Povezanost negativnih očekivanja i negativne slike o sebi

Kad se osobe koje imaju problem sa snizenim samopuzdanjem, suoče sa rizičnom situacijom dolazi do aktiviranja osnovnog negativnog uverenja o sebi što dalje dovodi do dve vrste negativnih misli – negativnih očekivanja i negativnih samoprocena. Ovde ćemo detaljno opisati negativna očekivanja i prkazati načine njihovog menjanja i prevazilaženja. Prevazilazenjem negativnih očekivanja u dnevnim situacijama, moguće je sprečiti potvrđivanje i reaktiviranje negativnih uverenja o sebi odnosno održavanje negativne slike o sebi.

 Šta su negativna očekivanja?

Negativna očekivanja su negativne misli koje se najčešće javljaju  kada dođe do suočavanja sa ,,rizičnim situacijama“  tada se obično aktiviraju i bazična negativna uvrenja.To znači da ćete napraviti predviđanja o tome kako će se nešto realizovati i ova predviđanja često imaju tendenciju da budu negativna. Konkretnije, vi ćete:

• Preceniti verovatnoću dešavanja lošeg

• Preterati u negativnoj proceni ishoda

• Potceniti svoju sposobnost da se nosite sa situacijom, ako nešto krene loše, i

• Zanemariti ostale faktore u situaciji koji ukazuju na to da stvari neće biti tako loše kao što predviđate

Kada imate takve negativne zaključke o budućnosti, vi ćete često imati tendenciju da se ponašate na sledeći način (u skladu sa negativnim očekivanjima):
• Potpuno ćete izbegavati rizične situacije,
• Pokušaćete da se izborite sa situacijom, ali ćete iz nje pobeći kad stvari počnu da izgledaju previše teško ili ako vas preplavi osećanje anksioznosti,
• Biti previše oprezni i ponašati se na načine kako bi sebi zaštitili. Ta ponašanja će vam pomoći da pobegnete iz rizične situacije. Na primer, možete stalno imati nekog ko je sa vama, vršiti prekomerne pripreme kako biste se bolje suočite sa situacijom,  ili postaviti određene uslove u vezi sa tom situacijom koji moraju biti ispunjeni.
Ipak, ove misli i ponašanja su beskorisni jer doprinose da vaše osećanje anksioznosti poraste,
nervozni ste, nesigurni – i to je potvrda da su se kod vas aktivirala bazična negativna uverenja.

Kako se sve to odigrava u konkrtnoj situaciji?

Pretpostavimo da imate bazično negativno uverenje: ,, Ja sam glup.“ Trenutno, vaše nisko samopouzdanje je skriveno jer ste razvili pravilo: ,,Ja nikada ne smem da dozvolimo da drugi vide moju prave sposobnosti, jer ako se to desi, oni će znati da sam glup i da ne žele da imaju bilo kakve veze sa mnom .“ Dokle god ste u stanju da živite u skladu sa tim pravilom, možda ćete osetiti u redu sa slikom o samom sebi. Ipak, situacija će se ubrzo promeniti. Nekoliko tvojih prijatelja poziva te da se pridružiš timu na kviz-večeri. Sada si u rizičnoj situaciji, jer ćeš tada morati da pokažeš drugima svoje znanje. To znači da će tvoje pravilo verovatno biti prekršeno odnosno, verovatno će postojati trenutak da nešto nećeš znati.

U jednom trenutku, možeš pomisliti, ,, Ja ću neću biti dovoljno dobar“, ,,Izneveriću ekipu“, ili ,,Svi će primetiti koliko sam glup “ i verovatno imati osećaj anksioznosti. Takođe, u tom trenutku možeš da izabereš kako da pristupiš ovoj rizičnoj situaciji. Možeš da izbegneš situaciju potpuno odbijanjem poziva svojih prijatelja ili da odlučiš da prihvatiš poziv. Ako prihvatiš poziv,  onda ćeš misliti o načinima kako bi moglo da uveritš ljude da nisi glup. Tako mogu uslediti, veoma opsežne pripreme za to veče– čitanje svih novina nedelju dana, praćenje svih mogućih aktuelnosti i dokumentarnih filmova na TV-u, i čitanje svakojakih knjiga . Možeš misliti o tome kako bi mogo da odeš na pola večeri , ako stvari krenu na dole. Kao što je već rečeno, sve ovo su nekorisna ponašanja, kojima održavaš svoje negativno osećanje uznemirenosti i potvrđuješ svoja bazična negativna uverenja.

Šta se dešava dalje?

Tvoje uverenje: ,, Ja sam glup“ biva potvrđeno na više načina. Prvo, potvrđeno je od strane svih negativnih predviđanja koja si doneo – to su svi ,, negativni razgovori sa samim sobom“ odnosno negativne misli koje su ti prošle kroz gravu a tiču se negativnih ocena o sebi. Zatim, zato što se osećaš zabrinuto, možeš koristiti to kao znak da mora da si stvarno glup, sledi misao ,, Ako se osećam tako zabrinut u vezi sa tim, mora da sam glup.“ Takođe, sva nekorisna pomoćna ponašanja koja sprovodiš su u stvari u skladu i potvrđuju tvoju ideju da si ,,glup“. Ako stvari ne krenu u željenom pravcu (na primer, možeš odgovoriti na neka od pitanja pogrešno), ti ćeš otići rano sa zabave. Kada to uradiš, sebi ne daješ šansu da tačno odgovoriš  na neka druga pitanja, ili shvatiš da odgovoriti na pitanje pogrešno nije tako loša stvar, ili jednostavno zabaviš se, bez obzira na ishod. Alternativno, ako stvari krenu u redu i tačno odgovoriš na nekoliko pitanja, možeš da ignorišeš svoj trud misleći da to ,, nije velika stvar“.  Takođe, pomislićeš: ,, Pitanja su stvarno laka “, ali i dalje misliti negativno o svojoj intelektualnoj sposobnosti.

Ono što smo videli je beskorisni način reagovanja  na dnevne situacije, koji pomaže da labilno samopouzdanje ostane zaštićeno. Kada negativna očekivanja pretvorite u realna to će doprineti da ne postupate u skladu sa svojim negativnim bazičnim uverenjema. Na ovaj način će se manjati i negativna slika koju imate o sebi. Više o tome pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

 

 

 

 

 

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *