Zašto je nakon raskida bolje biti neko vreme sam

Raskid

Neki ljudi su skloni da odmah nakon raskida ili već pre raskida pronađu novog dečka/devojku kako ne bi bili sami. Zašto je nekim ljudima problem da budu sami nakon raskida? Da li je biti sam posle raskida zaista neizdrživo? Da li to nešto govori o osobi koja je raskinula? Da li se to isplati činiti? To su pitanja na koja ću odgovoriti u ovom tekstu.

Ljudi koji su skloni da odmah nakon raskida traže novog parnera ili ga već pronađu pre nego što raskinu se zapravao užasavaju samoće. Za njih biti sam je nešto što je užasno, nešto što se ne može izdržati. Čega se ljudi užasavaju kada je u pitanju samoća? Posle raskida sledi tugovanje a tuga je neprijatno osećanje. Neki ljudi se užasavaju tuge, pogrešno misleći da će ih tuga preplaviti, da će biti toliko tužni da neće više biti zainteresovani za druge, za život i sl. To naravno nije tačno. Tuga se obično javlja u talasima a ne svaki dan i nije preplavljujuća. Što više sebi dozvolimo da tugujemo, tuga sve više prolazi, napetost i bol se smanjuju a u nama se stvara prostor za radost i nova iskustva.

Ideje da će ostati sami najviše se užasavaju osobe koje veruju u ideje da je užasno biti sam, da su osobe koje nemaju dečka/devojku jadne, da oni ne mogu biti srećni i smireni ako nema druge osobe koja će to učiniti za njih i sl. Ove i slične ideje uvode osobu u osećanje očaja nakon raskida. Problem naravno nije u raskidu već u tim idejama.

Najveći problem da budu sami posle raskida imaju osobe koje izlaze iz prve duge veze (pre toga nisu imali veze ili nisu imali dugu vezu) i/ili osobe koje imaju pasivno-zavisni pristup životu. Osobe koje nemaju u svom iskustvu iskustvo raskida nakon duže veze su uplašeni da nakon tolikog vremena provedenog u vezi neće biti u stanju da tolerišu usamljenost, tugu i osećanja koja imaju prilikom sećanja na momente provedene sa bivšim/bivšom. Osobe koje su sklone pasivno-zavisnoj životnoj filozofiji su osobe koje su navikle da njihovo raspoloženje, osećanja, aktivnosti i smisao budu regulisani od strane drugih ljudi, najčešće bliskih osoba u koje spada i dečko/devojka. Ove osobe nisu nikada sebi dozvolile da nauče da upravo one same mogu regulisati svoje raspoloženje i upravljati svojim osećanjima i željama.

Izbegavanje raskida ili panično tražnje novog dečka/devojka odmah nakon raskida je manevar koji služi da bi se izbegle sve neprijatnosti koje raskid nosi sa sobom. Te neprijatnosti su osećanje tuge, usamljenost, ponekad i razočaranje, nezadovoljstvo. Ove emocije iako su neprijatne one su zdrave, jer nam pomažu da prebolimo gubitak i nastavimo dalje. Sasvim je prirodno da se tako osećamo nakon raskida, a bilo bi sasvim neprirodno i čudno da ne osećamo ništa od toga nakon raskida (to bi onda značilo da uopšte nismo ni bili vezani za osobu sa kojom smo bili u vezi). Sva ta neprijatna osećanja su podnošjiva i prolazna ako im dozvolimo da se pojave i odu, odnosno ako ih prihvatimo i izrazimo, bez da sebe dodatno uznemiravamo. Potiskivanje ovih osećanja ili njihovo poricanje mogu osobu uvesti u anksioznost ili depresiju.

Posle raskida (to naročito važi za raskid posle duge veze) je dobro biti sam neko vreme. Zašto? Svako ljudsko biće ima neke emocije i svakoj osobi je potrebno neko vreme da te emocije izrazi, prihvati i obradi kako više ne bio/bila emocionalno vezan/na za osobu sa kojom je raskinuo/la i da bi sredio/la svoje utiske i doživljaje. Nakon raskida sledi tugovanje odnosno emocionalno razvezivanje. To je proces koji mora trajati neko vreme.  Što je veza bila duža (a samim tim vezanost za tu osobu je veća i jača) taj proces će trajati duže. Što osoba sebi više dozvoli da tuguje to će taj proces kraće trajati.

Proces razvezivanja nije tako bolan proces kao što neki zamišljaju, to je samo proces u kome je osobi potrebno da ne bude u kontaktu sa tom osobom, da dozvoli sebi da tuguje i preboli raskid. Taj proces se odvija postepeno i pored tugovanja podrazumeva da se osoba polako navikne na život bez te osobe i da ponovo pronađe nove rutine, interesovanja i aktivnosti koje će sada obavljati samostalno bez bivšeg dečka/devojke. Dopuštanje da se taj proces odigra i završi je važno ako osoba želi da se smiri, preboli gubitak, emocionalno se odveže i sačuva svoje samopouzdanje. Kako neko može zadržati samopouzadanje ako veruje u iracionalne ideje da ne može živeti bez druge osobe, da ne može biti srećan/na ako nije u vezi i sl.

Ljudi mogu biti sasvim srećni i zadovoljni čak i kada su sami i kada nemaju partnera. Razlog za to je što mogu pronaći smisao u raznim drugim aspektima života i aktivnosti koje obavljaju. Iako je ljubav važan aspekt života svakako nije jedini. Ako ste sami, nemate parnera duže vreme i zbog toga se osećate usamljeno i nezadovoljno to ne znači da nužno morate biti nesrećni, depresivni ili besni. Ako osećate da imate prazninu u vašem životu, ako primećujete da imate nedostatak sadržaja odaberite aktivan pristup i osmislite svoj život. Budite kreativni, otkrijte nove aktivnosti, pronađite neka nova interesovanja, pronađite neke nove prijatelje, bavite se nekim sportom ili jogom, pronađite neku intelektualnu aktivnost koja će okupirati vašu pažnju, izlazite i družite se. Na taj način pokazaćete sebi da vi možete biti sasvim zadovoljni i dobro raspoloženi čak i kada nemate partnera, kada nemate vezu. Pokazaćete sebi da Vi upravljate vašim raspoloženjem i da vam nije neophodan dečko/devojka da vas usreći. Ako zauzmete ovakav aktivan stav, bićete pozitivniji, zadovoljniji i imaćete više inicijative u narednoj vezi. Na taj način zadržaćete svoje samopouzdanje i postaćete manje zavisni od drugih što će doprineti da sa drugima više uživate.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

30 komentara na: “Zašto je nakon raskida bolje biti neko vreme sam

  1. Pingback: Psihobrlog preporučuje 22/06/2011 « PsihoBrlog

  2. ivan says:

    Za ljude koji su bili u dugoj vezi JESTE užasno biti sam, i sa pravom se boje samoće jer JESTE užasna!!! Sa ovakvim tekstovima odmažete a trebalo bi da pomažete. Ne pričate ovde kolegama pa da to nazivate „proces“, već sa napaćenim dušama kojima je potrebna pomoć. Jedan od važnih razloga zašto treba sam preboleti staru ljubav je taj da u suprotnom u novu vezu unosite sve „zle duhove“ vaše tuge a to ne može da bude u korist nove veze. Znači, slažem se sa vama da treba sam preboleti, ali ne zbog „procesa“ ili tamo nečeg što niko nije ni mogao da razume već zbog ponovnog, zdravog davanja sebe novom partneru, koji nije kriv za vaš brodolom pa netreba ni da oseti vaše negativnosti…
    Nadam se da sam usmerio misli ostavljenih (nije valda tužan onaj koji ostavlja?), a vas molim za više razumevanja doktore, na kraju krajeva, sami ste birali psihologiju i dali ZAKLETVU

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Upravo zbog toga sto se ljudi uzasavaju samoce, nastaje problem. Samoca nije prijatna i nije lako biti sam to niko ne porice, ali pomisao da je to nesto sto je uzasno i nepodnosljivo ometa mogucnost da nastavimo da zivimo i stvaramo sebi nove sanse. Zivot se ne zaustavlja kad ostanemo sami, on se tada na neki nacin reorganizuje. Pored toga sto je nas zadatak da razumemo i saosecamo se sa ljudima koji imaju problem, mi imamo jos jedan mnogo tezi i vredniji zadatak -mi ljudima zelimo da pokazemo da imaju izbor, da postoje i drgaciji nacini da prevazidju svoje probleme, da nauce sta treba uraditi onda kada misle da nema izlaza. Nasa misija je da naucimo ljude da zive zivot a ne da ga se plase, da u sebi nadju resurse za duhovni balans i blagostanje. Kada u ovome uspemo, znamo da nas rad zaista ima smisla. Pozdrav.

  3. Nikola says:

    Evo ja sam raskinuo sa devojkom, sa kojom sam bio 2 ipo godine.. Nije lako, ali opet, sebi kazem, ta ti je brate,
    Ti znas da ne postoje,reci koje promenice je, trebalo bi da ides dalje,
    da pustis to,jer je gotovo.

    Kolko je glupo kad se setis svih stvari sa njom, dobrih i losih i nije bitno po redosledu kom,
    i ne znas zasto se svega secas kad je to sve proslo, kad ne zelis da ima drugog frajera,
    a ona ne zeli da je s tobom (kao, bezi od mene..),
    buljis u prazan prostor pocinjes malo da ludis,
    jer u delicu sekunde svet se rusi pa se sigurno gubis (aj zdravo),
    to je tako jer znas da se ona, u stvari, je*eno trudi,
    da pusti sve u ku*ac, pa muci sve njeno po tvojoj kuci,
    u jeste, nasla je njega novog/onog pa je pomalo buni,
    sto srecu zbog svega toga, bezveze ponekad mora da glumi (bezveze),
    to mesecima traje, sve dok je ne pozoves,
    i kao mislim, ono bezveze, da vidis kako je,
    jer drugo ne mozes ni da hoces,
    to sve radis ne bi li se osetio jos malo gluplje,
    jer cujes, cujes da tu je, cujes njene suze,
    i psujes i pljujes i dalje govori kako si u stvari super,
    i dalje tu je, i dalje ne ispusta slusalicu iz ruke,
    obeco bi joj svasta al je postala „bice tudje“,
    sve ostalo je masta, jer ovaj zivot vam izgleda nije sudjen,
    navika je zajeb cist, po pitanju duse,
    a i kolko god grozno bilo, zelis njenu pored sebe jos malo duze.

  4. BrothersInArms says:

    Raskinula je posle 3 godina veze i 6 meseci zajednickog zivota… Odmah nasla drugog… 99,99% je sa njim bila u ozbiljnim kontaktima jos dok je samnom u krevetu spavala i samnom hleb delila… Dok sam joj bolove u stomaku ublazavao grejuci ga rukom dok ne zaspi… Dok me je ujutru grlila i ljubila… Kada pomislim na to stomak mi se okrene… Voleo sam je vise od sebe… Sa osmehom mi je zabila noz u ledja… Pre par dana je prosla na metar od mene i nije glavu okrenula… Ja sam solo 5 meseci vec i polako se oporavljam od razocarenja… Bicu opet spreman za nekoga uskoro, ali je taj period samoce bio neophodan… Tu su mi bili prijatelji da pomognu i vrate me na noge kada god padnem… Ona ce tako nesvesno uletati iz veze u vezu bez smisla, sustine, bez dubine… Bez empatije, bez osecanja krivice, bez odgovornosti… Nema ona 27 godina… nego 17… Toliko je emotivno zrela… Rezime… Osobe povrsne u ljubavi, emotivno ogranicene i nezrele, bez osecaja krivice i odgovornosti ce trcati kroz veze bez zadrzavanja i pauziranja i uglavnom ce zagaziti u takve veza samo do clanaka, dok ce morske dubine ostati nekome drugome da istrazuje i da uziva u pravoj i iskrenoj ljubavi… Svako svoju skolu izuci kad tad…

  5. Mala Sirena says:

    Raskinula sam vezu nakon 5 i po godina. Svoje najlepše godine sam utkala i uložila u momka studenta stomatologije koji me je osvojio svojom slatkorečivošću. Mislila sam i želela da verujem da smo stvoreni jedno za drugo, pomogla sam mu da prevaziđe prethodnu devojku s kojom je živeo i koja ga je ostavila zbog drugog starijeg koji je već počeo da zarađuje velike novce i koji joj je obezbedio sigurnost, u trenutku kada je mom sada već 5 meseci bivšem, krenulo naopako na fakultetu; učila sam godinama sa njim, preslišavala ga kako je dolazio koji ispit bila mu podrška, tolerisala mu pijanke i druženja sa drugarima , posle toga išćekivala da mi se javi kad se otrezni, lečila mu mamurluke, bila puna razumevanja ZA SVE hirove, bilo je tu velike ljubavi i romantike, ako me neko danas pita šta je to ljubav, znam prošla sam kroz to inače ne bih toliko ostala u vezi u kojoj sam ja trpela poniženja i noćima plakala, zgazila sebe….Na samom početku povezao nas je bolan raskid prethodnih dugih veza i njegove i moje..Ali on me je stalno poredio sa svojom prethodnom bivšom i posle 5 god, merio svaki moj postupak, nije bio siguran da ću postati njegova žena, a tako me i tretirao kao da sam na nekom testu, kap je prelila čašu kada sam sada ja zapala u krizu jer sam dugo bez posla, on stažira počinje da me nipodaštava prvo moj izgled pa onda degradira čitavu moju ličnost da se osećam kao bezvredna osoba i to je trajalo duže vreme pre nego što sam se odlučila na bolan raskid koji me i dan danas proganja…Prestao je da se trudi u vezi odavno, želela sam da prebrodimo prvo tu krizu duge veze ali on nije bio zainteresovan da organizujemo neka zajednička interesovanja i aktivnosti koje ne zahtevaju puno novca samo malo dobre volje. Ali ja sam za njega bila dosadna ima on svoje drugare sa kojima izlazi i upoznaje stalno nove devojke i hvali se kako mu u gradu druge prilaze i to lepe devojke kaže, a ja sam samo bila dobra za njegov stan očigledno. Razgovor nije pomogao. Počeo je da me poredi sa drugim devojkama kako su preplanule, bogate.. Raskid je bio neminovan! Posle me je zvao da se pomirimo , slao lepe , potom ružne poruke, pretio da će me ubiti, da će se ubiti, projektovao da sam našla drugog, nazivao pogrdnim imenima..Drago mi je da sam prekinula tu agoniju. Posle 5 meseci verujem da je njemu lakše nego meni, tu su silni drugari i drugarice, koji će ga tešiti i podizati samopouzdanje. Jesam ja raskinula tu vezu koja nije bila dobra za mene i emotivno ni zdravstveno ali osećam se povređeno podjednako i posle 5 meseci i dalje solo, ovaj put sam odlučila da ne ulećem iz veze u vezu i ne tražim očajnički ljubav. Sa svojih 27 god počinjem da razmišljam trezveno, jeste teško ali nadam se da ću to prevazići vremenom. Srela sam ga 4. septembra gledala pravo u oči pognuo je pogled i prošli smo kao stranci jedno pored drugog.

  6. Dranci says:

    Otprilike znam kako ti je.ja sada prolazim kroz slicnu situaciju,u vezi sam 4 godine.ne prodje dan da ne zaplacem zbog neke situacije vezane za njega naravno,koja je rezultat njegove hladnoce i nezainteresovanosti.prosto ne mogu da verujem da je to ta ista osoba.kao da je proziveo neku transformaciju,maltene preko noci i sad je sam sebi dovoljan.nema me vise u njegovim svakodnevnim radnjama,neke krupnije stvari mi samo saopstava a ne pita za misljenje ili savet,sam odlucuje s kim gde i kad idemo a ne da li i ja mogu tada,kada sam bolesna samo kaze joj bas mi te je zao i kad spusti slusalicu,zove snajku ili brata pa se smeje sa njima,poceo je da komentarise kako izgledam,sta cu da kupim,ne smem da se farbam ili radim nadogradnju noktiju jer jelte to je lose jer je to radila njegova snajka i nije zadovoljna,planirali smo brak ali vidim da se za neke krupne stvari u zivotu dogovara sa njegovima a mene samo obavesti i ako mi se ta ideja ne dopada odmah drndanje i navodjenje argumenata zasto je to dobra ideja i da sam ja luda sto mi se ista ne dopada…uh…milion situacija u kojima zena gubi svoje samopouzdanje.a sad cete da me pitate pa sta trazim sa njim?e pa sve je to sa jedne strane a sa druge ljubav i nada da ce se nesto promeniti…pa sad kao cekam sta ce prevagnuti…i mucim sebe i placem i lazem sebe.a morala sam da ostavim komentar jer je i moj decko student stomatologije.pozzz i pitanje da li te hvata panika zbog godina i toliko izgubljenog vremena i strah da nikada neces biti srecna sa nekim drugim?

    • Mala Sirena says:

      Pozdrav Dranci. Moram priznati da ne prođe ni dan da ne pomislim na bivšeg ipak pet i po godina provesti s nekim nije malo, i ne možeš izbrisati sećanja. Kada sagledam sve godine koje smo proveli zajedno ne mogu reći da je bilo sve greška i uzalud izgubljeno vreme, naravno, da je bilo i lepih trenutaka. Međutim, neposredno par meseci pred raskid sve manje, počeli smo da se udaljavamo svako na svoju stranu a i kada smo bili zajedno nije bilo kvalitetno provedenog vremena ili smo se svađali. Sve je krenulo nizbrdo, a moji očajnički vapaji da spašavamo vezu su bili ignorisani . Ponašao se kao da je želeo da raskinemo, vodeći računa sve manje o mojim osećanjima i željama; a negativnim komentarima na račun mog izgleda i materijalnog stanja narušavao samopouzdanje-pa koja ženska osoba želi to da čuje i može biti srećna u takvoj vezi?Stvarno ne razumem zašto je posle želeo da se pomirimo, kada je govorio da zaslužuje bolju devojku…Svesna sam da će proći meseci, pa i godine dok se ponovo ne zaljubim., pa makar bilo to i u 50-toj ne gubim nadu

  7. Mia says:

    …treba odbolovati, pustiti suze, i krenuti dalje, ne zaliti ni za cim, ne kriviti sebe….

    cula sam a i sama vjerujem u to da su potrebene od prilike dvije godine da se stane na noge poslije prekida neke duze veze, posebno ostavljene osobe trebalo bi da same sebi daju to vrijeme, jer oni koji odlaze vec su u vezi, njima ne trebaju faze tugovanja :)..

    ja sam se trudila da ne trosim puno svojih misli na osobu koja je otisla, ali sam svjesna da je cesto bilo tesko ljubavlju puno ljudi oko mene odbraniti se od mrznje onoga koji je otisoa i mrznje njegove nove zene i njene familije (otac moga sina je nakon 20 godina braka otisao sa drugom zenom, a koju sam i ja poznavala, ili mislila da poznajem)…od tada je proslo malo vise od godinu dana. nisam ni pokusala da udjem u novu vezu, ne bi bilo fer ni prema kome da se pravim da je sve u redu sa mnom a nije…povrijedjena bila sam i jos sam…ali daans sve to vidim drugaicje nego na pocetku…treba vremena sebi dati, ne bjezati u novu vezu a sa starom na ledjima :)…

  8. Crocky says:

    Evo da se i ja ukljucim… Ostavljen sam posle 3 godine,volim je svim srcem a i ona mene,skoro sam potpuno siguran. Al ona je ta koja izgleda voli mozgom umesto srcem za razliku od mene. I siguran sam da boljeg nece naci, al pazi kad znam. Drzao sam je kao malo vode na dlanu, al nema veze, vratili se demoni proslosti. Svi mi znamo da cemo se posle izvesnog vremena smejati svemu ovome, al sada je bol nepodnosljiv… Ne bih davio celom pricom, al pitanje je kako prevazici sve. Dzaba izlasci, opijanja,flertovanja… Uzas!

  9. Nezno srculence says:

    Citam sve prethodno napisano i nemam nesto pametnije dodati. Svako od nas ima razlicite potrebe i poglede o ljubavi. Nekom treba vise nekom manje. Ja spadam u one sto traze vise. E sad kad naidjes na nekog ko bezi od vezivanja,jer nije spreman da se „zarobi“ ili plasi da ne bude odbacen i zbog toga bezi prvi.
    Proslo je osamnaest meseci od kada nisam vise u kontaktu sa svojim bivsim. Nasa veza je bila kratka i za mene veoma strasna. U njemu sam prepoznala coveka za kog bih se zelela udati i imati sa njim decu i ziveti srecno do kraja zivota kao u bajci. Ali kao sto znamo u realnosti nema srecnih zagarantovanih krajeva kao u masti.
    Ostavio me da kazem na veoma surov nacin,iako je mislim mogao biti nezniji i pazljiviji. Deset godina je stariji od mene i veoma iskusniji. Usao je u moj zivot beoma brzo i napadno. Bio je za mene neobican i zanimljiv,mada i bezobrazan. Hteo je da sve bude po njegovom,jer je navikao da sve bude kako on kaze. Volela sam ga i volim,ali nisam mogla ponistiti sebe. Sada bih mozda drugacije postupila od pocetka,ali proslost se nazalost nemoze vratiti.
    „Vreme leci sve“,nije nesto sto vazi za mene. Jos uvek ga volim i zelim cini mi se jace nego pre. Kazu daleko od ociju,daleko od srca. Pa zasto se onda nije tako dogodilo?
    Cekala sam da prodje pet,sest meseci pre nego sto sam usla u novu vezu koja evo traje godinu dana. Ali citavo vreme sam se nadala da ce mi se bivsi vratiti. Slala sam mu gomile sms poruka,ali ostao je neumoljiv i pristao da se vidimo tek posle nove godine kad je on odredio nakon godinu dana od naseg rastanka. Izasli smo na rucak o mom trosku..Nista skupo. Rekao je da ima neku drugu i da me vise ne zeli. Da mu navodno tih godinu dana prethodnih nisam nista pisala on bi mi se vratio i pruzio novu sansu. Smejem se samoj sebi. Bilo mu je svejedno sto ga jos volim,sta vise to ga je nerviralo i smetalo kao i pre.
    Krivila sam sebe da sam ja uzrok naseg neuspeha i sad shvatam da nije tako. Obe strane nose odgovornost za sve.
    Problem je sto vise ne znam sta da radim. On me nece,ja ne mogu da ga zaboravim i prestanem da mislim na njega i nadam. Vec dva meseca mu nisam poslala nijedan sms. Navodno on ce mene zvati na svaka tri meseca,a mozemo se videti tek opet za novu godinu. Pokusavam da sebe ojacam i nekako ga izbriasem iz sebe,jer ja od toga nemam nista.
    Trenutna veza mi je losa iako je ovaj partner sa mnom skoro svaki dan. Ipak nema te hemije kao sa prvim. Ovaj hoce da se zeni i da imamo dete. Ali kako kad ga ne volim i jos uvek mislim na bivseg..
    Prica da se nalazenjem drugog partnera moze zaboraviti prethodni je prilicno prazna ako taj novi nema jacinu da prevazidje prethodno.
    Dok se stvari nerasciste emocionalno bolje je ostati sam. Mada ni samoca i bezanje od novih poznanstava nije resenje.
    Da li mi je preslo u naviku da budem sa sadasnjim ili se jednostavno plasim da ostanem sama i ponovo nadjem nekog i razocaram.
    Kao roman. Problem je sto sam u ovoj vezi ocajna. Dajem se mnogo,a cemu kad mi se cini da uopste nismo jedno za drugo. Stalno je umoran i cim dodje posle posla legne da spava. I tako svaki dan spava,jede,sedne za komp ili gleda tv,legne da spava,ujutro ode na posao i u krug citave nedelje.
    Seks retko i imamo i kad se desi to je kratko,jer nema snage pravdajuci se umorom od posla na kom stoji po deset sati.
    Volela bih da svi budu srecni i svako nadje onog ko mu odgovara. A meni treba jedan dobar savet kako da budem jaka i prestanem da sazaljevam druge i nipodastavam sebe voleci one koji me nece.

  10. Bambina says:

    I ja sam ostavljena nakon 3 godine. Bili smo ludo zaljubljeni i srecni a onda su okolnosti i zivot ucinili svoje. Razisli smo se nakon nesto malo vise od 3 godine uz molbu da se jedno drugom vise nikada ne obratimo, javimo…A volimo se…prosto nije islo. Vec 6 meseci pokusavam da zaboravim ali ne polazi mi za rukom…sanjam ga cesto, nekad i po 10 dana za redom…non stop ga trazim pogledom, stalno mi je prisutan u mislima…tuzna sam vec 6 meseci a to niko iz moje okoline ne vidi i ne primecuje. Svi komentarisu kako sam odlicno podnela raskid….I ja se slazem sa njima. Nisam vise klinka, imam 29 godina i znam da ce vreme uciniti svoje. Znam da cu jednog dana se probuditi i osetiti oslobodjenom od starih rana. Moj zivot se nastavio normalnim tempom, cak imam i vise slobodnog vremena za sebe i neke druge aktivnosti. Dva puta sam bila preplavljena tugom i samo sam tada plakala. Plakala sam celu noc i sutra opet, osmeh na lice i glava gore. Meni je lakse tako. O njemu ne pricam, ne spominjem ga niti ga drugi spominju. Nemam razlog da pricam o njemu jer me rastuze lepe stvari koje smo imali i razbesne one ruzne koje su se desile…Ne zelim ni jedno ni drugo osecanje…Jedino sto uvek otvoreno i direktno kazem kada me pitaju jeste to da ga jos uvek volim kao prvog dana. Volim ga ali mogu bez njega. Mogu bez njega i da budem srecna, i da obavim gomilu stvari i da ispunim svoj dan kvalitetnim aktivnostima.
    Napravila sam ogromnu gresku, upustila sam se u vezu sa drugim ubrzo nakon raskida. Trajala je mesec dana. Agonija. Decko je bio divan ali ja nisam bila niti sam jos uvek spremna za novu vezu. Treba mi vreme da budem sama. Treba da pokazem sebi da sve mogu sama:da budem srecna, ispunjena i zadovoljna. Da naucim da da uz partnera to moze samo da bude lakse ali da nikada vise ne dozvolim sebi da budem srecana samo ako imam nekog pored sebe.
    Ljubav sama po sebi nije dovoljna za srecu. Za to je potrebno pre svega postovanje i razumevanje. Ako nesto od toga nemate, idite…ostavite…Ne vredi…Ne uskracujte sebi mogucnost da nekome bas takvi kakvi jeste budete najbolji i dovoljni.
    Ako vas ne postuje i ne prihvata onakvima kakvi jeste, bice pored vas dok ne naidje neko ko ce ispuniti njegova ocekivanja…bicete ostavljeni i povredjeni…
    Zamislite ovo: sedite u obliznjem parku, odmarate nakon igranja basketa…znojavi, crveni u licu, rascupane kose, bez sminke u pohabanoj, staroj garderobi…zamislite da nekom i takvi privucete paznju i zavoli vas bas takvu/takvog…zar ne zasluzujemo da nekom budemo najbolji i najlepsi i u najgorem mogucem izdanju i stanju? Zar nam to nece dati spokoj, mir i zadovoljstvo? Ja ne zelim da se nekom dopadnem kada sam full nasminkana i skockana, pri tom ekstra raspolozena i puna samopouzdanja…ja zelim da me neko voli i kada sam ruzna, nesredjena i neraspolozena…Zar mnogo trazim? Ja sam svog bivseg volela sa svim njegovim nedostacima i mana…Videla sam 1000 zgodnijih i lepsih od njega…nisam ga idealizovala…ali on je meni takak kakav je bio najbolji i dovoljan…E to ja zelim sebi i svima vama…da su nasi partneri svesni svih nasih mana i nedostataka a da nas ipak vole i prihvataju, da nas postuju i cene…da su svesni da ima i lepsih i zgodnijih i uspesnijih ali da smo im mi dovoljni bas onakvi kakvi jesmo…
    Shvatila sam da ce on uvek biti prisutan u mojim mislima i srcu..malo me je strah od te pomisli..ali takodje sam shvatila da mogu da nastavim sa svojim zivotom dalje…njemu dajem mali delic moga srca, da tu zauvek ostane…neka, ne smeta mi…njemu zelim svu srecu ovog sveta…priznajem, boli me pomisao da ga vidim u gradu nasmejanog sa drugom devojkom…ali setim se sebe kako sam se seepurila sa novim deckom, sa kezom od uveta do uveta…1000% sigurna da svi koji me vide misle da sam luda za njim, zaljubljena..a samo ja znam koliko je to bilo daleko od istine…terala sam sebe da ostavljam taj utisak a u sebi sam grcala od tuge i bola…zato sam i raskinula sa njim nakon mesec dana..ne zelim farsu..dala sam sebi vreme da odbolujem, da budem tuzna i uplakana ako mi se place…Mozda je tezi nacin preboleti ali je bolji…

  11. Dirty says:

    Sa svojim kom se osecam ko uljez al ipak I ja se pronalazim u temi. Greska.. Iz duge veze u vezu,al ne ja,vec devojka sa kojom idem. Imala je vezu dugu 4godine. Upoznali smo se u jednoj ne vladinoj org. Brzo smo postali bliski I ona je nakon par dana pocela da mi se zali na decka sa kojim se stalno svadja,koji je ne postuje I od kog se ohladila. Nakon par dana naseg intezivnog kontakta ona se posvadila sa njim. 2ipo nedelje nakon raskida ja I ona smo posli. Nzm kako,nzm sto al smo se zacopali jedno u drugo do neba. Prva dva meseca nase veze su mi najlepsih 2meseca u zivotu. Ona studies u mom gradu I svaki moguci trenutak smo provodili zajedno. Medjutim,kako je vreme islo ona je pocela da se menja. Vise to nije bio osmeh,poceo sam da je hvatam da me laze,nadjem joj pesmu na fb -melanholija od … Ponelad kad bi sretali njeno drustvo nju bi hvatala trema,sve dok jednog dana nisam odlucio da prekinem vezu,punu tajni I skrivanja. Najgore u svemu tome je sto ona tvrdi I tvrdi da je sa njim odsvno zavrsila I da je cekala trenutak da raskine sa njim. Isli smo 6meseci,kada smo raskinuli ona me je narednih 2ipo meseca zvala I molila I preklinjala da se pomirimo,kako je shvatila da me voli itd. Ja nju volim ali nmg da budem u vezi u kojoj se oseca prisustvo trece osobe ili sta vec… Nzm stvarno sta da radim…da li je neko imao takvo iskistvo,mi imamo Po 20godina. Al ovo je stvarno grozan osjecaj!

  12. mini says:

    Ja sam raskinula sa deckom nakon 6godina.Bio mi je prva ljubav.Dva dana nakon raskida sam se neprestalno smejala.Nisam htela da drugi vide da patim.Kasnije sam imala ,,napade“ placa i tuge.Srce mi se kidalo,ali sam opet to krila od drugih.Bol je bio nepodnosljiv.Sve sam uspomene bacila ali taj teret se ne skida tako lako.Nakon 2 meseca sam prestala da patim ali ipak se povremeno setim i zaplacem.Lecila sam se muzikom,pomogloje bar mi je malo bilolakse.

  13. Dare says:

    Bio sam u vezi sa devojkom 5 godina, tokom tih 5 godina bilo je i lepih i ruznih trenutaka. Prije mesec dana ona je jednostavno rekla, ja odlazim. Nisam joj se javljao sedam dana, nakon toga sam je zvao i po 10 puta, a ona nije htela da se javi. Ne mogu da shvatim kako je tako brzo sve zaboravila, pretpostavljam da je nasla nekog drugog, iako to tesko priznajem. Ja sam ostavljen i meni je tesko, a ona me ostavila i posle toga njoj super i odlicno. Tolike godine uzalud protracih, hteo sam brak i porodicu sa njom, ona je to celo vreme i potencirala. Tesko mi je i ne znam ni sam kako da ovo sve prihvatim. Razocaran sam i tuzan. Kako je mogla to da uradi, kao da je podvojena licnost, bio sam siguran da cu sa njom provesti zivot. Nikome ne treba dati svoje srce osim Bogu.

  14. Nothing says:

    Drago mi je da ovde ima ljudi , ili (ih je bilo) koji imaju ovakav problem. Kao svako od vas, bio sam ostavljen jer sam se previse trudio, borio, zeleo sve da dam za nekog, na kraju ostao sam sam ispred ulaza njene zgrade, zurio i video slike koje su se redjale kao na traci, od prvog dana pa do poslednjeg, od prvog njenog osmeha pa do poslednjeg. Dugo sam lutao gradom, isao ovuda, onuda, ali nisam mogao da pobegnem od nje uvek je bila tu negde u mojim mislima. Nudio sam srcu neke druge ljubavi varao ga lepotom da zaboravi, srce se nikad nije dala varati, samo je pitalo gde si ti? Nisam znao odgovor, verovatno u necijem zagrljalju. Svake noci sam je sanjao pokusavao da zaboravim sta smo sve prosli, ali mnogim ulicama smo zajedno prosli, i kao u nekom filmu uvek sam video sebe u njenom zagrljalju a onda bih pognute glave otisao dalje i tako svake noci. Vec 2 godine se nisam ni usudio da odem na mesto gde sam je 1 put video, a ni da prodjem njenom ulicom previse sam se bojao da cu je videti sa nekim drugim, nekim ko sada uziva sa njom…Znam ja kao i svi vi da je to prolazno, to je zivot, ima gorih stvari, ali za mene to je moj krst koji nosim vec toliko dugo vremena, i ponekad mislim da je bolje da je umrla i da je nema vise, da nema vise njenog lepog osmeha i toplog zagrljalja… Pisao sam dosta pesama, ali nikad nijedna nije vratila vreme toplih noci u kojima sam joj priznao da mi se svidja, hladnih dana kada sam joj rekao da je volim i da cu uvek biti tu i sve dati za nju, ipak nije bilo dovoljno. Nikad nisam ni pomislio da ce me ostaviti kao psa koji i danas luta gradovima i zavidi ljudima koji imaju ,,Tiranina“ (ljubav)… Svaka ulica, svaka ljuljaska, svaki film, svaka pesma, svaki bend, svaki koncert, svako putovanje, danas me kida kao zilet (jer sam sebe zarobio i negde, zeleo da budem unisten, zbog nekog ko nije znao da ceni moj trud). 5 godina, 7 meseci, 22 dana, gradio sam svoju katedralu, danas nema lepse rusevine u preriji, mogao bih da dovedem turiste da je vide…..

  15. Milos says:

    Bio sam sa devojkom 5,5 godina da bi pre dve nedelje raskinula samom navodno kako joj treba pauza i kako hoce malo da se iskulira i da bude sama. Ok pusti sam je da bi na kraju zavrsili svaki kontakt bar za sad. Ceo svoj zivot sam dao i ulozi u nju i ne mogu da se pomirim sa tim da je nemam. I cisto sumnjam da cemo se pomiriti.

  16. mihajlo lukic says:

    Bio sam sa devojkom koja me je bukvalno maltretirala nemoj ovo nemoj ono sta joj je trebalo ja sam radio racunao sam nasao sam zenu svog zivota i sad posle tri god ona meni kaze da sam dosadan da sam napadan a trazim isto sto je i ona od mene trazila sve ove god i sta ja sad da joj kazem mnogo me nervira i moram joj nekako vratiti kaze promenio si se pa dok sam radio po njemom bio sam dobar a sad kad vise necu sad s se promenio mnogo sam izgubio ali mi nije zao ali zelim da joj vratim milo za drago jer kad je njoj trebalo nesto uvek sam bio tu sad mi kaze gus je i pritiskam

  17. No night sleep says:

    Citala sam dosta psiholoskih clanaka gde se preporucuje da ljudi nakon prekida veze neko vreme budu sami I ‘oporave’ se da mi mogli kvalitetno nastaviti dalje. Ja sam dosta kasno usla u emocionalne veze, krajem 20 tih, nazalost nijedna se nije uspesno realizovala do sad u brak.
    Pretpostavljam da je individualno vreme koje neko treba da provede tugujuci nakon raskida I oporavljajuci se (pod pretpostavkom da je stvarno nekog voleo I da mu je bilo stalo), ali sta reci za osobu koja nakon 17 dana od raskida ulazi u vezu sa osobom druge vere I boje koze ( a pravio mi je problem oko religije I putovanja u inostranstvo jer zeli da bude s devojkom s nasih prostora) I nakon 10 meseci se s njom zeni! Zbog ljubavi prema njemu sam se pre 2 godine vratila iz inostranstva I napustila posao, jer on nije hteo da dodje itd. Sama sam jos uvek, bez posla I posle ovog soka od pre par dana oporavljam se tj. znam da cu biti dobro, moram..ali sta reci za takvu osobu? Ili je sve ranije smisljeno (tj.nije me ni voleo) ili se boji samoce I slicne dijagnoze postavljene u clanku..Posle svega pitam se kakvog sam to coveka ja toliko volela?
    Citala sam clanke i zivotne price..Mislim da je sustinski da covek mora voleti i ceniti sebe vise..
    Veliki pozdrav i svako dobro

  18. Tuzna devojka says:

    Procitala sam svaki post koji ste napisali i pronasla sam delic sebe u svakom od njih. Prije godinu dana sam ostavljena,nakon sto sam bila u vezi 3god.Iskreno vise je bilo ruznijih nego lepsih trenutaka,al devojka ko devojka zaljubi se i vise ne razmislja svojom glavom i ne vidi mane i nedostatke ili vidi,ali ih ignorise.Ugl bilo je svega u toj nasoj prici.Jako sam tesko podnela raskid jer sam jako emotivna osoba i sve primam i suvise k srcu,da bi jos gore podnela saznanje da je 2 mes nakon sto me ostavio nasao svoju „srodnu dusu“,a juce tu istu zarucio.Ja sam probala uci u novi odnos 7 meseci nakon naseg raskida i islo je donekle,ali nedovoljno..kao sto je neko od vas spomenio tu, „zli duhovi“ proslih veza jednostavno su ucinili svoje. Po meni je najbolje posle prekida se ne zaletati u novi odnos,jer to nece doneti nicemu dobrom,bice to lazno zavaravanje..Divim se osobama koje poput mog bivseg nakon 2 mes od nase VELIKE LJUBAVI upozna onu sa kojom defintiivno zeli provest svoj zivot,jer ja nisam bila dovoljno dobra..Da ne duzim,tesko je,jako je tesko i treba odbolovati jedno vreme i onda jedino sami sebi mozemo pomoci.Ne znam ni sama koliko sam knjiga o temi pozitivnih misli procitala i koliko se trudim biti i sama pozitivna..nema sta nisam radila.Nakon tog jednog perioda tuge treba se sabrat i pruzit nekoj drugoj osobi sansu,al samo onoj osobi koja vam se zaista svidja i sa kojom donekle ima hemije..verujte mi ostalo ce biti samo siljenje i osecat cete se jos gore.Ja sam se pomirila sa tom cinjenicom da je tako moralo biti.Nadam se da ste nasli svog partnera/partnericu i da ste srecni :) Ja jos uvek nisam,ali ne gubim nadu,ako nju izgubim sve je propalo..iako mi je jako tesko ovih dana zbog tih zaruka ne zelim da placem,dok su oni srecni..zelim samo da verujem da i mene negde ceka onaj pravi :)

  19. zbunjena says:

    Citam ova vasa iskustva. pa bih da vas pitam sta uraditi da ne dodje do raskida veze u kojoj nema nekih problema vec su to problemi tipa lubomore s moje strane it’d. kako se suzdrzati od toga da ga ne zoves vec da pn sam tebe zove imal neki mehanizam.

  20. Tuzna devojka says:

    Zbunjena u mojoj prvoj vezi sam bila bolesno ljubomorna..proveravala mu telefon,trazila sifru od fejsa,i od mail-a cak,pravila scene..on je bio konobar i uvek na meti svakavih cura pa mi je to jos dodatno bilo grozno i stalno smo se svadjali.U drugoj vezi sam rekla da mu nikad necu pokazat ljubomoru,jer time nista ne dobijam,samo se posvadjamo bez veze.Odlucila sam da mu verujem dok ne saznam drugacije.I radila sam dosta na sebi,sebi samoj sam bila na prvom mestu time sto sam odlucila da vise iste greske necu ponavljati,jer nisam zelela da ga oteram od sebe.Jednostavno moras to u sebi prelomiti,naravno da ces uvek biti malo ljubomorna jer je to dokaz da ti je stalo do te osobe,ali nikada to muskarcu ne treba pokazivati jer ce svaki to iskoristiti koliko god da te voli.Zasto on ne bi bio ljubomoran,a ne ti?
    Ne smes razmisljati o tim stvarima,jer kako kazu na neki nacin takvim mislima privlacis takve dogadje.Opusti se,veruj svom decku,volite se i pazite..Nemoj ga zivkati svaki cas,imaj svoj zivot i pored njega..ako nista i ne radis,slazi da si zauzeta,nek oseti da nije centar tvoga zbivanja..Ne znam,ja sam tako uspela..

  21. sergej says:

    Bio sam u vezi 2 godine studenska ljubav na prvi pogled znate vec kako ide :) Upoznali smo se na hodniku fakulteta u cekaonici i tako je krenula prica koja je trajala 2 godine. Nazalost zbog uticaja njenih roditelja ostavila me je jer nisam bio njene veroispovesti. Ja sam srbin pravloslavac a na bosnjakinja muslimanka. Mene su roditelji vaspitali da ljude ne gledam po boji koze i po tome u kog boga veruju, vec da ljude gledam kao dobre ili lose. Ipak smo mi svi ljudi od krvi i mesa. Da se vratim na temu ostavila me je sa obrazlozenjem ja ne mogu vise to je to . Krenuo sam dalje bolelo je i to puno ali bas puno preziveo sam kao sto vidite :) Od te veze je proslo 3 godine i u oktobru 2014 godine upoznam jednu devojku koja ima 18 godina i 4 godina srednje skole. Ja imam 25 godina . Upoznao sam je po preporuci moj ujak i njena majka su kolege sa posla. Ona se zalila kako cerka ne moze da joj nadje normalnog decka a moj ujak se zalio kako sestric ne moze da mu nadje devojku :) Elem upoznamo se mi i sve krene fantasticno sve sjajno hoce ozbiljnu vezu zeli nesto u zivotu :) Posto zivim u inostranstvu tacnije 600 km od beograda dogovorimo se da se vidjamo jednom mesecno jer tako mogu do septembra dok ne diplomiram. Ona prihvati to svakodnevno smo se culi na skayp poruke vidjamo se ejdnom mesecno po 7 dana sve fantasticno zaljubim se zavolim je i na njen 19 rodjendan a dan pre toga je nama bilo 5 meseci. Ona meni prizna da me je prevarila da je spavala sa drugim i da me ostavlja jer ne moze vise tj nisam ja za nju ali to me tako drsko otkaci kao da sam dzukela ona najgora gledam ne verujem sta se dogadja pitam sta kako zbog cega kaze upoznala drugog vodila sa njim ljubav 15 dana pre nego sto me je obavestila o raskidu ja se izgubio kazem ok . Plakao sam vec 2 dana izlazi iz mene . Ne znam sta da kazem i sta da uradim ovo mi se jos nikada nije dogodilo sa jedne strane mi krivo a sa druge mi je lakse bolje sada so me j e sutnula nego koliko sam zaljubljen u septembru bih je zaprosio i sta raditi sa takvom osobom kada stupite u brak samo problemi. Da njeni roditelji su razvedeni otac alkoholicar a mama stalno menja momke i ima kres kombinacije. i sada kada sklapam kockice pa ne kaze se dzabe gledaj majku biraj cerku tako je to u zivotu . I sada vas pitam za savet sta ja da radim taman kada sam mislio da je kraj upoznam prelepu devojku u koju se zaljubim do usiju a ona mi tako vrati bas lepo. molim ljude dobre volje za savet ?

  22. negative says:

    U vezi sam 2 godine i 2 mjeseca. Prva godina je bila savrsena i nesto sto se moue uporedit isa snovima. Ali vec nakon prve godisnjice su poceli neki problemi. Ako me pitate kakvi, ni sama vam ne bihznala reci jer su na neki nacin i imaginarne prirode. Uporedo sa tim i intimni odnosi su se jako prorijedili i to na moju inicijativu. Ne mogu se opustiti.I to traje do danas, dakle drugu godinu nase veze. Ja njega volim, obozavam, iznad svega postujem ali ne osjecam ni najmanju strast prema njemu. Vjerujte, kada se sjetim nase intime u prvoj godini veze i sada, to su dvije velike krajnosti,ali jako velike. Da, vremenom veza postaje zrelija i intimni odnosi se i smanjuju i ostale bla bla price. Ali mislim da su izgobori na nervozu na dodire ili bilo koji pokusaj intime ipak previse. Preispitujem sebe vec duze vrijeme. Ali uhvatim sebe da mi ne fali ali uopste.
    Jako puno vremena smo provodili skupa i provodimo i dalje jer radimo jako blizu i ne prodje dan a da ne budemo bar sat do dva zajedno. A kada se nekada sasvim slucajno desi dan kada se ne mozemo vidjeti nekim slucajem,ja odahnem,drago mi bude. Jako je bezobrazno sa mohje strane ovako nesto pisati i govoriti za nekoga koga volimo i postujemom ali ne mogu protiv svojih misli. Bojim se da,ako ostanem u ovakvoj vezi, i kasnije braku nastanu samo problemi i moje vjecito pitanje: A sta ako..i.. Sta bi bilo kad bi bilo? Da li sam adekvatno prozivila svoj zivot? Ovo mi je prva ozbiljnija veza i zaista sam od onih koji se boje smaoce ali se isto tako bojim biti u vezi u kojoj se preispitujem i osjecam zatvoreno..On se pomirio sa cinjenicom da ce nasi intimni odnosi biti jako jako rijetki sto samo pokazuje cinjenicu koliko me voli i koliko se zrtvuje.A ja to ne mogu dati zauzvrat. Da, on je tu za mene u svkaom trentuku,a i ja za njega…Ali opet mislim da je sebicno biti sa nekim u vezi samo zbog osjecaja sigurnosti koju imate uz tu osobu. Citam post-ove na ovoj stranici i u jednom od njih je upitano da li se bojim svojih 27 godina i vec zrelihgodina za razmisljanje o braku i djeci a sa druge strane razmisljati o prekidu veze i samoci? Da, ja se jako bojim i to se pitam svaki dan.Ne znam da li cu naci nekoga slicnog…Jako sam emotivna osoba i isto tako neodlucna i jako zbunjena i odatle ovaj malo poduzi tekst koji ce mozda ostati ovdje i neodgovoren ali barem se nadam da ce meni pomoci da dodjem do nekih zakljucaka. Lijep pozdrav.

  23. Dopisnik says:

    Eto svi iskazujete vaše živote,što da vam kažem ,svijet se slomio veza od tri i po godine je nestala preko noći,kleka se da me je voljela i voli,raskidao sam više puta zbog saznavanja istine i njenog laganja,da bi na kraju kada sam joj sve opraštao i mirio se ona u injat osvete za 15 dana udala se za drugoga,i poslije me zvala i govorila da me voli da je pogrijeshila…Uništila mi je zhivot …pomogao joj u svemu ,ischupao je sa dna,opraštao da bi mi ona zabila nož u ledjaa…zar tako …zar meni ? Svi su je prije mene povrijedjivali,jedini ja sam bio uz nju svo vrijeme,jedini ja je nije sam izdao,ali zato ona mene jeste…Ona mene jeste…

  24. Sanjalica says:

    Mi smo bili 3 god zajedno. Vise nismo zajedno. Tacnije, vec godinu dana nismo zajedno. On je bio moja prva prava ljubav, moj verenik, moja porodica. Raskinuo je kao da smo bili 3 dana zajedno. Nijednom se nismo culi. Prvih 2-3 mes sam imala osecaj kao da sanjam,da se to nije desilo. Osecanja su bila izmesana. Bilo je previse tesko. Sreca pa sam radila. Zatim sam ga mrzela. Umesto da se vencamo i imamo bebu on me je gurnuo drugim muskarcima. Osetila sam se kao zrtva. Zasto me je verio ako nije planirao brak sa mnom? Posle nekog vremena sam to prihvatila kao cinjenicu. Nije me nikad voleo. Jer da jeste borio bi se za nas. I sad mu se ponekad nadam, da se zagrlimo,poljubimo i tako uspavamo. Ali odmah postajem svesna da ne treba zaliti za takvim muskarcem. Treba se izdignuti iz situacije. Koracati hrabro. Zivot je sadasnjost i buducnost a ne proslost. Nemam trenutno nikoga, ne mogu jos uvek. Bilo je pokusaja ali su ostali samo pokusaji. I ne razmisljam o tome. Kad bude-bice.

  25. less says:

    Raskinula je prije 2 mjeseca sa mnom. Tacno na 7 godisnjicu, razlozi su toliko banalni da prosto ne mogu da vjerujem. Tvrdi da da sam napravio „emotivnu ucjenu“ rekavsi joj da mora odluciti zeli li se udati ili ne. Zajedno smo bili na faksu, ja sam prvi zavrsio vratio se kuci i poceo sa poslom, dok je ona naredne 3 godine polagala 10 ispita sa cetvrte godine. Dokle god sam bio podrska u svemu sto prolazi bio sam dobar. Na kraju kad joj je ostao jedan ispit odjednom je shvatila da zajednicki zivot sa mnom nije ono sto ona zeli. Zeli da zavrsi, nadje posao, kupi auto, stan, nesto ostvari u zivotu pa ce onda mozda da razmislja o takvim stvarima. Sve sto sam ikad napravio za nas, za nju, je proglaseno pogresnim, neshvatljivim. Ironija svega je recenica na kraju : “ Ti si me naucio da je najbitnije gledati prvo na sebe“ . Tipkam, pusim cigaru i razmisljam kako i na koji nacin sa 29 godina da se aktiviram, protekla 2 mjeseca su prosla ni sam ne znam kako, znam da moram dalje. Ostala je samo gorcina, gnjev i osjecaj odbacenosti sa kojim se nikako da pomirim.

  26. nikola says:

    Ovako, u vezi sam bio sa devojkom 2 god koju sam malo je reci obozovao. Cak smo i ziveli zajedno ma voleli smo se kao ludi… elem, saznam da me je prevarila, sve ja nju lepo pitam i ona prizna to meni i ja pukenem i mi raskinemo na licu mesta… Nismo se culi 4 meseci, niti je po stvari dosla ili sms pustila… Da budem iskren jos je volim i stalo mi je do nje, medjutim ona je nasla ubrzo posle raskida drugog
    evo koliko sam saznao verila se….. nije mi dobro al bukvalno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *