Kako održavamo hroničnu brigu?

Većina ljudi brine tokom dana, međutim postoji jedan broj onih koji imaju osećaj da prosto ne mogu da žive a da ne brinu. Iako bi rado da se otarase brige oni je se opet čvrsto drže. Ovakva vrsta zabrinutosti se obično vezuje za generalizovani anksiozni poremećaj, gde postoji konstantna zabrinutost da će se desiti nešto loše. Za većinu događaja u životu, ove osobe anticipiraju da će se završiti negativno, iako velika većina tih događaja na kraju ima pozitivan ili neutralan ishod.

Hronična briga je neprijatna, ali izglada da osobe koje stalno brinu u njoj nalaze nekakvu korist. Ovo dalje doprinosi da briga ostaje sa njima kao sastavni deo njihovog funkcionisanja. Kako se održava hronična briga ili kako razmišljaju osobe koje konstantno brinu?

 „Ako se nešto loše može desiti-ako ja to mogu da zamislim-onda je moja odgovornost da brinem o tome.“

Ako pripadate osobama koje stalno brinu, mišljenja ste da ako vam neka „uznemiravajuća“ misao padne na pamet to znači da morate dodatno razmišljati o njoj, iznova i iznova i uraditi nešto povodom nje. Npr., ako pomislite da ste možda ostavili otključana vrata i izašli iz kuće onda ste odgovrni da proverite i po drugi put da li je to tako. Samo zato što ste pomislili da će se nešto loše deseti to znači da morate preduzeti akciju. Ne samo što previše obraćate pažnju na vaše misli već one za vas postaju komanda koju izvršavate. Možda je još adekvatniji primer kada zovete nekog, ko je na putu, telefonom a on nije dostupan, padne vam na pamet npr. da se tom nekom nije dogodila neka nesreća i onda postupate kako i mislite, tj. zovete autoprevoznika čijim je  autobusom ta osoba krenula da proverite da nije možda došlo do neke saobraćane nesreće. Dakle, svaka negativna misao koja vam padne na pamet postaje za vaš komanda za dalje delanje.

 „Ne prihvatam ni jednu neizvesnost-moram biti potpuno siguran/-a šta će se desiti.“

Ovo je veoma čest način razmišljanja osoba koje konstantno brinu. Ovakve osobe ne mogu da tolerišu neizvesnost, o toleraniciji na neizvesnost smo već pisali u jednom od naših tekstova. Npr. takve osobe moraju znati zasigurno da neće dobiti otkaz, ili da ih njihov emotivni partner neće napustiti. Kako biti siguran u to? Osobe koje stalno brinu nalaze načina da proveravaju svoje negativne pretpostavke o mogućim negativnim ishodima tako što stalno proveravaju u realnosti da li bi to moglo da se dogodi, traže informacije kojima će to opovrgnuti (ili potvrditi), stavljaju „na probu“ ljude oko sebe, itd. Međutim, kako nikada ne mogu biti 100% sigurni oni ne prestaju da brinu da se tako nešto ipak može dogoditi.

Negativne misli su isto što i negativni događaji!

Osobe koje konstantno brinu tretiraju sve svoje negativne misli kao nešto što je će se zaista dogoditi, za razliku od većine osoba koje smatraju da su negativne misli samo nešto što ih trenutno ometa i vide to kao višak informacije tj. grešku u razmišljanju. Npr., negativna misao „Pašću ispit“ koja svima može pasti na pamet kod osoba koje hronično brinu znači da će se to zaista i dogoditi, što znači da je kod njih javljanje negativne misli jednako javljanju negativnog događaja.

„Bilo šta što se desi loše govori nešto o meni kao osobi.“

Osobe sa hroničnom brigom izjednačavaju negativni ishod događaja sa sopstvenom ličnošću, tako na primer ako brinete zbog toga da li ćete položiti ispit jedan od razloga brige može biti taj da to obeležava vas kao osobu. Ako padnete vi ste bezvredni i nesposobni a ako položite onda vrdite i sposobni ste.

„Neuspeh/nesavršenstvo je neprihvatljiv/-o!“

Ako padnete ispit to znači da će to uticati na čitav vaš život, svi će primetiti da ste podbacili. Za osobe koje stalno brinu neuspeh je fatalan i finalan. One misle da moraju stalno da brinu da se njima tako nešto ne desi jer to znači da su odgovorne.

„Ako se ne prestanem da se osećam loše, to će uništiti moj život, to će me dovesti do ludula.“

Osobe koje hronično brinu smatraju da se moraju otarasti svih negativnih osećanja ili ih bar moraju strogo kontrolisati. Kod ostalih ljudi stvari stoje drugačije oni obično razmišljaju da je normalno da se ponekad osećaju loše i da će to prevazići jer svaki čovek ponekad ima loše trenutke.

Sve je „vandredno stanje“!

Osobe koje neprestalno brinu tretiraju sve kao „vanredno stanje“.  Želite da dobijete odgovor na neka pitanja odmah i sada jer ništa ne sme biti neizvesno. Npr., probudite se u pola noći i želite da znate da li ćete ikada naći ljubav vašeg života. Umesto da zaspite i o tome razmišljate neki drugi put vi morate to da znate upravo sada. Pošto uvek živite u svetu neizvesne budućnosti i nikako ne možete da uživate u sadašnjem momentu.

 „Moram da prestanem da brinem odmah ili će me to dovesti do ludila.“

Kada ovako razmišljate onda i dalje brinete o tome kako morate prestati da brinete. Onda pokušavate da zaustavite vašu brigu, govoreći sebi da su to besmislice. Ali, ovo ne pomaže. Govoreći sebi da treba da kontrolišete svoju brigu postajete besni i anksiozni. Izgovarate pozitivne rečenice o sebi ali i to ne pomaže i postajete sve više demoralisani.

Svi ovi načini razmišljana koje smo nabrojali omogućavaju da se brga održi i pojača. Šta ovde ne štima? Problem je u cilju koji osoba postavlja sebi, ona želi da posredstvom brige reši sve svoje probleme (od kojih neki i ne postoje), želi da se reši neizvesnosti (iako je svet sačinjen od mase neizvesnih događaja), i želi da se osigura da se nikada neće osećati loše ili neuspešno. Svi ovi ciljevi su nemogući.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *