Stresne situacije kao okidači paničnih napada

Prvi panični napad je uslovljen značajnim stresnim događajem ili situacijom. Osobe koje su po svojoj strukturi predisponirane za panične napade, obično kao okidače za prvi panični napad imaju sledeće stresne situacije:

  • Značajan lični gubitak. Gubitak značajne osobe kroz razvod, rastavljanje, smrt je čest okidač paničnih napada. Drugi veliki gubici kao što su gubitak posla, gubitak zdravalja, ili veliki finansijski gubici, mogu takođe biti prediktori prvog paničnog napada.
  • Značajna životna promena. Značajne životne promene koje zahtevaju duže periode prilagođavanja mogu ponekad biti okidači paničnih napada. Primeri takvih događaja su venčanje, zasnivanje porodice, odlazak na fakultet, promena posla, odlazak u vojsku, selidba, ili duga fizička bolest. Može se dogoditi da bilo koji veći stres, bez obzira da li je to značajan gubitak ili velika životna promena, bude pokretač privog paničnog napada za osobu koja je već vulnerabilna tj. osetljiva iz nekih drugih razloga (npr. fragilna struktura ličnosti).
  • Psihoaktivne supstance. Nije neobično da se prvi napadi panike jave usled prevelikog unošenja čak i kofeina u organizam. Visok stepen pobuđenosti organizma podseća na simptome koji se javljaju u toku paničnog napada, samo je dovoljna malo stresnija situacija koja omogućiti da se mehanizam pokrene. Naravno, mnogo je češće indukovati panični napad usled upotrebe kokaina koji je jak stimulant čak i kod ljudi koji nisu predisponirani da imaju panične napade. Spisku možemo pridodati ,,speed“, LSD, visoke količine marihuane,itd.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog 

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

3 komentara na: “Stresne situacije kao okidači paničnih napada

  1. Zorana says:

    Postovani:
    Imam veliki problem sa panicnim poremecajem. Po vasim tekstovima sam zakljucila da je to upravo to… Imam strah da ne izludim i zbog toga ne mogu da spavam. Traje uglavnom ktarko ali cesto je.. Molim vas za pomoc i savet. Unapred sam vam zahvalna.

  2. Irma says:

    Dobro vece ima pitanje ukoliko ste u mogucnosti da mi odgovorite billa bi vam zahvalna. Problem su misli prema mojoj djeci koje me opet pocelo jako da muci i ranije sam imala te misli i impulse svakake slike su mi se stvarale. Ali sam dosta toga naucila citajuci i nekako me vise nisu tolino mucile i nekako se strah povukao tagodje i misli mozda su i bile nekad tu ali me nisu mucile. Sad su mi se iste te misli povratile nakon sto sam ponislila da ha to sve zelim i da cu se na kraj ubiti. Osjecaj je bio toliko jak i da me to sad sve plasi da to nisu misli vec neke zelje. Osecam opet strah skoro i napad panike. Pocnem da placem iz huje sto me opet sve ovo muci. Posle par dana mi je bolje a nekad traje i nedeljama sao sto strah naidje i ode ali ove misli su skoro ceo dan tu. Nemogu da uzivam uz svoju djecu kad vozim auto neki dan mi se zavrtelo i morala sam da stanem strah me bilo da ne padnem u nesvjet a deca mi u auto. Prema tome ja mislim da je to bio napad panike. Jer kuci kad sam stigla nista. Sad me stalno strah kad se osecam bolje i opet uzivam uz decu muza itd. Pomislim opet ce mi se vratiti strah i bapetost nervoza itd je li ovo strah od straha? Tacno strepim i misli koje me muci vec odavno su svaki put gori meni se cini kao da cu u istom trenutku da izgubim kontrolu i ubiti itd. strasno sto nekad stvarno uz plac osecam se depresivno pa mislim da necu moci ovako da zivim i bolje da se nisam nikad rodila. Kakva sam ja majka. Zao mi moje djece sto imaju majku sa bolesnim mislima. Osecam se kao monstrum ali sve bi dala za svoju djecu ali ipak me ovo opet sve muci jace nego ikad meni se cini nemam vise snage svaki put sve jedno te isto dokle vise. Zasro nemogu uvjek da mislim racionalno kao normalna majka da me ne doticu ove misli ali mene ovo ubi ove misli i slike i nagoni me toliko izmoru i nemam volji ha nista. Pozdrav i laku noc

  3. Alina says:

    Imam neku unutrasnji neki nemir koji mi dolazi i prolazi preko dana kao da se prepadnem i ko da ce srce da ni iskoci. Pocela sam da se brinem da nije neka depresija posto mi razoolizenje utice na to jer se brinem sta je itd.. i sad se stalno plasim tog osjecaja kao da me neko stisne izmedju grudi i nakon par minuta me prodje to zna i da traje cek dan. Ovo stanje mi se pogorsa cin ponislim na nesta lose onda se isto prepadnen. Kako se zive ovo sto me muci. Stalni nemir, strah izmedju grudima uz to lose misli i strah od ponavljanj tog osjecaja jeli ovo depresija ili strah? Inace spavam dobro jedem kako kad mi se jede i slatki i slano rekla bi sve u norlamu. Izlazim jedino mi smeta kd mi se ovo pojavi pa mi zna da pokvari razpolozenje. Udata sam imam dvoje dece drustvena sam. Hvala unapred

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *