Motivacija za promenom

Ključni momenat u prevazilaženju emoitvnih problema jeste svest da treba preuzeti odgovornost za  rešavanje tih problema. Ono što vam je potrebno da rešite problem je prava motivacija za promenom. Prema tome, zapitajte se da li ste zaista motivisani da se menjate? Da li ste dovojno spremni da učite i inkorporirate nekoliko novih načina razmišljanja i ponašanja u vašu dnevnu rutinu? Da li ste voljni da unesete neke bazične promene u vaš stil zivota?

Koji su značajni motivatori promene

Patnja i poteškoće koje se javljaju povodom nekog problema mogu biti značajan motivator promene. Ako osećate određeni stepen stresa usled postojanja određenog problema, onda će to biti jaka motivacija da uradite nešto povodom toga. Takođe, bazično uverenje o sopstvenoj vrednosti može biti motivator promene. Ako volite sebe dovojlno da postanete svesni toga da zaslužujete da imate ispunjen i produktivan život, vi se prosto nećete pomiriti sa tim da vas panika, fobija ili drugi anksiozni simptomi odvlače od ostvarivanja funkcionalnog  i kreativnog života.

Šta sprečava promenu ili koja je vaša „sekundarna dobit“ od problema

Ovde se postavlja pitanje šta utiče na motivaciju za promenom. Svaka osoba, situacija ili faktor koji vas svesno ili nesvesno podržava, ohrabruje da ostanete u uslovima u kojima jeste, će negativno uticati na ovaj vid motivacije.  U literaturi je poznat izraz ,,sekundarna dobit“  koji upućuje na to da ukoliko postoji rezistencija na promenu i rešavanje problema, moguće je da se problem koji imate zapravo isplati tj. da imate koristi od njega. Iako zvuči paradoksalno problem kao što je anksioznost, depresija, panika, može za vas biti i isplativ na neki način – naravno na nesvesnom nivou. Zato ako uporno ne rešavate problem u kojem ste možete se zapitati: ,,Kakva je moja dobit ako ostanem u ovakvom stanju?“ Sledi prikaz liste mogućih odgovora na ovo pitanje.

  1. Moguće je da postoji uverenje da vi ,,ne zaslužujete“ da se oporavite i vodite normalan život – da ste bezvredni da biste bili srećni. Kada je smokažnjavanje sekundarna dobit,  onda kažnjavate sebe da biste vratili nekom drugom, npr. roditelju koji se nije ponašao pravedno prema vama. Samokažnjavanje se može pojaviti i zato što se osećate krivim zbog stanja u kome se nalazite; krivi ste jer imate problem i zato treba da patite.
  2. Veoma često se javlja i uverenje ,,Moram mnogo da se trudim da bi se bilo šta promenilo“. Promena vam u stratu izgleda kao veliki zalogaj i prosto je lakše odustati. Takođe, ona podrazumeva veći stepen odgovornosti i napora te vam je lakše da ostanete u stanju kome jeste po principu ,,bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. Moguće rešenje ovakve situacije je da zamenite uverenje ,,Promena zahteva previše truda“ sa pozitivnijom alternativom ,,Ne moram sutra da rešim svoj problem u potpunosti- mogu preduzeti male korake ka oporavku u nekom svom tempu“ ili ,,Svaki cilj je moguće postići ako se izdeli na manje celine“.
  3. Ukoliko imate neki problem, obično je uža okolina fokusirana na vašu muku i želi na različite načine da vam udovolji. Dobit od ,,imati problem“ u ovom slučaju uključuje posvećivanje pažnje, staranje, brigu, finansijsku podršku od vaših najbližih što sa vaše strane ne podrazumeva nikakvo preduzimanje zrele odgovornosti.  Ovo izgleda kao vrlo ugodna pozicija deteta koje ne razmišlja ni o čemu, ne suočava se sa spoljašnjim problemima, ne bavi se životom jer sve to traži zavidan stepen truda i zalaganja.
  4. Može se dogoditi i obrnut slučaj. Vaš partner ili roditelji mogu imati dobit od vašeg problema jer vas njihovom brigom i zaštitiničkim stavom kontrolišu i ne daju vam da odete od njih. Prema tome, oni se plaše vašeg potpunog oporavka jer bi to značilo da ćete postati nezavisniji i da ćete ih napustiti. Obično se ovde dešava da se nađu osobe kompatibilne po svojim ulogama. Jedna je uvek žrtva a druga uvek zaštitnik i jedna i druga zadovoljavaju svoje nesvesne potrebe i izvlače sekundarne dobiti. Ovakva simbioza može nesmetano zauvek da funkcioniše, i ako se nekad javi potreba za begom iz iste šanse da se to ostvari su veoma male a posledice nezavidne.

Ovo je samo jedan deo liste sekundarne dobiti koju možete ali i ne morate imati od sopstevnog problema. Dakle, ne važi da ako nemate motivaciju za promenom to potiče samo i jedino zbog toga što vi imate neku korist od tog problema ALI nije na odmet pitati sebe ,, Kakva je dobit u tome što izbegavam da promenim neke stvari kod sebe?“

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *