Strah od gubitka kontrole

Strah od gubitka kontrole je redovni pratilac i sastavni deo mnogih anksioznih poremećaja (pre svega: napada panike i opsesivno – komplusivnog poremećaja). U osnovi straha od gubtika kontrole je pogrešna, netačna procena osobe da će u nekom trenutku izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i/ili emocijama što predstavlja uvod u ludilo, uvod u duševnu bolest. Osoba se plaši mentalne dezintegracije.

Što je strah koji osoba oseća jači to je osoba sklonija da veruje da će doći do gubitaka kontrole, što stvara dodatni strah i može kulminirati napadom panike ili intenzivnom anksioznošću. Postoje dva aspekta ideje o gubitku kontrole, gubitak kontrole u ponašanju i verovanje osobe da gubi kontrolu nad osećanjima.

Da li osoba zbog straha može izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem?

Gubitak kontrole nad ponašanjem podrazumeva verovanje osobe da ako se prepusti nadolazećem strahu, odustane od brige ili ruminativnih misli da će izgubuiti kontrolu nad sopstvenim ponašanjem, odnosno da će učiniti nešto što inače ne bi učinila. Osobe koje pate od opsesivno – kompulsivnog poremećaja ponekada zamišljaju da će uraditi nešto što je u potpunosti suprotno njihovom moralnom sistemu vrednosti i toga se jako plaše (npr: zamišljaju da će uzeti kuhinjski nož i povrediti drugog ili sebe). Ovakve slutnje se nikada ne obistine kod osoba koje imaju opsesivno – kompulsivni poremećaj.

Zašto se javljaju ovakve zastrašujuće misli, fatazije o gubitku kontrole?

Funkcija ovakvih misli i fantazija jeste samozastrašivanje i održanje preterane, rigidne kontrole soptvenog ponašanja i osećanja. Osobe koje pate od ovog poremećaja duboko veruju da moraju kontrolisati sve, svoje misli, osećanja i ponašanja, jer i sama pomisao na nešto loše može predstavljati uvod u realizaciju i ponašanje istog (ova vrsta verovanja se bazira na verovanju u omnipotentnost, svemoć sopstvenih misli). Kada pričamo o gubitku kontrole nad ponašanjem treba istaći da se ona nikada ne javlja kod osoba koje su pate od anksioznih poremećaja ili nekog drugog neurotskog sindroma. Gubitak kontrole nad ponašanjem moguć je samo kod osoba sa teškim (psihotičnim) duševnim ili neurološkim bolestima, koje podrazumevaju postojanje genetske vulnerabilnosti (postojanje takvih poremećaja u bližoj ili daljoj porodici) ili oštećenja mozga. Takođe važno je istaći da čak i u veoma specifičnim stanjima ne dolazi do gubitka kontrole nad ponašanjem. Ovde mislim na stanja kao što su: hipnotički trans, regresija, preplavljenost nekim afektom, alkoholisano stanje itd. U svim ovim stanjima osoba nikada ne uradi nešto što inače ne bi uradila u normalnim okolnostima. Na primer, sklonost agresivnim ispadima u alkoholisanom stanju ili u stanju kada je osoba u afektu nije posledica gubtika kontrole već sklonosti ovoj vrsti ponašanja koja može biti podstaknuta uzimanjem alkohola ali ne i izazvana njome. Ljudi ne čine nikada nešto što nije u skladu sa njihovim moralno-vrednosnim sistemom.

Da li osoba treba da kontroliše emocije?

Drugi aspekt verovanja u ideju o gubitku kontole odnosi se na kontrolu emocija. Osoba koja oseća intenzivnu anksioznost ili paniku, ima ideju da nije u stanju da kontroliše svoje emocije i da se može desiti iznenadna provala neprijatnih emocija koje osoba ne želi da doživi i kojih se plaši.

Strah od gubitka kontrole nad emocijama je takođe posledica pogrešnog uverenja da prihvatanje neprijatnih emocija i odustajanje od njihovog suzbijanja vodi u ludilo i mentalnu dezintegraciju. Uverenje osobe da gubi kontrolu nad sopstvenim osećanjima je inicirano naviranjem osećanja koja je osoba do sada uporno izbegavala, potiskivala ili poricala.

Prihvatanje i suočavanje sa tim neprijatnim emocijama je jedini način za njihovo integrisanje. Da bi se osoba prepustila i prihvatila ova osećanja neophodno je da prvo prestane da ih se plaši. Da bi osoba prestala da se plaši svojih osećanja bitno je da shvati da prepuštanje osećanjima ne predstavlja gubitak kontrole niti uvod u ludilo.

Rigidna kontrola osećanja (potiskivanje, poricanje itd.) dovodi do stvaranja hroničnih tenzija, napetosti i anksioznosti. Rešenje predstavlja zamena rigidne kontrole fleksibilnijom. To znači da osoba može da nauči da u nekim situacijama (za koje procenjuje da su bezbedne i adekvatne za izražavanje osećanja) izrazi i prihvati ono što oseća a u nekim drugim situacijama to ne čini (u onim situacijama u kojima procenjuje da bi izražavanje osećanja bilo neadekvatno ili štetno).

U radu sa klijentima mi učimo klijente kako da izražavaju i prihvate svoja osećanja kojih se plaše i na taj način ih osveste i integrišu. Integracija i prihvatanje ovih osećanja dovodi do redukcije anksioznosti i straha od gubtika kontrole. Strah od gubitka kontrole je samo pokazatelj da je kontrola koju osoba praktikuje suviše rigidna i neodrživa. S toga osoba može naučiti jedan zreliji i fleksibilniji vid kontrole koji ne podrazumeva strahovanja od gubitka kontrole i hroničnu anksioznost.

Kako da pomognete sami sebi i oslobodite se straha od gubitika kontrole?

Ako imate zastrašujuće misli i fantazije, osećaj da ćete izgubiti kontrolu a želite sami da ih prevaziđete pogledajte program za prevazilaženje opsesivnih misli. Tamo ćete naći skup veoma jednostavnih i moćnih tehnika koje ako budete primenjivali na sebi svakodnevno moći ćete da se oslobodite straha od gubitka kontrole kao i svih drugih iracionalnih srahova.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

15 komentara na: “Strah od gubitka kontrole

  1. Ana says:

    tekst je odlican, da sam u Bg-u…trk kod vas 🙂 hehe, ali nisam… volela bih da popricam s vama… da vam predstavim svoj problem, nikom ne mogu potpuno da kazem sve, jer me je strah da se ne uplase od mene 🙂 zanima me kako mogu stupiti u kontakt s vama, da li preko mail-a mogu da popricam s vama, ili drugacije, veliki pozdrav!

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana Ana, mozete stupiti u kontakt sa mnom putem SKYPE-a. Procitajte o tome na nasem sajtu. U glavnom meniju imate ONLINE svaetovanje/Savetovanje putem skajpa, tamo vam sve pise. Kada budete hteli da zakazete posaljete mi mail na savetovaliste@vaspsiholog.com. Prva seansa je besplatna i iznosi 40 minuta. Srdacan pozdrav

      Vladimir

  2. Ana says:

    Kad sam vam poslala poruku, videla sam to u glavnom meniju, vazi, javicu se kada budem htela da zakazem, kada budem imala svoj net 🙂 …. samo ne mogu da verujem koliko se bolje osecam od juce kada sam procitala vas tekst, dobila sam pre nedelju dana taj opsesivno – kompulsivni poremećaj, tako odjednom, danonocnu uznemirenost,da li je moguce da mi bude ovoliko bolje posle samo sedam dana, jer citam da ljudi pate od anksioznosti dugo vremena, mozda mi opet dodju ti tezi trenuci, ali ne znam, hehe, u svakom slucaju puno vas pozdravljam i hvala! 🙂

  3. Minica 87 says:

    upravo o ovmome sto pise u ovom tekstu ja patim od toga da ne izgubim kontrolu nad sobom kak mogu preko telefona da se skontaktira sa vama pozdrav

  4. *** says:

    Da vas pitam, poslala sam juce ujutru mail na vasu adresu, pitala sam nesto u vezi savetovanja preko telefona, jos uvek mi niko nije odgovorio, vidim da ovde odgovarate, pa me zanima da li ce mi uskoro biti odgovor na mail-u, razumem da imate dosta posla verovatno 🙂 ali sam nestrpljiva pa sam samo htela da znam koliko se otprilike ceka na to, izvinite, mozda sam dosadna ali unapred hvala 🙂 Pozdrav!

  5. lala says:

    imala sam problema sa strahom od gubitka kontrole… mogu reci da se super nosim s tim….ali vremenom osecaj krivice je nekako postao izrazeniji, cak i izmisljeni osecaji krivice su tu… svesna sam da emocije veoma brzo odgovaraju na svaku stvarnu ili izmisljenu krivicu, ali kako to vise dokazati sebi … imate li neke tekstove o tome
    pozdrav!

  6. go says:

    Procitao sam Vase clanke vezane za OKP .Da ja sam vrlo emotivan (ajde i intelekt je ok-mada sam od osoba koja ne zna da se hvali – spadam u izuzetno moralne cistunce ,sada se pogotovo drzim toga ) uklapam se u ‘plodno tle’. Imam 55 g. Bilo je i ranije nekih
    ‘misli’ ali kao izvor su bile stvarni problemi ali sam sve racionalno i strpljivo resavao,dakle
    problem pa resavanje (zdrava situacija) Pre tri meseca sam imah strah da jednom kolegi nisam nesto nazao ucinio pricom(Naravno bezrazlozno-vracao sam sliku i analizirao sta ja tu imam).Od tada pocinju analize sta je bilo , da li je bilo od pre 30.g. do danas (da li sam nekom, nesto lose ucinio, da li sam imao vezu ili nisam da li sam platio neso ili nisam)Dakle od 30g, pa na ovamo .Usadio sam strah pri odlasu u radnju da li sam platio dovoljno (uvek brojim pare i evidentiram) Zapisume sva razamisljanja i to mi pomaze da predjem Pre tri nedeljeImam Dakle moji problemi nisu ;Da cu..’ nego ‘Da li sam..’ dakle uvek posle strah i misli sto je meni tezi problem.Misli nisu nesto intezivne dok nisu pocele da se odnose na decu da cu ima ja nesto staviti u jelo…. strasno mi je i kad ovo pisem. Misao dodje uvek POSLE npr posle kuvanja
    (bacio sam paradjaz koji sam kuvao pre neki dan da budem siguran. Znam da je to glupost
    (samohran sam roditelj srednjoskolske dece) Zadnjih meseci dok radim na racunaru ( time se bavim) gledao sam cesto Poaro-a (u pauzama)i to sam sigurno preterao 90% epozada su trovanja.Izuzetno sam savestan i odan deci ( izuzetno) sto je verovatno pogodno tle sa onim
    ‘moralni cistunac-takvo mi je vaspitanje.Jako mi tesko padaju misli ‘Dali sam nesto uradio deci’
    Izuzetno su mi bolne jer sve mogu da podnesem sto se mene tice ali ne i dece. Ne mogu da ne obracam paznju na te misli Jedino mi ostaje racionalno da ih razgradjujem i mislim da je to najbolje.Problem je samo u tome sto su to misli ‘Unazad’ dakle da li sam a ne da li cu (kao vecina komentara i Vasih saveta. Dakle posle 30 min posle 1 sata …’
    misao : npr posle kuvanja misao saniper ..i igranka pocinje 1. strah 2 analiza da li sam ga dirao
    ,kuda sam se kretao ako nekako prezivim i predjem preko toga idem dalje . kao sto sam napomenuo za kuvani paradajz njega sam bacio da se ne bih suocavao cele godine i preispitivao.Znam da je glupost ali ajd…
    Postyo sam ga bacioi sada sam nasao nesto drugo u glavi lomljeno staklo zamislite …. idiot
    Misli ne drze dugo ali da sam ja u pitanju ni po brige ali deca..
    Znam da nisam ali ipak Da li ja mogu biti opasnost za tu decu ?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, problem koji ste izneli zahteva opsezniji razgovor. Ukoliko ste u mogucnosti, bilo bi dobro da se javite za psiholosko savetovanje kako bismo obradili razlicita pitanja koja Vas zanimaju i radili na resenju problema sa OKP-om. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  7. jorgovanka says:

    Poštovani,

    nisam u vašoj blizini pa d amogu da dodjem do vas pa bih vam iznela svoj problem ukratko ako biste bili ljubazni da mi odgovorite.

    pročitala sam par tekstova, veoma dobro i nadahnjujuce napisano.
    ja sam osetila prvi panicni napad pre 3 godine kada sam se vratila u rodni grad nakon studija. imala sam cvrstu vezu i nicim izazvano jedne noci, bas sa deckom sam bila i osetila da preplavljuje osecaj uznemirenosti. morala sam odmah d aupalim svetlo, trajalo je 10 minuta, ni toliko. sledeci jos jaci se desio nakom 3 meseca i to par dana nego sto sam se za stalno vratila u rodni grad. pre toga sam stalno vagala sta da radim, nisam bila sigurna u svoju odluku. kada sam se vratila, 2 meseca sam imala osecaj mucnine u stomaku, anksioznost je bila jako izrazena i to po celi dan cini mi se . onda sam se ustalila na poslu, i se je to proslo.
    sledeci put sam osetila anksioznosti kada sam se udala, bila sam trudna tada, zelela sam taj brak, bila sa ovaj put sigurna u svoju odluku, a osecaj se javio nako 2 meseca od udaje. e onda sam ja pocel ada tumacim soje snove kao stvarne i da se preispitujem svasta, od rodjenja cini mi se do danas. i tako, uhvatio me je strajh od ludila i gubitka kontrole, i to je traja +lo do januara do marta prosle godine. uspevala sam na neke periode da kazem sebi: alo bre. sta vise lupas, sve je ok, batali te glupe misli i teraj dalje. krenulo je kao strah od homofobije nakon jednog sna a onda dok sam citala d aje i to jedna umisljena glupost ja sam procitala kako ljudi pate od ne znam cega sve i onda uobrazila ovaj pomenuti strah od ludila.

    posle je sve mirovalo, evo i sada nije tako hvala Bogu ali ponekad mi opet tako nesto padne na pamet i to kada sam najraspolozenija. sada imamo jednu diivnu bebu, opbozavamo je i nama je super hvala Bogu ali smo se skoro preselili u nas stan. i pocinjem da hvatam sebe da kada mislim o nekim lepim stvraima ja nakon par minuta divnih misli pomislim da to moze da prodje , da je zivot besmislen i plasim se d mi sve izgubi smisao i i ako sam u sustini pozitivac i uvek sam bila vesela i vedrog duha, kazem ja sebi da ne treba tako da razmisljam ali nekada sa prepustim na kratko iako to ne zelim.

    nemojte mi zameriti, probacu sama da izvucem neki zakljucak, da li meni svaka promena u zivotu tako tesko pada da imam osecaj da gubim kontrolu i da ce ne znam sta da se desi? iako sam mislila da lako prihvatam novonastale situacije izgleda da ipak nije tako, da li sam ja osoba kojoj reba duzi perdiod za privikavanje na nove situacije i da li ce ikada prestati ? ovo pitanje je sigurno postavljeno milion puta 🙂

    ovo uopste nije ukratko ispalo ali ovo mi je doslo izgleda kao pola terapije, ja se jako bolje osecam sto sam ovo znela onako kako se odvijalo. prosle godine kad a su mi se prvi puta javile te crne misli, ja sam rekla muzu, on me je bodrio i pricao kako to prodje nije to nista i bio mi je velika podrska. a drugarici kada sam se pozalila ona mi ej rekla kako se njoj u isto vreme javio strah od cinjenje nazao sebi i da se takve crni misli jvaljale i nasim drugaricam sto je mene zaprepastilo. bilo mi je lakse sto nisam jedina ali nisam mogla da verujem kako se to ne vidi ana njima. i sada se ponekad pitam da li se zaista dobro osecaju kada tako izgledaju ili i druge ljude nesto muci kao mene na trenutke ali to ne pokazuju.

    ispade moj tkst duzi od vaseg, ukratko mi recite ( ne mora ovako ukratko kao sto sam ja:) ) da li je ovo blazi vid poremencaja anksioznosti, da li to prolazi, da li treba da pijem nesto. inace imam averziju od tableta za „raspolozenje“ i opustanje, sve mislim da cu da se navucem i da ce mi to biti uvod u celozivotnu zavisnost.

    hvala unapred sto cete ovo procitati a jos vise ako mi odogovorite

  8. Andjela says:

    Postovani,imam 16 godina i htela bih ukratko da pitam pa mi vi predlozite da li mi treba neki razgovor ili nesto.Ovako ja stvarno mislim da imam ovaj problem,jer sam izuzetno impulsivna osoba,javlja mi se osecaj kao da cu da izgubim kontrolu iako bas i ne dodje do toga.Iskreno uvek se desi kad najmanje ocekujem i tad sam se totalno poludela pocela sam da se derem ko nenormalna na svog brata i tako sve i uz to dranje sam pocela i da placem i sve mi se zivo izmesalo..posle sam se jedva smirila.Ovo je jedan od incidenata bilo ih je jos ali ovaj je bio najveci napad koliko ja znam,da ne zalazimo u detalje.Samo sto ja jednostavno znam da to moze da mi se desi jer uvek potiskujem emocije i sve drzim u sebi,niko me ne shvata,i tako kad se sve nakupi ja jednostavno puknem.Tako i u skoli kad se desi nesto sto me mnogo iznervira,ne mogu da sedim u ucionici jer cu da udarim nekog i uvek odem u wc i tamo disem duboko i pokusavam da se smirim.Znam da imam problem sa kontrolisanjem besa ali ne mogu to da zaustavim,jednostvno me obuzme postanem druga osoba i nisam svesna koga cu i kako da povredim.I opet su pocele da mi se javljaju cesce ovakve misli i mislim da ce u skoli doci do nekog velikog ispada..Nadam se da mozete da mi kazete nesto povodom ovoga i sta treba da radim.Hvala!

  9. Nina says:

    Postovani mislim da patim od aniksioznosti.Imam 28 godina i epilepsiju 10 godina tad sam i imala samo dva napada pijem eftil 1 uvece…Prvi napad panike sam imala pre 2godine u kasnu noc sam se probudila sa lupanjem srca,nemirom u zelucu i jakim pistanjem u usima…Pre toga sam dosta jela i pila alkohol… Od tad sam na oprezu ali sam znala kako da regulisem simptome tj da ne obratim paznju na njih.. Do pre par dana kad sam uvrtela sebi u glavu iako sam svesna da mi se pricinilo tj neki predmet da cu oboleti od sizofrenije… To sam prevazisla,ali sam procitala da ljudi koji piju eftil su skloni samoubistvu…. Mene je to poprilucno uplasilo…. Imam te prisilne misli sta ako uzmem noz pa se povredim ili nekog povredim…Naravno da ja to nikad ne bih ucinila i da bih trebala da prestanem da citam svasta sa neta..Te misli mogu da kontrolisem ali me opet plase.Plasim se bukvalno sta ako mi padne mrak na oci izgubim kontrolu…Ja taj lek pijem tolike godine malu dozu mislim da nije moguce jer ga mnogi piju vise.Inace sve normalno radim,vesela sam,smejem se malo me muci razdvojenost od decka i sto puno radim.Sta vi mislite?

  10. Stoja says:

    Pozz pitanje sta su neuroloski bolesti? i koje pripadaju.. Citala sam da okp i anksioznost se smatra kao neuroloska bolest . Mozda je i pogresna informacija.. Pozz

  11. Stoja says:

    I da li je tacno da halucinacije mogu biti
    Simptom anksioznost koji sam tagodje procitala u isti tekst.. A koliko znam halucinacije su simptom dusevnw bolesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *