Kako ,,stvaramo“ osećanje povređenosti

Osećanje povređenosti je nezdravo osećanje koje ljudi često doživljavaju u odnosima sa bliskim ljudima. Ovo osećanje se javlja na osnovu zaključaka koje donosimo kada smo u interakciji sa drugima. Pa tako, osećamo povređenost ako zaključimo da nas neko nepravedno kritikuje, da nas odbacuje, ne prihvata, zanemaruje, ne odaje priznanje.

U osnovi osećanja povređenosti stoje pogrešna uverenja o tome kako bi drugi ljudi trebalo da se ponašanju 

Često se dešava da ulažemo u neki odnos i da očekujemo da nam se vrati istom ili približno istom merom i ukoliko se to ne dogodi onda se osećamo povređeno. Ono što stoji iza ovog osećanja je apsolutistički zahtev da druga osoba: ,,Nikako nije smela da nas kritikuje/zanemari/ odbaci/prevari jer mi to nismo zaslužili“.  Kada doživimo povređenost, skloni smo da ponašanje druge osobe ocenjujemo kao nepravedno. To vodi s jedne strane do obozvređivanja nas samih (,,Ako me je on/ona ostavio to znači da ne vredim.“), ali i do obezvređivanja druge osobe (,,Ti si loš/-a jer si me ostavio/-la i pokazuješ da nisam vredan/-a tvoje pažnje.“).  Ovakva uverenja nazivamo iracionalnim i ona samo održavaju osećanje povređenosti.

Kako se ponašamo kada smo povređeni

Kada doživimo povređenost, imamo tendenciju da se ponašamo na određen disfunkcionalni način. Na primer, zatvaramo komunikaciju sa osobom koja nas je povredila ili kritikujemo i optužujemo  drugu osobu često bez obrazloženja zbog čega se osećamo povređeno. Najčešće se javlja i ponašanje koje možemo opisati kao ,,jadikovanje“ sa ciljem da se dobije potvrda da se neko poneo nepravedno prema nama. Dakle, tražimo sagovornika da bismo mu saopštili kako je ta i ta osoba bezobrazna, pokvarena, bezosećajna kad je mogla nešto tako da nam uradi.

U situaciji kad nas neko blizak odbaci, isključi, zanemari ne možemo se osećati ravnodušnim. Ipak, umesto da se osećamo povređeni možemo se osećati samo razočaranim.  Pri tom zahtev da bliska osoba nije smela da nas ostavi treba zameniti preferencijom: ,,Voleo/-la bih da me ne odbaciš, ali ako se to desi ja to mogu podneti“. Tako ćemo manje biti skloni da obezvređujemo sebe zbog postupaka drugih i racionalnije procenjivati čitavu situaciju.  Dakle, bilo bi lepo da nas bliska osoba ne odbaci, ostavi, prevari ali  ne postoji zakon koji bi sprečio da se to desi i da se dešava. Zato umesto da se osećamo povređeni zbog toga možemo biti samo razočarani ili tužni.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

4 komentara na: “Kako ,,stvaramo“ osećanje povređenosti

  1. odbaceni says:

    Mene je bivsa devojka pre 1,5 godinu odbacila, prevarila, omalovazila i prekinula svaki kontakt. Zakljucio sam da je nasla boljeg. Posto mi to jos uvek prolazi kroz glavu, kao film ponekad sa a ponekad bez osecanja, sta ja treba da radim ?

  2. Sanja says:

    „U situaciji kad nas neko blizak odbaci, isključi, zanemari ne možemo se osećati ravnodušnim. Ipak, umesto da se osećamo povređeni možemo se osećati samo razočaranim…… Zato umesto da se osećamo povređeni zbog toga možemo biti samo razočarani ili tužni.“
    Postovana, da li neko moze da bude SAMO razocaran? Mislim da ja ne mogu. Kad neko meni bilzak postupi lose prema meni ja sam povredjena, a kvantitet te povredjenosti zavisi od samog postupka, posledice tog postupka i bliskosti te osobe, znaci mogu biti malo, prosecno ili jako povredjena. A kad stignem do najjace povredjenosti onda sam I RAZOCARANA. To znaci da mi je razocarenje krajni stadijum povredjenosti i on za mene nema stepene svoje snage. Zbog ovog sto sam pokusala da Vam razjasnim ( i meni bliske osobe tako razmisljaju) ne mogu da shvatim kako razocarenje moze predstavjati olaksavajuce osecanje povredjenosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *