Anksioznost i unutrašnji govor

anksiozne misli, anksioznost, strah, panika

Unutrašnji govor je ono što mi govorimo sebi i kako se sami sebi obraćamo u određenim situacijama. Ovaj govor je obično automatski i suptilan, pa teže možete primetiti kako on utiče na vaše raspoloženje i osećanja. Vi reagujete pre nego što ste primetili šta ste sebi „reklli“ pre reagovanja. Obično kada ste relaksirani, odmarate se i pokušate da analizirate šta ste sebi rekli možete da primetite vezu između unutrašnjeg govora i vaših osećanja. Ono što je važno je da možete da naučite da se u svakom trenutku zaustavite i obratite pažnju ili zabeležite svoj unutrašnji negativni monolog.

Koje su karakteristike unutrašnjeg govora

Unutrašnji govor se javlja u telegrafskoj formi. Jedna kratka reč ili slika sadrži čitavu seriju misli, sećanja, ili asocijacija. Na primer, ako osetite da vam srce lupa brže nego obično možete reći sebi, „O, ne!“. Implicitno sa ovim automatskim „O,ne“ je povezana čitava serija asocijacija koja uključuje strah od paničnog napada, sećanja na prošle panične napade, i misli kako da izbegnete trenutnu situaciju. Identifikovanje unutrašnjeg govora može omogućiti da otkrijete nekoliko različitih misli iz samo jedne reči ili slike.

„Anksiozni“ unutrašnji govor je uglavnom iracionalan, nema osnova u realnosti ali skoro uvek zvuči kao nepirkosnovena istina. Razmišljanje šta-ako…(se ne snađem prvog dana na poslu, ne ostavim dobar utisak na sastanku, mi se zaveže jezik na ispitu) može voditi tome da očekujte najgore moguće ishode situacija u kojima ste, a koje se vrlo verovatno neće ni dogoditi. Ipak, kako se asocijacije veoma brzo nadovezuju jedna na drugu, vaša predpostvaka da će se dogoditi nešto loše postaje neprikosnovena istina koja se ne dovodi u pitanje već automatski prihvata.

Posledice negativnog unutrašnjeg govora

Negativni unutrašnji govor vodi do izbegavanja različitih životnih situacija. Kažete sebi da je biti na koncertu sa puno ljudi opasno i isti izbegavate. Možete čak i u svojoj glavi konstruisati sliku katastrofe koja se može dogoditi u takvoj situaciji. Ukratko, „anksiozni“ unutrašnji govor dovodi do izbegavanja situacija, izbegavanje dovodi do „anksioznog“ unutrašnjeg govora i tako u krug.

Unutrašnji govor može inicirati ili otežati panični napad. Panični napad obično počinje sa simptomima povećanog fiziološkog uzbuđenja, kao što su ubrzano lupanje srca, stezanje u grudima, ili znojenje dlanova. Biološki, to je prirodni odgovor organizma na stres, ne postoji ništa neobično i opasno u vezi sa tim. Ipak, ovi simptomi vas mogu podsetiti na prošli panični napad. Umesto da dopustite fiziološkim reakcijama vašeg organizma da se razvijaju, dostignu vrhunac i povuku nekim svojim ritmom vi sebe zastrašujete da ćete imati mnogo intenzivniji panični napad zastrašujućim unutrašnjim govorom: „ O ne, ovo se dešava ponovo!“, „Šta ako izgubim kontrolu?“, „Moram što pre pobeći odavde!“ ili „ Moram se boriti sa ovim simptomima i naterati ih da odu“. Zastrašujući unutrašnji govor otežava da fiziološki simptomi nestanu svojim tokom. Mnogo lakše ćete prebroditi napad ukoliko sebi govorite: „Mogu da prihvatim ono što se dešava iako je neprijatno“, „ Pustiću svoje telo da prođe kroz ovaj proces neometano“, „Ovo će proći“, „Prošao sam kroz ovo i ranije moći ću i sada“.

Negativni unutrašnji govor predstavlja lošu naviku. Mi nismo rođeni sa predizpozicijom zastrašujućeg unutrašnjeg govora mi smo naučili da mislimo na takav način. Kao što možemo da zamenimo loše navike u ponašanju, npr. pušenje ili intenzivno ispijanje kafe, sa pozitivnim navikama življenja npr. bavljenje sportskim aktivnostima i zdravom ishranom isto tako možemo zameniti nezdravo razmišljanje sa mnogo pozitivnijim, podržavajućim načinom razmišljanja. Treba imati na umu da učenje drugačijeg načina razmišljanja zahteva isto toliko upornosti i vežbe kao i učenje novih navika u ponašanju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

17 komentara na: “Anksioznost i unutrašnji govor

  1. Mirko says:

    Molim vas da mi odgovorite ako raspolažete tim podacima: Dali kod PTSP-ija nastupa zastarelost, pošto u kriznim područjima i područja zahvaćena ratovima , kod njih ne nastupa zastarelost i njihovi psiholozi i psihijatri kažu da je to bolest koja može nastupiti odmah! Nakon 2,3 5 ,10 pa i 20 godina nakon dejstava i da tu ne može biti reči ni o kakvoj zastarelosti a po našem zakonu ako su prošle 5 godina kažu da je nastupila zastarelost bez obzira što se čovek javio psihijatru 5-6 meseci nakjon dejstava !! Molim vas da li će nekad ova država uvrstiti u skupštinsku proceduru ZAKON O BORCIMA, INVALIDIMA RATA 98-99 I LICIMA KOJA SU OBOLELA OD PTSP KAO U DRUGIM SUSEDNIM DRŽAVAMA ŠTO SU TAKVA LICA ZBRINUTA I MATERJALNO I ŠTO SE TIČE LEČENJA I STAMBENO A KOD NAS SU TAKVA LICA „OTPISANA ZAUVEK !!! A ŠTAMPA SVE VIŠE I VIŠE PIŠE O „TEMPIRANIM BOMBAMA „, VOJNICIMA I POLICAJCIMA UČESNIKA RATOVA ??? UNAPRED ZAHVALAN!!! OČAJNI TRAŽIOCI PRAVDE???

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovani Mirko, to je pravno pitanje, pitanje zakona, a posto smo mi psiholozi mi vam ne mozemo odgovoriti. O tome sigurno nesto znaju psihijatri i psiholozi koji su sudski vestaci. Pozdrav

  2. Istvan Silvasi says:

    U novembru 2007. godine doziveo sam nesrecu na radnom mestu tako sto sam pao sa krova zgrade na kojoj sam radio. Zadobio sam prelom ruke, vilice i kontuziju. Nakon bolnickog lecenja, pusten sam kuci i posle otprilike mesec dana od pada, pocinje da me pritiska intenzivan strah zbog kog se obracam psihijatru. Dobio sam terapiju koju i dan danas pijem i ne zelim znati sta bi se dogodilo ako bi prestao da je koristim. Terapija je sledeca: Sidata 2x50mg, rispolept 1x2mg, trittico 1x150mg. Zanima me dali cu morati da uzimam terapiju do kraja zivota?

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Posotvani Ištvane, o tome koliko je potrebno uzimati terapiju koju Vam je Vaš psihijatar prepisao se dogovarate isključivo s njim. Običaj je da se trapija blagovremeno količinski smanjuje ili zamnjuje drugom ali opet o tome odlučuje Vaš lekar. Pozdrav

  3. marina says:

    Pre 20ak dana su mi poceli problemi sa disanjem. Mislila sam da je neka alergijska reakcija, pa kada sam otisla kod doktorke, rekla je da je sve u redu i pitala me zasto sam nervozna. Rasplakala sam se istog trenutka. Sutradan sam otisla kod psihijatra, i nakon razgovora sa psihijatrom, uspostavljena mi je dijagnoza blaga depresija, uz sledece simptome – losa koncentracija, nedostatak sna, umor, razdrazljivost, osecanje krivice, bezvrednosti, a to je sve krenulo kada sam napustila fakultet pre 5godina. Prepisana mi je terapija – kombinacija antidepresiva -Trittico retard 150mg, tj 1/3 uvece (50mg), Sidata 50mg – 1/2 prva dva jutra a potom po cela tableta, i Ksalol 0.25mg 2 puta dnevno po tabletu. Isto vece sam popila Trittico i probudila se ujutru sa uzasnom, nezamislivom glavoboljom. Lose sam spavala, tableta nije pomogla a jos gore sam se osecala ujutru zbog glavobolje, bolovi su tako jaki bili da sam htela da odem u hitnu. Inace, imam 26 godina. Zanima me, kako ti lekovi u kombinaciji deluju i zasto sam imala jaku glavobolju? Videla sam da je glavobolja nus pojava ali nisam znala da je toliki bol. Da li je ovo moje stanje toliko ozbiljno pa su mi prepisana cak 3 antidepresiva?

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana Marina, ne mozemo odokativno da kazemo da li je dijagnoza adekvatna a sto se terapije tice mi smo psiholozi i ne bavimo se izdavanjem lekova. Ono sto mozemo da preporucimo je da se javite Vasem psihijatru i obavestite ga o efektima leka. Pozdrav.

  4. Nina says:

    Ja ne znam da li je ovo sto mi se desava svrstano pod kategoriju panicnih napada, ali nesto mi se definitivno desava. Prethodni period mi je bio jako stresan… sad je sve proslo i sve je u redu, ali ja osecam uznemirenost i napetost. Desilo mi se par puta da sam se bas uplasila, ni od cega konkretnog, jednostavno osetila sam se lose i onda shvatila da je sve to u mojoj glavi. Ovih dana pokusavam da izadjem na kraj sa tim razmisljajuci pozitivno i trudeci se da ne pridajem tome veliki znacaj, ali nervna napetost je prisutna. Ne pijem nikakve lekove, volela bih da na neki drugaciji nacin resim problem. Od same pomisli da ce mi se strah ponovo dogoditi – ja se vec uplasim…i to je taj krug koji pokusavam da prekinem. Mozete li mi reci neku metodu, a da nisu lekovi, za koju mislite da bi mi pomogla. Hvala unapred.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      To sto se vama desava je tzv. strah od straha, da bi ste bolje razumeli o cemu se radi procitajte nas tekst Sekundarni emocionalni poremecaj koji se nalazi u kategoriji Emocionalni problemi. Ovakvo stanje se uspesno tretira ali je potreban psihoterapijski tretman. Ako se se odlucite za isti mozete nam se obratiti. Pozdrav.

  5. Ljiljana says:

    molim za misljenje upravo sam dobila sledecu terapiju..Zoloft od 50mg kao antidepresiv da pijem dve ujutro i jednu posle podne uz to sam dobila trittico R od 150mg da pijem 1/3 tri dana a onda 2/3 a ako mi bude jako da smanjim opet na 1/3 i tako 6-8 nedelja je kontrola…i Diazepam od 5mg dve ujutro i jednu uvece…citajuci razna iskustva drugih pacijenata ovo mi deluje previse kao da cu biti drogirana..jako se plasim jer sam pila bromazepam i zoloft do sada…neka mi meko kaze jel ovo moze tako ..bojim se da necu moci da funkcionisem..jer sam i ovako tesko ujutro ustajala a uvece dugo mogu da sedim i ne spava mi se nikada pore 2h po ponoci….

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, mi Vam ne mozemo dati savet za uzimanje lekova jer nismo psihijatri i nemamo pravo da prepisujemo medikamente niti menjamo njihove doze. Ono sto jeste praksa je da su neki psihijatri skloni da „preteraju“ sto se tice odredjivanja medikamentozne terapije i da cak i za manje probleme daju odredjene doze lekova. Ono sto Vam mogu preporuciti je da nam se javite za psiholosko savetovanje (ili nekom drugom psihologu ko je specijalizovan za resavanje problema sa anksioznoscu, ukoliko je to vas problem) kako bismo ustanovili koji problem je po sredi i kako bismo radili sa Vama da prevazidjete problem uz lekove koje ste vec pili do sada (naglo prestajanje sa lekovima moze dovesti do ozbiljnih negativnih posledica tako da to nikako nemojte raditi na svoju ruku vec samo uz dogovor sa lekarom). Ukoliko kod Vas postoji neki anksiozni poremecaj ili blazi/umereni oblik depresije to je moguce efikasno resiti i samo uz psiholoski tretman ali posto vec pijete lekove, kao sto rekoh, ne smete naglo sa njima prestajati vec za pocetak lekovi+psiholoski tretman. Pozdrav.

  6. ela says:

    djetetu je 7 god ,sa 3 god imali smo uzasno iskustvo kada je neki ludjak pokusao da ga uzme iz mojih ruku.na srecu nista se desilo nije,u pocetku mi se cinilo da dijete nije bilo ni svjesno sta se moglo desiti,,,,ali sada vidim da zamuckuje kada se uzbudi ili kad zeli nesto da kaze….dali je moguce da je uzrok taj dogadjaj????da li da idemo psihologu=???

  7. nadija says:

    Zdravo…mene zanima u kojoj grupi ja spadam ,imam sipmtome tipa da me strah od putovanja ,daljine ,strah od alkohola ,cigareta ,izlazaka u diskoteku a najvise se plasim trudnoce kako da resim taj problem..najvise na svetu bih volela da imam bebu ali se plasim tog stanja sta ako i ne bude bilo dobro sta da radim i tome slicno?unapred zahvalna ,veliki pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, malo je teze definisati o cemu se tacno radi moze biti generalizovani anksiozni poremecaj udruzen sa nekim specificnim fobijama. Ipak, ono sto je sigurno jeste da kod Vas postoji problem sa povisenom anksioznoscu koji treba resiti jer Vas onemogucava da funkcionisete normalno u odredjenim aspektima zivote. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  8. joca says:

    Postovani,
    pijem tritico retard zbog anskioznosti vec vise od 5 godina u kombinaciji sa bromazepamom u vecim kolicinama,i to samo uvece. U cilju smanjivanja bromazepama mi je u stvari i prepisan tritico. Neplanski sam ostala u drugom stanju i trenutno sam u 8.nedelji. Interesuje me koliko antidepresiv i bromazepam mogu da stete za plod i da li je moguce izvesti trudnocu do kraja,bez ikakvih posledica po dete? Savet doktora je da bi pri dojenju bromazepam morao biti izbacen jer ne bi bio dobar po bebu.

    Zelela bih da cujem Vase misljenje,
    Pozdrav.

  9. Nikola says:

    Imam 17 godina i nalazim se skoro 2 godine u valjda anksioznom varirajucem stanju..hteo sam da zapocnem sa nekim terapijama i da popricam bilo kojim putem sa vama da utvrdim sta mi je tacno i da krenem ka oporavku ..srdacan pozdrav

  10. Slavica says:

    Ja sam koristila lorazepam,imala sam okp. Osetila sam da jako lose utice na mene,naglo sam prestala da ga uzimam bez pitanja lekara,i moj okp je nestao nakon dve popijene kutije lorazepama 2,5mg. Ali su tek tada nastale muke. Jedva sam uspela da se skinem sa tih lekova. Inace,mama dvoje dece,od kojih je jedno beba. Sedam dana nisam znala za sebe,kao luda sam hodala,svi su me cudno gledali,cak ni svojoj deci nisam normalno izgledala. Ljudi,ne koristite svasta,moje licno misljenje,svi ti lekovi su otrovi,pokusajte sami svoje probleme da resite,sami sa sobom,jer ti lekovi stvarno mogu da Vas naprave da postanete ludi. Kada sam osetila to ludilo,rekla sam sebi dosta,imam dvoje dece,kome da ih ostavim? Ko ce da ih gleda tako kao ja? Zasto to da im uradim? Do same ivice sam dosla. Ili-ili. Istrpela sam celih sedam dana,i evo me. Prezivela sam. Ovo sam ja. Nikada vise necu dozvoliti da me nesto dotakne,iznervira,da upadnem u neko ludilo,i nikada mi na pamet vise nece pasti da koristim bilo kakve lekove za smirenje. Nikada vise.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *