Program ,,vakcinacije” protiv stresa

stress

Program ,,vakcinacije” protiv stresa predstavlja psihološki i ponašajno analogni postupak za imunizaciju na biološkom planu. Ljudima se pruža prilika za uspešno savladavanje reakcija koje izaziva umereni stres kako bi postepeno razvili otpornost na reakcije izazvane jačim stresom. Tvorac ovog programa je kognitivno-bihejvioralni terapeut Majhenbaum.

Suština programa je predpostavka da na svoju sposobnost prevladavanja stresa možemo uticati menjanjem uverenja i rečenica upućenim sebi, a koje se tiču učinka u stresnim situacijama. U okviru ovog programa postoje tri faze kroz koje klijent prolazi zajedno sa psihologom: faza konceptualizacije, faza sticanja i uvežbavanja veština i faza primene i praćenja.

(I) Faza konceptualizacije

U ovoj fazi psiholog objašnjava klijentu prirodu stresa, pritom on se ne tumači kao nešto što se klijentu dešava samo od sebe i na šta se ne može uticati već se shvata kao društveno-interaktivna pojava. Klijent uči o tome kakva je uloga misli i emocija u stvaranju i održavanju stresa. Na početku terapije klijent često oseća da je žrtva spoljašnjih okolnosti, nad kojima nema nikakvu kontrolu. On se podučava da osvesti svoju ulogu u nastanku stresa. Zadatak  klijenta je da identifikuje rečenice upućene sebi u stresnim situacijama, i da posmatra svoje disfunkcionalane reakcije koje proizilaze iz takvog razmišljanja. Takođe, klijent se upućuje na vođenje dnevnika svojih specifičnih misli, osećanja i postupaka u sitacijama javljanja stresa.

(II) Faza sticanja i uvežbavanja veština

U drugoj fazi terapeut klijentu prikazuje različite kognitivno-bihejvioralne tehnike koje može koristiti u stresnim situacijama. Ova faza uključuje prikupljanje podataka o klijentovim strahovima, učenje o situacijama koje izazivaju stres, oblikovanje načina ublažavanja stresa primenom metoda telesnog i psihičkog opuštanja. Klijent se podučava o tome kako su prilagođeni i neprilagođeni postupci povezani sa njegovim mislima odnosno rečenicama upućenih sebi. Postoji niz upitnih rečenica koje klijenti upućuju sebi a čiji odgovor im može pomoći da prevladaju stresne situacije. Na primer:

  • Kako se mogu pripremiti za stresnu situaciju? (Šta moram učiniti? Mogu li napraviti plan izlaženja na kraj sa stresom?)
  • Kako se mogu suočiti sa onim što mi je stresno i kako mogu izaći na kraj sa tim? (Kako se mogu uhvatiti u koštac sa stresom?Kako da se suočim sa tim izazovom?)
  • Kako da izdržim osećaj preplavljenosti? (Kako mogu kontrolisati svoj strah?)
  • Kako mogu sebi upućivati samopotrekpljujuće rečenice? (Kako mogu odati sebi priznanje?)

Deo programa upravljanja stresom sastoji se i u izlaganju klijenta različitim intervencijama u ponašanju kao što su uvežbavanje tehnika opuštanja, trening socijalnih veština, uvežbavanje uputstava za upravaljanje vremenom. Klijentima se pomaže da izmene životni stil, tj. da ponovo procene prioritete, razviju podršku i preduzmu akcije za menjanje stresnih situacija. Metode opuštanja se uče kako bi se smanjio nivo uzbuđenosti usled stresnih situacija i one se moraju redovno primenjivati. Pored ovih metoda preporučuju se i drugi pristupu poput joge, meditacije, kontrakcije mišića i tehnike kontrole disanja. Opuštanje uključuje i aktivnosti kao što su šetnja, trčanje, rad u bašti, i druge telesne aktivnosti.

(III) Faza primene i praćenja

U završnoj fazi dolazi do pripreme da se promena koja se doživela u terapijskoj situaciji primeni u realnosti i odži u stvarnom životu. Da bi se dogodila promena nije dovoljno da klijenti počnu sebi govoriti nove stvari-rečenice upućene sebi moraju se vežbati a nove veštine primenjivati u starim životnim situacijama. Pošto savladaju sve veštine od klijenata se traži da obavljaju sve zahtevnije ponašajne domaće zadatke. To znači smišljaju se situacije u kojima se doživljava određena doza stresa a onda se u njima primenjuju naučene tehnike. Nakon obavljanjih zadataka klijent razgovara sa psihologom o eventualnim poteškoćama koje je imao u njegovom izvršavanju. Program učenja načina prevladavanja stresa može se trajno primenjivati u budućim stresnim situacijama.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *