Trening socijalnih veština

chat

Trening socijalnih veština se obično koristi kod osoba koje imaju problem u socijalnoj komunikaciji, koje su stidljive i nesugurne kada se nađu među nepoznatim ljudima ili su zabrinute kada anticipiraju neku socijalnu situaciju u kojoj će se naći. Velika pažnja posvećuje se kako verbalnim veštinama, kao što su način pozdravljanja ili asertivnost, tako i neverbalnim veštinama u koje spadaju kontakt očima, položaj tela, ton kojim se obraćaju nekome. Često se dešava da kod osoba koje imaju problema u socijalnom komuniciranju, verbalne poruke nisu usklađene sa neverbalnim. Na primer, klijent se ohrabruje da uspostavi kontakt očima kada se rukuje ili pozdravlja sa nekim.

Insturkcija. Psihoterapeut na početku pruža didaktičke informacije o tome kako treba postupati pri upoznavanju novih ljudi. On opisuje klijentu koji su uslovi adekvatni kada je u pitanju upoznavanje sa novom osobom, diskutuje se o primerenom ,,tajmingu“ za upoznavanje, i primerima kako ga treba uspostaviti.

Modelovanje. U ovom koraku terapeut modelirala potrebne veštine. Pravi zamišljenu scenu u kojoj se on sam predstavlja strancu, tj. nepoznatoj osobi. Klijent može biti u ulozi nepoznate osobe kojoj se terapeut predstavlja. Kada je predstavljanje završeno terapeut ponavalja ključne informacije iz procesa.  Na primer, terapeut je napravio zamišljenu scenu koja se odigrava u kafeteriji zgrade u kojoj je klijent zaposlen. Terapeut takođe igra zaposlenog u istoj zgradi i nova osoba koju želi da upozna (u čijoj je ulozi klijent) radi u kacelariji na njegovom spratu. Osoba mu se osmehnula i nije bila ni u kakvom poslu, pa je on osetio da je možda zainteresovana za kratko ćaskanje. Teraput joj se obraća sa: „Zdravo, izgleda da radimo na istom spratu, ali nismo se predstavili jedno drugom. Moje ime je Drgan Ilić.“ Onda mu druga osoba odgovara kako se zove. A zatim terapeut vraća sa:,,Drago mi je što smo se upoznali. Predpostavljam da ćemo se sretati veoma često.“

Bihejvioralno ponavljanje. Sada teraput ulazi u ulogu nepoznate osobe a klijent vežba, uz pomoć onoga što je terapeut odigrao, kako da se predstavi novoj osobi. Kada se trening socijalnih veština izvodi u grupi onda je mnogo više mogućnosti za vežbu i to sa različitim ljudima. Terapeut pre početka vežbe daje sledeću instrukciju: ,, Sada je tvoj red za vežbu. Zapamti da je potrebno da napraviš mali komentar pre nego što započneš konverzaciju a zatim se predstavi. Ovo je samo vežba, prema tome budi slobodan i upotrebi sopstvenu maštu kako bi zamislio scenu upoznavanja i kako bi započeo kontakt.“ Nakon ove vežbe, sledi konstruktivni  feedback i isticanje pozitivnih delova konverzacije. Klijent može ponoviti vežbu onoliko puta koliko misli da mu je potrebno.

Konstruktivni feedback.  Feedback ili evaluacija izvedene vežbe upućena je ne samo na specifični sadržaj verbalne komunikacije već i na druge aspekte kao što je npr. neverbalna komunikacija. Pa tako, siromašan kontakt očima, sniženi ton glasa, ili neadekvatni dodatni verbalni sadržaj se beleži i koriguje.

Isticanje pozitivnog. Klijent se pohvaljuje kad god izvede vežbu konverzacije do kraja. Pohvala se upućuje za one aspekte koji su izvedeni potpuno korektno i svuda gde je postignut napredak. Na početku, terapeut ohrabljuje i pohvaljuje klijenta onog trenutka kad prvi put započne vežbu.

Kroz ovaj trening uvežbavaju se specifični aspekti socijalne konverzacije, kada je uspostvaljena jedna socijalna veština prelazi se na sledeću. Trening socijalnih veština je kumulativan i usvajanje nove veštine se vrši kada je usavršena prethodna. Naravno nakon usavršavanja određenih veština u okviru terapijskih seansi iste se primenjuju u realnom svetu, na poslu, u zgradi, u komšiluku, nekom poslovnom sastanku, neobaveznoj sedeljci, proslavi itd.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *