Radoholizam-biti zavistan od rada

radoholizam

Radoholizam je vrsta adikcije u kojoj je predmet adikcije rad. Dakle, osoba koja je radoholičar  je zadovoljna samo kada radi, njoj je profesionalni život važniji od prijatelja, porodice, intimnih odnosa, čak i sopstvenog zdravlja. Ove osobe često ne uviđaju da imaju problem i uporno ga poriču dok ne dođe do očevidnih somatskih oboljenja u vidu različitih srčanih bolesti, čira na želudcu i slično.

Kako prepoznati radoholičara?

Prikazaćemo vam nekoliko indikatora na osnovu kojih možete prepoznati radoholičara:

●Uvek je u žurbi kako bi završio svoje poslove

●Anksiozan je kada nije na poslu i neprestalno misli o njemu

●Poriče da ima problem ako ga neko sa tim konfrontira (ako mu kaže da previše radi i sl.)

●Ne može da se opusti kada je na odmoru ili provodi vreme sa porodicom

●Stalno je razdražljiv, napet

●Provodi većinu vremna radeći čak i kada je kod kuće (zanemarujući svoje prijatelje i/ili porodicu)

●Misli da je jedini koji može da uradi posao kako treba

●Krije i poriče bilo kakve psihičke, fizičke ili fiziološke probleme (umor, različite vrste bolova, napetost,…)

Razlike između radoholičara i „vrednog“ radnika

●Vredan radnik doživljava svoj posao kao nešto što je neophodno i kao ispunjavanje sopstvene obaveze, radoholičar doživljava svoj posao kao mesto sigurnosti od nepredvidivih životnih događaja i mesto gde može da se distancira od sopstvenih nepoželjnih osećanja i/ili obavezivanja.

●Vredan radnik zna kada da postavi granice u radu kako bi bio dostupan za svoju porodicu, prijatelje i kako bi mogao da se zabavi i opusti, rodoholičar dopušta da mu posao bude na vrhu životnih prioriteta, obavezivanje porodici, prijateljima i deci koje je postojalo se obično stvalja u drugi plan usled postojanja visokih profesionalnih zahteva.

Radoholičaru „skoči“ adrenalin kada ispuni nemoguće zahteve koje je sebi postavio, dok se kod vrednog radnika to ne dešava.

●Vredan radnik ume da zaustavi svoje profesionalne „apetite“, radoholičar ne može da ne radi,on ostaje preokupiran poslom čak i kada je u opuštenoj atmosferi sa prijateljima ili gleda školsku predstavu svog deteta. Um radoholičara i dalje radi u cilju rešavanja poslovnih problema.

Zašto neko postoje radoholičar?

Uzrok radoholizma se obično pripisuje niskom samopouzdanju. Radoholičari su osobe koje sopstvenu vrednost procenjuju samo na osnovu svog radnog uspeha. Pritom, uvek smatraju da mogu bolje nego što su postigli i sebi postavljaju sve više i više ciljeve kako bi dokazali sebi i drugima da mogu to da ostvare i da vrede. Naravno, nikada do kraja ne ostvare sve što zacrtaju a izazovi su sve veći, posao sve stresniji, a oni sve napetiji-organizam sve bliži kolapsu. Smatra se da su osobe koje su zavisne od rada i na njemu zasnivaju osećanje soptvene vrednosti, u detinjstvu dobijale poruku (verbalnu ili neverbalnu) da nisu dovoljno dobre i da ništa što urade nije dovoljno savršeno. U odraslom dobu posao je jedini način da postignu to savršenstvo jer tu jedino mogu da drže sve pod kontrolom što kao mali nisi mogli. Pored ovog razloga, spominje se zavisnost od adrenalina. Ljudi koji se bave rizičnim poslovima, ostaju duže na poslu i jako su mu posvećeni upravo zbog dinamike i rizika koji dižu adrenalin. Ovakvim osobama je važno da budu tamo gde je akcija.

Moguće posledice radoholizma

Radoholičari su skloni da poriču bilo kakve simptome koji su nastali kao posledica prekomernog rada, jer rad je deo njihovog identiteta i to u tolikoj meri da se u potpunosti poistovećuju sa svojom profesijom. Uobičajeni posledice po njihovo funkcionisanje su sledeće:

●Anksioznost

● Depresija

● Raskidanje prijateljskih i/ili intimnih veza i brakova

●Povećani rizik od srčanih oboljenja i srčanih udara

● Čir na želudcu

Kako se tretira radoholizam?

U kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, psiholog pokušava da pronađe razloge zbog kojih se radoholičar toliko posvećuje poslu, identifikuje načene menjanja disfunkcionalnog ponašanja i promoviše usvajanja novog zdravijeg načina življenja. U većini slučajeva ovakvim osobama je potrebno poboljšanje u komunikaciji, oni uče kako da prevaziđu svoj poriv prema perfekcionizmu i potrebi za kontrolom, ulaze u kontakt sa svojim autentičnim osećanjima i uče kako da prihvataju sebe.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *