Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

ostvarenje ciljeva, ciljevi, odluke, strah od neuspeha, uspeh

Često se dešava da donosimo odluke u svrhu ostvarenja nekih svojih ciljeva. Lako je ciljeve postaviti ali izgleda da neke nije lako i ostvariti.  Najteže je ostvariti one ciljeve koji su dugoročni odnosno za čije ostvarenje nam je neophodna dugoročna upornost, strpljenje, doslednost i trud. Ovakvi ciljevi donose najviše satisfakcije nakon svog ostvarenja ali ujedno zahtevaju najviše od nas, pa na tom putu mnogi odustanu. Zbog čega nismo istrajni u ostvarenju dugoročnih ciljeva?

Kratkoročni hedonizam

Najveći neprijatelj na putu ka ostvarenju dugoročnih ciljeva je kratkoročni hedonizam koji podrazumeva tendenciju ka trenutnim zadovoljenjima i uživanjima na uštrb ostvarenja ciljeva. Na primer, ako želite da smršate ili da oblikujete svoje telo i krenete na treninge može vam se desiti da trening odložite zato što vas je upravo pozvala drugarica na palačinke koje toliko volite. Ili, želite da završite fakultet i spremate jedan jako težak ispit ali vas pozove kolega na „nenormalno“ dobru zabavu na koju ide celo vaše društvo. Nekada možete priuštiti sebi slatka zadovoljstva i uživanja ali ne stalno jer će vas to udaljiti od ostvarenja konačnog cilja. Važno je sebi priuštiti zadovoljstvo ali ono je najslađe ako dođe nakon nekog napornog rada ili uspešno završenog posla. Potrebno je da shvatite da načini ostvarenja dugoročnih ciljeva nisu i ne mogu biti prijatni. Ne očekujte da vam stalno bude prijatno-to je nemoguće, ono što možete očekivati je da vam bude prijatno s vremena na vreme.

„Kopanje“ po prošlosti

Kada ka ostvarenju svojih ciljeva naiđete na problem npr. ne možete da učite ili vas mrzi da idete na treninge, počnete da se preispitujete kako ste postali takvi lenji i dekoncentrisani i zašto vam se to dešava. Traženje uzroka sopstvenog ponašanja neće promeniti vaše trenutno ponašanje. Ukoliko počnete da „kopate“ po prošlosti i tražite uzroke,koji pritom mogu biti potpuno osujećujući, možete samo izgubiti vreme i demotivisati se. Zato, nije toliko bitno šta se dešavalo ranije i kako ste postupali ranije već šta je potrebno učiniti sada da se stvari promene i da se cilj koji ste zacrtali ostvari.

Nisam dovoljno dobar/-a da bih ostvario/-la određeni cilj

Etiketiranje sebe kao nekog ko nije dovoljno dobar da ostvari određeni cilj takođe može biti velika smetnja konačnom uspešnom ishodu. Na primer, nisam dovoljno inteligentan/-a da bih završio/-la fakultet ili ja sam smotan/-a, neću znati da vežbam i ne treba ništa ni da radim kad sam takav/-a. Ovakva očekivanja obično proizilaze iz sopstvenog perfekcionizma koji vam poručuje da morate biti savršeni da biste uspeli u nečemu. Svaki početak je težak i na početku će vam sve izgledati teško ali nakon upornog i doslednog zalaganja počeće da se javljaju i prvi rezultati. Treba prihvatiti sebe sa svim vrlinama i manama; možda vam je potrebno više vremena da učite od ostalih ali to ne znači da nešto nećete naučiti kako valja ili možda niste toliko vešti u koordinaciji pokreta ali to ne znači da je za vas vežbanje zabranjeno. Svako ima limite ali često se dešava da neki limiti mogu da se prevaziđu ili da se značajan uspeh može ostvariti u okviru svojih mogućnosti.

Ne odustajte pre nego što ste počeli, ne očekujte da će put biti prijatan ali budite istrajni jer vas na kraju uvek čeka nagrada.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

2 komentara na: “Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

  1. sneki says:

    Upisala sam skolu medicinsku i nikako nastaviti dalje sve mi neke misli glupe kroz glavu prolaze da nemogu da zavrsim,i nikako da sednem da ucim i izadjem na ispit uzasno se osecam i padam u depresiju cesto zbog toga…

  2. Zlatko says:

    Postovanje.Ja otprilike ima ovakve probleme.Imam ih jos koje su vezane za drge teme,ali me ovaj trenutno najvise interesuje,jer mi je veoma bitan.Shvatio sam da rad dosta pomaze u resavanju i drugih psihickih problema.I to a vise nacina.Medjutim kod mene je to problem.U veoma losoj sam finansiskoj situaciji.Primarno se bavim poljoprivredom,to mi je nekad bio izlaz iz panike i tu sam prvo pronasao spas u radu.Ali sam u medjuvremenu otkrio neke svoje talente koje bih zeleo da iskoristim.Radim duborez(umetnos)izradjujem nozeve,a takodje to mogu iskoristiti u gradjevinarstvu koje mi takodje ide od ruke.Sve u svemu imam solidan broj zanata.Medjutim sve to kod nas je slabo placeno i da bi se uspelo iz moje pozicije mora se raditi skoro „danonocno“.Ja otprilike znam koliko to treba.Imam neki plan,a takodje i u vezi te primerne poljoprivrede.Medjutim kada trebam poceti raditi,a i kada razmisljam o tome meni to bude tesko,gotovo da se plasim.Plasi me toliki rad,plasi me da mi plan nije dobra i da ce propasti,plasim seda necu imati vremena za uzivanje,i konacno plasim se da nisam dovoljno dobar.Ima tu jos toga.Verujem da se to sve razvilo dotle da sam stvorio osecaj besmisla i jaku bezvolju.Takodje sam skoro primetio da kada nesto radim uvek ga merim sa necim“sa krajnjim ciljem idealom“.I takvo poredjenje mi stvara osecaj da to sto radim neznaci nista i da je dzaba.Bezmalo uvek imam osecaj da „gubim vreme“.Da se dzaba trudim.I razne jos druge misli.Verujem da su mi mnoge pale napamet.Toga svega sam svestan i to me boli.Stvara mi osecaj nesposobnosti,manjak samopouzdanja i dr.A da nepominjem kakve sam navike imao i vecinom i sada imam.Zelim da stovrim tu radnu naviku,jer verujem da je ona presudna za uspeh u nekom poslu.Ona stvara upornost,a to je presudno za uspeh.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *