko vrednujete putovanja onda treba napraviti cilj kako da to postignete). O postavljanju i ostvarenju ciljeva smo dosta pisali u našim ranijim tekstovima. Ono što je važno je da je cilj koji postavljate specifičan,lako merljiv, ostvarljiv s obzirom na vaše resurse,dovoljno realističan,vremenski prihvatljiv (uklopljiv u šemu ostalih aktivnosti).

Beležite i nadgledajte svoje svakodnevne aktivnosti

Kada ste shvatili svoje vrednosti i pretvorili ih u konkretne ciljeve onda ih treba i realizovati. Najbolji način da se uverite da idete ka ostvarenju tih ciljeva je vođenje beležnika u kome je svaki dan izdeljen na određen broj sati koje predstavlju vaše produktivno vreme. Ovakve beležnike imate već gotove u knjižarama pa će vam to uštedeti vreme a većina ih koristi dok su na poslu kako bi beležila važne sastanke ili rokove. Dakle, ovde beležite aktivnosti i van posla a koje idu u prilog ostvarenju vaših ciljeva. Nastojte da ono što ste napisali zaista i ostvarite tokom dana, pri tom pokušavajući da se otarasite osujećujećeg perfekcionizma ili odlaganja. Veoma je važno da aktivnosti koje ste zabeležili uradite bez obzira na to kako se osećate trenutno (npr.neraspoloženo, umorno,mrzovoljno i sl.) jer to može dovesti do odlaganja. Kao što znate odlaganje neće dovesti do ostvarivanja dugoročnog željenog cilja. Neki ljudi imaju otpor prema zapisivanju aktivnosti ali za početak dok ne stvorite zdravu naviku ovo je najbolje rešenje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *